U Srbiji je u prošloj godini oko 150.000 tona plastične, metalne i staklene ambalaže završilo na deponijama i u prirodi.
Rukovodilac Centra Privredne komore Srbije (PKS) za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović rekao je da više od 150 miliona evra bude potrošeno na uvoz sekundarnih materijala.
“Tržište sekundarnih materijala u Srbiji vredi između 300 i 400 miliona evra u toku jedne godine, uključujući sve materijale, gvožđe, ali tih 300 miliona, ako napravite proizvod ili poluproizvod, onda je to 600 miliona”, izjavio je Mitrović.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović naveo je da će Srbija nastaviti da razvija reciklažni sistem kako bi unapredila procenat reciklaže. Radović je ukazao i na to da se razmišlja o fundamentalnoj promeni sistema upravljanja ambalažnim otpadom, odnosno da li uvesti depozitni sistem koji omogućava da kupac dobije novac za ambalažu.
Predstavnik Udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” Kristina Cvejanov rekla je da se u Srbiji reciklira 37,5 odsto plastične ambalaže.
“Najbolje rezultate imamo u reciklaži papira jer je to dominantan materijal u privredi, 99 odsto kartonske ambalaže iz privrede recikliramo”, dodala je Cvejanova.
Prema podacima Agencije za zaštititu životne sredine Srbije, od ambalaže upotrebljene na domaćem tržištu prošle godine je 60 odsto sakupljeno i ponovo iskorišćeno.
Na tržištu Srbije je u 2019. godini plasirano više od 370.000 tona razne ambalaže, reciklirano je oko 220.000 tona, a oko 150.000 tona je završilo na deponijama i u prirodi. RTS prenosi i da se procenjuje da Srbija godišnje izgubi više od 100 miliona evra na sekundarnim sirovinama koje su bačene, a mogle bi da budu reciklirane.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
