Početna Gradske teme Ustavni sud osporio novosadsku odluku o prijavi broja kućnih ljubimaca upravniku

Ustavni sud osporio novosadsku odluku o prijavi broja kućnih ljubimaca upravniku

Stanari zgrada u Novom Sadu više nisu u obavezi da prijavljuju upravniku zgrade koliko pasa i mačaka imaju u stanu, a ni upravnik nije u obavezi da poseduje takav spisak, jer je Ustavni sud poništio ovu obavezu iz novosadske odluke o držanju domaćih životinja.

Kako piše portal 021.rs, istovremeno je Ustavni sud odbacio inicijativu da poništi član 49 koji zabranjuje davanje vode životinjama na javnim česmama i hranjenje napuštenih i izgubljenih domaćih životinja u zajedničkim prostorijama, zajedničkim dvorištima i površinama javne namene.

Članica Centra za razvoj demokratskog društva „Europolis“ Marijana Mutavčieva za 021.rs kaže da je Ustavni sud odlučivao o delu propisa koje je više udruženja koja se bave zaštitom životinja osporavalo prethodnih godina.

– Poništen je član 14a i očekivali samo da će se to desiti. Međutim, Ustavni sud u ovoj inicijativi nije razmatrao član 14, koji propisuje da se „opasni psi“ mogu držati samo uz dozvolu. Ovo je sprono jer pravilnik nije baš najjasniji, jer pas je pas i ne postoje opasni psi, nego postoje neodgovorni vlasnici – smatra sagovornica 021.rs dodajući da je još pre nekoliko godina ukinut deo odluke koji je propisivao da je u stanu dozvoljeno imati do tri psa ili mačaka.

Ona kaže i da je decembarskom presudom Ustavni sud ostavio na snazi deo odluke kojim je zabranjeno hranjenje životinja na javnim površinama. Objašanjava da je razlog verovatno jer je podnosilac inicijative od najviše sudske instance u Srbiji tražio da se poništi ceo član 49 koji obuhvata i zabranu napajanja životinja na javnim česmama, što, kako kaže, nije sporno i razumljivo je što takva zabrana postoji i za očekivati je da kad neko dođe na takvo mesto u posudicu sipa vodu i tako napoji životinju. Dodaje i da ne bi trebalo da bude sporno i to što je zabranjeno da bez dozvole stanara ne može da se hrane životinje u zajedničkim prostorijama ili zajedničkom dvorištu, ali je problematičan deo koji zabranjuje hranjenje životinja na površinama javne namene. Mutavčieva smatra da bi Ustavni sud verovatno poništio sporni stav, da je inicijator traži ocenu ustavnosti zabrane hranjenja na javnim površinama, a ne celog člana.

Ona dodaje da je i dalje na snazi deo Odluke o držanju domaćih životinja koji je sporan jer se njome zabranjuje hranjenje pasa koji se nađu na ulici nakon sterilizacije i čipovanja, što je program koji sprovodi Grad.

Izvor: 021
Foto: Pixabay