Indeks bezbednosti saobraćaja u Novom Sadu, u 2018. godini, bio je nizak, s obzirom na to da su vozila koja su saobraćala gradskim ulicama bila stara u proseku 16,1 godinu.
Na mapi prosečne starosti vozila u Srbiji u prošloj godini, koju je objavila Agencija za bezbednost saobraćaja, pokazalo se da su građani na području Policijske uprave Novi Sad koristili vozila u stara u proseku 16 godina. To je najmanja starost automobila u Vojvodini, s obzirom na to da na području PU Sombor i Kikinda prosečna starost dostiže 18,5 godina.
Po prosečnoj starosti Novi Sad je odmah iza Beograda, gde je tamošnji vozni park u proseku star 13,3 godina. Najvišu prosečnu starost imaju vozila u jugoistočnim delovima Srbije, pa tako građani u Zaječaru, Leskovcu, Vranju, Pirotu, koriste vozila starija od 20 godina.
Posmatrano za celokupnu teritoriju Srbije, automobili su stari u proseku nešto više od 17 godina, a najnoviji podaci pokazuju da najveći broj polovnjaka ima više od 14 godina.
Kako piše Blic, samo u ovoj godini, dakle za 11 meseci u Srbiju je ušlo i prvi put registrovano tačno 115.000 polovnih automobila. Od toga je čak 44 odsto, odnosno 50.600 vozila, imalo Euro 3 motor i bilo starije od 14 godina, pokazuju podaci kompanije “Cube Team”, koja je i zvanični partner Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. Što se tiče modela prednjačili su “opel”, “volksvagen” i “pežo”.
S druge strane, posmatrajući starost vozila po regionima, nekoliko gradova u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbji nalaze se na “crnoj listi”. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, najstarija vozila voze građani u Prokuplju i Leskovcu. Odmah do njih, su građani Pirota, Vranja i Zaječara.
Najmlađa vozila u proseku istovremeno voze Beograđani. Ostatak Srbije je u crvenoj zoni gde su vozila u proseku stara od 16,1 godinu do 19,8 godina.
Komentarišući podatak da je u ovoj godini u Srbiju uvezeno 50.600 polovnih vozila starijih od 14 godina Milan Belin iz Asocijacije uvoznika vozila i delova kaže da je statistika poražavajuća.
“Postajemo groblje krševa. To su vozila koja više nemaju ni vrednost niti bi smeli da se voze. Posebno je pitanje koliko ti automobili zagađuju okolinu ako se ima u vidu da vlasnici većine tih vozila vade katalizatore čija je popravka skupa. Kada se tome doda koliko ljudi umire od zagađenja vazduha odnosno koliko košta njihovo lečenje nema ni ekološkog ni ekonomskog opravdanja za takav uvoz”, objašnjava Belin za Blic.
Kako kaže, Asocijacija uvoznika vozila i delova već godinama razgovara o ovom problemu i sa ministarstvom i sa ministrom zaštite životne sredine i da će imati još sastanaka. Predlagali su da se taksama na emisiju ugljendioksida spreči uvoz starijih polovnih vozila, pa ako neko stvarno želi da vozi takve automobile da dodatno plati taksu.
Prema ranijem pisanju Blica, kada Srbija zabrani uvoz polovnjaka sa Euro 3 motorom, građani će automobil koji danas košta oko 3.000 evra plaćati najmanje 500 evra više, a najstariji auto koji će biti moguće uvesti u našu zemlju imaće 14 godina.
Umesto automobila proizvedenih od 2000. do 2005. godine, novom merom, praktično bi bio moguć uvoz polovnih automobila sa standardom Euro 4, a čija je proizvodnja počela u junu 2005.
