Početna Gradske teme Umesto parkinga u planu soliter od 13 spratova

Umesto parkinga u planu soliter od 13 spratova

mesto_za_novu_zgradu_600

U predlogu novog urbanističkog plana dela centra Novog Sada predlaže se zidanje solitera u Ulici Narodnih heroja, preko puta Glavne pošte, na prostoru gde je sada privremeni parking.

Predlog JP “Urbanizam” da se na ovoj lokaciji sagradi zgrada od 13 spratova je novina i u svim dosadašnjim urbanističkim planovima nije bilo predviđeno da se ovde grade soliteri.

Koliko je ovo drastična novina, govori i to što već dugo u Novom Sadu nema zidanja višespratnica koje prelaze sedam spratova, ako se izuzmu pojedini slučajevi divlje gradnje. Istoričar umetnosti i autor nekoliko knjiga o novosadskoj arhitekturi Vladimir Mitrović kaže da je skoro pa skandalozno ono šta se sada predlaže u nacrtu regulacionog plana dela grada oivičenog Bulevarom Evrope i Bulevarom cara Lazara, Stražilovskom, Bulevarom Mihajla Pupina, Jevrejskom i Futoškom ulicom.

Kako navodi, u ovom predlogu plana koji je sada na javnom uvidu, najspornija je baš ova lokacija, jer se radi o verovatno najatraktivnijem neizgrađenom prostoru sa prilazima iz ulice Narodnih heroja i Trga galerija, dakle u posebno zaštićenoj zoni.

On ističe da je prema važećem Generalnom urbanističkom planu do 2021. godine čak izričito zabranjeno zidanje objekata preko sedam spratova.

“Ne postoji zakonska mogućnost da se projektuju zgrade više od sedam spratova, s tim što čak i ako se to slučajno desi, to treba da ide na javni uvid i na pojedinačne i precizne urbanističke studije, kao i javni konkurs. To su sve zakonski propisi koji se odnose na predlog za gradnju ovako visokih zgrada”, priča Mitrović.

On navodi da ako i izostavimo priču oko toga da li je zakonski moguće predvideti zidanje ovako visoke zgrade, dolazimo do pitanja da li je potrebno zidati ovakav oblakoder na obodu starog dela zgrada, takoreći pored same zgrade Gradske pošte koje je kapitalno delo Dragiše Brašovana. Mitrović napominje da je i pitanje da li u delu grada gde već nema parking mesta i zelenila i gde je komunalna infrastruktura preopterećena, neophodno opteretiti postojeću infrastrukturu sa poslovno-stambenim soliterom od više desetina hiljada kvadrata.

“Ako bi se tu, na obodu starog dela grada izgradila takva zgrada, mislim da bi to bila i vizuelna i prostorna i urbanistička, ili kako god hoćete da to nazovemo, katastrofa. Gradnja ovakvog objekta bi značajno povećala gustinu stanovništva, što znači parkinga, ne bi bilo ni novog zelenila kojeg već nedostaje, a bila bi dodatno opterećena postojeća infrastruktura”.

Kažimo i da se u urbanističkom predlogu plana sem gradnje ovog solitera u ulici Narodnih heroja na mestu privremenog parkinga navodi i ideja da se kod Spensa sagradi takođe oblakoder koji bi služio kao hotel visine do 16 spratova. Ovaj predlog je takođe iznenađenje, mada je i ranije bilo predloga da se u blizini Spensa sagradi tako nešto.

Takva jedna zgrada bi se još i mogla uklopiti u već postojeća urbanistička rešenja u blizini.

U JP “Urbanizam” ni posle nekoliko dana čekanja nisu dali nikakve informacije o razlozima da se predloži gradnja solitera na mestu privremenog parkinga, kao i o drugim predlozima izmena postojećih nacrta dela centra grada.

Dodajmo da nije sigurno da li će se u planu naći ove ideje jer posle javnog uvida sledi usaglašavanje plana sa predlozima i primedbama podnetim na upravo završenom javnom uvidu, kao i njegovo ponovno upućivanje na novi javni uvid, a potom i rasprava u Skupštini grada.

Novi Sad grad sa 30-ak solitera

Najviše zgrade u Novom Sadu su soliteri sa crvenim kapicama na kraju Limana IV kod Ulice Ive Andrića visine 18 spratova. Ovi soliteri su bili poslednje visoke zgrade koje su građene do kraja osamdesetih godina prošlog veka u naletu urbanizacije tadašnje komunističke Jugoslavije, kada se ovakvim visokim objektima prikazivala snaga socijalističke privrede.

Tokom tri decenije u Novom Sadu je sagrađeno nekoliko solitera, kule na keju i kod Železničke stanice, kule na Novom naselju, kao i Radnički, Agrovojvodina i Dnevnik i još nekoliko stambenih solitera na Limanu i Novom naselju. Sve ukupno radi se o oko 30 solitera i već od početka osamdesetih godina je preovladao stav da se ne zidaju visoki objekti, nego dovrše postojeći planovi i spratnost smanji na oko šest-sedam spratova.

Tokom poslednje dve decenije, jedini objekat koji je značajnije prekoračio visinu od sedam spratova je “Zonedova” zgrada na Bulevaru Evrope od 13 spratova (zbog međuspratova i visokog prizemlja visina je zapravo 15 spratova).

Izvor i foto: 021

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here