Početna Gradske teme I u Novom Sadu privatne škole polako prazne državne

I u Novom Sadu privatne škole polako prazne državne

Uprave mnogih srednjih škola i gimnazija ostale su zatečene ovogodišnjim slabim odzivom đaka, te su neke prvi put bile primorane da ugase odeljenja, a upisane u prvu godinu, ukoliko ih je bilo manje od 15 po razredu, premeste na druge smerove.

Sudeći po podacima sajta Ministarstva prosvete, poluprazne učionice ostaće u novosadskim tehničkim školama „Pavle Savić” i „Mileva Marić Ajnštajn”, te futoškoj Poljoprivrednoj školi. Ista sudbina zadesila je i vojvođanske gimnazije u Senti, Kikindi ili Rumi, gde je dokumente predalo samo četvoro-petoro malih maturanata. Uzrok tome je, pretpostavljaju prosvetari, manje dece u ovoj generaciji, ali i činjenica da je sve više onih koji se opredeljuju za privatne škole.

Republički zavod za statistiku objavio je podatke da su u 2018/19, pored 454 državne, radile i 52 privatne škole, a da ih je pohađalo 5.116 učenika (oko dva odsto), i to uglavnom iz beogradskog (66 odsto) i vojvođanskog regiona (27 odsto). Državnih škola u 2017/18. bilo je 460, a u 50 postojećih privatnih upisano je 1.585 devojčica i 2.103 dečaka. Ukoliko se uporede prethodne godine, uočava se blaga rastuća tendencija u korist privatnih škola.

Časovi u međusmeni i dobra opremljenost

U privatnim školama, osim interaktivne nastave u malim odeljenjima, za stotinak evra po mesecu neretko se dobijaju uybenici, laptopovi, uniforme, privatni časovi, pa čak i ekskurzije. Privatne škole od državnih odvaja i dobra opremljenost, pa tako neke imaju otvorene bazene, simulatore letenja ili cyber room, gde polaznici mogu da koriste ne samo brzi internet, već i da isprobaju nove igrice. Za mnoge učenike presudna je činjenica da se ne polaže prijemni, te da se časovi organizuju u međusmeni, pa nema ranog ustajanja, a opet ostaje dovoljno slobodnog vremena i posle škole.

Pola procenta možda ne zvuči mnogo, ali ako uzmemo u obzir da je to preko 1.400 đaka, to znači da je pedesetak razreda izbrisano s liste državnih srednjih škola i gimnazija. U tom periodu donekle se izmenio i odnos među regionima – u Beogradu i okolini bilo je 62 odsto đaka koji su se opredelili za ovaj vid obrazovnih ustanova, u Vojvodini 32 odsto, a svega šest odsto dece iz ostatka Srbije.

Za poslednje dve decenije, ovaj ekskluzivni način školovanja postao je dostupan i u manjim gradovima, a dijapazon profila koje nude daleko je širi, te su tako, osim gimnazija, na raspolaganju ekonomski, medicinski, informatički, optičarski, ugostiteljski, trgovački, saobraćajni i ostali smerovi koji prate trendove na tržištu zapošljavanja. Dok su na početku bile stvar prestiža, danas su sve češće izbor i porodica koje pripadaju srednjoj klasi.

Samo u Novom Sadu radi deset privatnih srednjih škola koje su dobile licencu Ministarstva prosvete. Najpopularnije su one s IT predznakom, ali i medicinskog smera i obučavaju kadrove koji će život pretežno nastaviti u inostranstvu. Pored redovnog školovanja, ove škole nude i vanredno pohađanje za odrasle, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, za one kojima nedostaje čuveni četvrti stepen za nastavak školovanja na univerzitetu.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay