Početna Gradske teme U poslednjih deset godina za samo jedan doktorski rad dokazano da je...

U poslednjih deset godina za samo jedan doktorski rad dokazano da je plagijat!

p18nft729umen4i3n0uhhl1sb49

U poslednjih deset godina, na Univerzitetu u Novom Sadu zabeleženo je šest sumnjivih i neprecizno napisanih doktorata, a samo jedan je bio dokazani plagijat.
Kako za 021 kažu iz Centralne biblioteke UNS, koji arhivira sve doktorske disertacije od 2005. godine, primedbe na radove uglavnom se odnose na nedovršene i neprecizne statističke podatke, u jednom slučaju je to bilo stvarno plagiranje – kada je jedna žena primetila da je deo njenog rada iskorišćen za određenu disertaciju bez navođenja izvora, a u ostalim slučajevima se radilo o sitnijim primedbama.
Te male primedbe ukazale su da možda postoje noviji podaci ili noviji prilozi koji bi mogli biti upotrebljeni umesto starijih. Imali smo, doduše, jedan slučaj da je osoba pokušala da doktorira na našem univerzitetu sa istim radom sa kojim je magistrirala na drugom univerzitetu“, kaže upravnica Centralne biblioteke UNS Mirjana Brković. Ipak, da na Univerzitetu u Novom Sadu postoje razlozi za sumnju u kvalitet doktorskih disertacija tvrde studenti, koji su upotrebom različite literature profesora uočili razne sličnosti.
Na primer, studentkinja Filozofskog fakulteta Marijana T. kaže za 021 da je tokom četiri godine studiranja i upotrebe stručne literature svojih profesora nailazila na iste rečenice u nekoliko radova, ali ju je najviše zabrinulo čitanje doktorske disertacije svoje profesorice koja je, kako kaže ova studentkinja, kopirala dva pasusa iz seminarskog rada jedne koleginice. “Mislim da je broj plagijata i loše napisanih radova mnogo veći, ali niko ne obraća posebno pažnju na doktorske disertacije. Možda ih ima mnogo, pa ih je teško proveriti, ali se meni ne sviđa da znam kako su moji profesori, asistenti ili čak kolege nesavesno pisali svoje radove“, kaže Marijana ne želeći da imenuje profesoricu, kako ne bi imala problema sa polaganjem ispita i prisustvom na nastavi.

Druga šansa za loše radove

Iako je za deset godina uočen jako mali broj loših disertacija, godišnje na UNS doktorira između 200 i 300 osoba. Pokazalo se da disertacije najčešće čitaju oni koji su zainteresovani za oblast obrađenu u disertaciji, kaže upravnica Centralne biblioteke Mirjana Brković. Prema njenim rečima, iako postoji mogućnost upućivanja primedbi pismenim putem u roku od mesec dana od dana objavljivanja rada na javni uvid, postoji relativno mali broj takvih primedbi.
Cilj ovakvog javnog rada je da se javnost aktivno uključi u sistem. Ako neko zna novost ili ima primedbu, ima smisla da je iskaže dok rad nije još odbranjen. Svaka primedba koja stigne na naš univerzitet šalje se na matični fakultet i tamo primedbu razmatra komisija, zajedno sa mentorom kandidata. Ukoliko je neophodno, kandidatu se vraća rad i on mora da promeni deo na koji se odnosi primedba, ukoliko to naloži komisija. Naravno, neke primedbe budu i odbačene, kao nepotrebne“, navodi Brkovićeva za 021 i dodaje da se na kraju odlučuje da li će rad ponovo biti okačen na javni uvid na mesec dana.
Odnedavno je Srbija dobila zakon kojim se, nakon postavljanja na uvid javnosti, doktorat posle odbrane ne skida sa interneta, odnosno, svi doktorati u Srbiji od prošle godine su potpuno dostupni svakome ko želi da ih pogleda. Da li fakulteti koji “daju” više doktora imaju i više plagijatora? Prema mišljenju Brkićeve, to nije slučaj, ali bi moglo da se ustanovi kada bi ljudi pažljivije pratili sajt sa doktorskim disertacijama.
Inače, u ovom trenutku na javnom uvidu nalazi se ukupno 16 disertacija – pet disertacija sa Fakulteta tehničkih nauka, četiri sa Prirodno-matematičkog fakulteta, po dva rada sa Filozofskog i Ekonomskog fakulteta i po jedna sa Poljoprivrednog, Tehnološkog i Medicinskog. Nijedna disertacija trenutno ne dolazi sa ostalih fakulteta u sklopu UNS. U toku prošle godine, najviše odbranjenih disertacija ima FTN (79), a slede PMF (65), Medicinski (60), Filozofski (53), Poljoprivredni (31), Tehnološki (15), Ekonomski (11), Pravni (3), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (3) i Akademija umetnosti (1).
Prema rečima Mirjane Brković, najveći broj doktora nauka sa navedenih fakulteta objašnjava se činjenicom da je za obavljanje takvih struka neophodno imati određeno obrazovanje. Može se, doduše, dogoditi da greška u radu nastane slučajno, zbog čega se kandidatima ne sme oduzeti mogućnost da svoje radove poprave.
Moguće je da je grešaka bilo, ali da niko nije primetio, a moguće je i da su naši doktoranti veoma savesni u svom radu i da zaista ne može da se stavi ozbiljnija primedba na nečiju disertaciju, kao ni neke opaske. Mislim da se veoma ozbiljno i kvalitetno radi sa kandidatima i da se mentori, budući da se puno piše i priča o plagijatima, svoj posao shvatili veoma ozbiljno. Insistiramo kao univerzitet da se ozibljno radi kako bi se izbegle primedbe o plagijatima. Ukoliko se stvori sumnja da je rad plagiran, kandidatu se i dalje pruži šansa da navede izvor. Kada neko piše rad od preko 300 stranica, moguće je da ne primeti da je deo usvojio od tuđeg rada“, navodi Brkovićeva.
Kada je reč o privatnim fakultetima, situacija je znatno drugačija. Naime, od sedam privatnih fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, četiri imaju doktorske studije, ali samo jedan fakultet ima uvid u radove (Fakultet za turizam i sport – TIMS). Javni uvid na svom sajtu nemaju Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe i Univerzitet Singidunum u Novom Sadu.
U vezi sa tim, pomoćnik sekretara za nauku i tehnološki nadzor Goran Stojanović kaže za 021 da nema nadležnost nad radom privatnih fakulteta, ali da smatra da bi i oni trebalo da objave sve doktorske disertacije na svojim portalima.
Mislim da je i u interesu privatnih fakulteta da svi radovi njihovih studenata budu javni. Sekretarijat može na kolegijalnoj osnovi da im uputi dopis da stavljaju doktorske disertacije na uvid javnosti“, kaže Stojanović i dodaje da je zadovoljan kvalitetom disertacija na Univerzitetu u Novom Sadu, kao i da je mogućnost plagiranja gotovu nemoguć u naučnim oblastima koje su posvećene inovacijama.
Kako objašnjava, njegovo iskustvo kao profesora na doktorskim studijama, mentora budućim doktorantima, ali i iz inostranstva pokazuje da, barem u tehničkim disciplinama, naše doktorske studije su savremene i kvalitetne.
Kolege u Evropi možda imaju bolje i kvalitetnije studije kada je reč o zapošljavanju kadrova u industrijskom sektoru, pa su zato njihove studije i malo praktičnije orijentisane. Naše studije su više orijentisane ka inovativnim, naučnim rezultatima. U poslednje vreme i kod nas se pojavila kvalitetnija oprema za visokoškolsko obrazovanje zahvaljujući kreditu od 50 miliona evra koji smo dobili od Evropske investicione banke, kao i evropskih fondova. U eri priče o plagijatima, za mene je taj pojam nezamisliv u oblasti tehničko-tehnoloških nauka, jer sve što se napravi mora da bude opipljivo, konkretno i mora da radi“, kaže Stojanović.
On dodaje da, po zakonu, da bi svaki doktorant pristupio odbrani, mora da ima minimum jedan rad publikovan u inostranim časopisima, i to se striktno poštuje.
To je najbolja valorizacija da taj rad nije plagijat. Neće ga ni publikovati ukoliko se ustanovi da je to nešto što je već urađeno. Nije u interesu ni mentora, ni komisije, ni doktoranta da svoju karijeru obeležava plagijatima. Ključna reč u Evropskoj uniji, a u poslednje vreme u Srbiji je inovativnost. Zar nema većeg ponosa od toga da baš vi nešto smislite, a ne da plagirate tuđ rad? Lično ne razumem i ne mogu da podržim da neko plagira tuđe radove“, navodi Stojanović.

“Stopi se” sa gradivom, pa nema potrebe da citira

U vreme kada se sve više govori o plagijatima, govori se pre svega o citatima preuzetim iz tuđih radova. Kako kaže Brkalovićeva, može da se dogodi da “neko tuđu misao toliko usvoji kao svoju, da nema potrebu da citira, a neko je to protumačio kao plagijat“. U tom slučaju se u ispravkama navede od reči do reči citat osobe kojoj misao pripada.
Kandidati i sada snose moralnu odgovornost za neodgovorno ponašanje prema tuđem radu. Citiranje nije samo hir nekog profesora ili mentora. Svaki doktor nauka svestan je da će i njegov rad biti upotrebljen u budućnosti za pisanje drugih radova i naravno da bi voleo da se sa njegovim radom postupa etički“, kaže ona.
Trenutno se na Univerzitetu u Novom Sadu realizuje Tempus projekat pod nazivom RODOS (Restrukturiranje doktorskih studija u Srbiji), sa zadatkom da ispita kvalitet doktorskih studija, pogotovo sa aspekta potrebe industrije za doktorantima, objašnjava Stojanović. To znači da će se ustanoviti koji visokoobrazovni kadar nam je najpotrebniji u ovom trenutku.

Doktore nauka skloniti sa biroa

Biće realizovane čitave ankete i analize, a konrektni podaci će biti poznati za oko šest meseci. Problem u našoj industriji je, napominje Stojanović, što nema većih zahteva za doktorantima.
“Ti ljudi bi, u tom slučaju, ovde mogli da budu zaposleni. Znamo da visokoškolske ustanove imaju ograničen broj ljudi koji mogu da prime. Pokrajinski sekretarijat zato već nekoliko godina sprovodi akciju ‘Prva šansa’, gde mi na visokoškolskim ustanovama projektno zapošljavamo mlade doktore nauka sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u pokrajini. Prošle godine smo na taj način zaposlili 16 doktora nauka, a negde oko 20. februara ćemo ponovo raspisati konkurs za zapošljavanje novih doktora nauka sa biroa. Cilj je da nijedan doktor nauka ne bude na birou“, navodi Stojanović.
Rok za konkurisanje biće u dve faze – prva faza za apliciranje će biti do 15. aprila, a druga faza od 1. septembra do 15. oktobra ove godine.

Autor: 021.rs
Foto: Ilustracija