Početna Gradske teme Volonterizam i slobodno vreme na novosadski način

Volonterizam i slobodno vreme na novosadski način

Glavne asocijacije prilikom pomisli na volonterski rad su besplatni rad i dobrobit za životnu zajednicu. Ove navedene stavke predstavljaju osnovnu bazu volontiranja koja je nastala još u prvim civilizacijskim danima razvoja procesa socijalizacije čoveka, kada je bio poznat isključivo dobrovoljan rad na svim društvenim poljima u cilju dobrobiti i napretka međuljudske zajednice. U srpskom društvu se volontira u sferi različitih oblasti, od kojih su najčešće humanitarne akcije za pomoć najugroženijim građanima, zatim zbrinjavanje nezbrinutih životinja, dobrovoljno davanje krvi i mnoge druge slične aktivnosti.

Zakon o volontiranju usvojen je 2010. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i na snazi je i danas, međutim, mnogi naši sugrađani se prilikom volontiranja vode svojom dobrom dušom, a ne pravnim propisima pa ne čudi podatak da je Novi Sad kao lokalna zajednica po broju volontera najveća opština.

Za NsHroniku ovom prilikom govore dugogodišnji novosadski volonteri Novak Stanišić, Milana Katašić i Danijela Milinković o svom raznovrsnom volonterskom iskustvu i načinu na koji im stručna sprema pomaže prilikom volonterskog rada…

Novak Stanišić, master pedagog

– Svoje prvo volontersko iskustvo stekao sam volontirajući u domu za stara lica “Karitas” tokom treće godine studija. Na predavanje iz andragogije došla je predstavnica “Karitasa” koja je, nama studentima, ponudila opciju da se volonterski angažujemo kod njih. Radili smo uglavnom kreativne radionice sa korisnicima usluga centra u isto vreme čineći jedno veliko dobro delo. To me je uvelo u jedan novi svet, svet volonterizma. U tom svetu sam i dalje, skoro deset godina kasnije – kaže Novak i objavšnjava da se na prvom mestu nalazi želja da pomogne drugima, da bude koristan član društvene zajednice u kojoj živi, ali i sticanje novih znanja i veština koje mu fakultet nije omogućio. – Kada se sve to spoji u jedno, dobiju se veoma prijatna volonterska iskustva koja nosim sa sobom. Gde god da sam otišao, trudio sam se da svojim iskustvom dam primer mlađim kolegama koje o volontiranju nemaju lepo mišljenje – kaže on i dodaje:
– Prema mom mišljenju, polje obrazovanja je najpogodnije za volontiranje. Meni lično, volontiranje je donelo toliko dobrih iskustava, znanja i veština koje nisam dobio na fakultetu a koje sam stekao kroz volonterski angažman na različitim mestima. Zbog velike nezaposlenosti i lošeg školskog sistema, mnogi danas, sa ciljem sticanja potrebnog iskustva u struci kako bi se kasnije zaposlili, volontiraju u nadi da će se zaposliti ili steći minimum godinu dana radnog staža koje se traži na mnogim radnim mestima.

Novak objašnjava da su mu u njegovom radu i organizovanju raznih radionica i predavanja dosta pomogla znanja iz pedagogije, naročito ona iz oblasti razvojne psihologije, pedagoške psihologije, školske i socijalne pedagogije. Njegovom iskustvu značajno je doprinelo i znanje stečeno neformalnim putem kroz različita stručna usavršavanja koja je prošao u Srbiji i inostranstvu, a koja danas rado deli sa drugima kroz radionice i druge vidove predavanja.

Milana Katašić, diplomirana psihološkinja

– Moje prvo volontersko iskustvo bilo je u Novosadskom humanitarnom centru. Tokom i nakon bombardovanja, veliki broj Roma je sa Kosova došao u Vojvodinu. NSHC je radio na pomaganju tim porodicama, a ja sam bila angažovana na projektu opismenjavanja dece. U tom trenutku, ja sam tek završila fakultet i dok sam tražila plaćeni posao, tragala sam istovremeno za prilikom za sticanje radnog iskustva i razvoj novih veština. Iako sam tokom studija radila, bila sam svesna da pravog znanja i iskustva u poslu koji je blizak mojoj struci nemam. Takođe, to je bila i prilika da nešto korisno uradim za svoju lokalnu zajednicu. – kaže Milana koja je već dvadeset godina (sa pauzama) angažovana u omladinskom radu, oblasti gde se, inače može pronaći najviše mladih volontera.

Međutim, kako naša sagovornica kaže, organizacije koje rade sa ili za mlade nisu jedine gde se mladi, ali i stariji, mogu volonterski angažovati. Institucije kulture, takođe mogu biti veoma interesantne za takav angažman, kao i različite humanitarne organizacije. – Pored omladinskog rada, sve ove godine se bavim i ljudskim resursima, te psihološkim savetovanjem. Ta znanja i iskustva su mi mnogo pomogla u radu sa volonterima jer su oni specifični po tome što ulažu svoje vreme, znanje i energiju, a zauzvrat ne dobijaju novac. Svako od njih ima svoje specifične razloge i motivaciju za volontiranje. Poslednjih nekoliko godina koordiniram rad omladinskog info centra Infopolis, koji postoji zahvaljujući našim volonterima. Ukoliko želite da steknete iskustvo u ovakvoj organizaciji, nađite nas na društvenim mrežama, javite nam se i dođite da nas upoznate. Tokom cele godine primamo nove volontere – poručuje Milana.

Danijela Milinković, apsolventkinja pedagogije

– Sa volontiranjem sam se prvi put upoznala tokom druge godine srednje škole, pri organizaciji Crveni krst. Aktivnost na kojoj sam bila angažovana bila je tribina o polno prenosivim bolestima i obeležavanje prvog decembra – Svetskog dana borbe protiv AIDS-a. Tada sam svojim vršnjacima govorila o prevenciji ove bolesti savremenog doba. Sećam se da sam imala pozitivnu tremu, iako je prošlo bolje od očekivanog – kaže Danijela i ističe da su kao motivacija za volontiranje veoma važne vrednosti koje se nose iz porodice, pre svega težnja ka čovečnosti, odnosno želja i prilika da se urade dobre stvari za ljude oko sebe. – Vodim se činjenicom da će mi volontiranje omogućiti da bolje razumem sebe i druge, i da će mi značiti u budućoj karijeri. Na taj način sam spojila lepo i korisno – kaže sagovornica našeg portala i obrazlaže u kojim oblastima je do sada stekla najviše iskustva: – Najpre bih izdvojila oblasti obrazovanja i sporta, a zatim i oblast ekologije i zaštite životne sredine, jer smatram da je važno da kod najmlađih sugrađana razvijamo zdrave navike i stvorimo želju da usvoje pomalo zaboravljene vrednosti.

Danijela tvrdi da je svaki napredak i novi projekat podjednako raduju, te da je svojim dosadašnjim radom zadovoljna u velikoj meri, ali da želi da radi još efikasnije i da što više napreduje. – Najveća nagrada koju mogu da dobijem jeste da pomognem svakome kome je pomoć neophodna, odnosno da ljude učinim nasmejanim. Samim tim osećam se ispunjenije, a slobodno vreme iskoristila sam na najbolji mogući način uz usavršavanje i sticanje novih veština. Kao budući pedagog, međuljudski odnosu su mi primarni, a uz volontiranje ukazana mi je mogućnost da iz različitih uglova sagledam nepoznate situacije i ljude, što mi i u budućnosti može biti od značajne koristi prilikom rešavanja raznih životnih problema. Ako razumete sebe, razumeće i drugi ljudi vas, a i vi njih – poručuje za kraj Danijela.

Novi Sad se od drugih srpskih gradova razlikuje po tome što se u njemu organizuju i neuobičajene akcije volontiranja, koje nisu baš tako česte. To su volonterske akcije koje se tokom godine organizuju u Galeriji Matice srpske, Spomen zbirci Pavla Beljanskog, Muzeju Vojvodine i Muzeju Grada Novog Sada, prema potrebi, a na tim programima najviše volontiraju student iz oblasti pedagoške i psihološke struke.

Pored ovog volonterskog projekta, Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu svake školske godine organizuje promocije smerova fakulteta za buduće brucoše u srednjim školama širom Vojvodine, na kojima volontiraju najčešće studenti parlamentarci, a prošle godine su na Novosadskom sajmu članovi Studentskog parlamenta i Saveza studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milana Galić i Dušan Mišković svim zainteresovanim predstavljali smerove fakulteta.

Autor: Anđela Zec
Foto: Pixabay/Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here