Zdravstvo u Vojvodini: Više novca, moguće i uvođenje dopunskog rada

Zdravstvo u Vojvodini: Više novca, moguće i uvođenje dopunskog rada

SHARE

Klinički centar Vojvodine će naredne godine dobiti 250 novih parking mesta u krugu ustanove, Dečija bolnica dobija dugoočekivani magnet sa pratećom opremom, dok će na Institut za onkologiju Vojvodine stići dva savremena aparata za zračenje – čime se ukidaju liste čekanja, najavio je pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

On je naveo da je ove godine u sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite – ukupno 35 ustanova u Vojvodini, izdvojeno 713 miliona dinara za nabavku opreme, te 803 miliona dinara za infrastrukturna ulaganja. U domove zdravlja u Vojvodini, njih 44, uloženo je 338 miliona dinara. Ukupno, milijardu i 854 miliona dinara potrošeno je na zdravstvo u Vojvodini ove godine.

Podatak da je za investicije sekretarijata za zdravstvo u 2015. godini izdvojeno samo oko 100 miliona dinara dovoljno govori koliko je sada izdvojeno za unapređenje kvaliteta zdravstva. Jednim delom smo velike projekte završili, a drugim delom smo u fazi radova za koja su sredstva obezbeđena, te očekujemo da bez problema uskoro mogu da se raspišu neophodne javne nabavke. Najveća investicija ove godine bila je kompletna rekonstrukcija Opšte bolnice u Pančevu. Osim toga, trenutno imamo 13 objekata u kojima se rade rekonstrukcije i adaptacije“, naveo je Gojković.

Trenutno se okončavaju radovi na izgradnji evakuacionih rampi i protivpožarnoj zaštiti, zajedno sa obnavljanjem dva bunkera na Institutu za onkologiju Vojvodine, a završena je i prva faza rekonstrukcije Klinike za neurologiju i psihijatriju. Do kraja godine biće gotova i poslednja faza rekonstrukcije Zavoda za perinatologiju u Betaniji, a Gojković u toku sutrašnjeg dana očekuje tender za kompletnu rekonstrukciju Klinike za ortopediju.

Prošle nedelje su obezbeđena sredstva i završen projekat, pa krećemo u rekonstrukciju Klinike za otorinolaringologiju, a počinje i tender za prvu fazu rekonstrukcije Klinike za infektivne bolesti. Svedoci smo da se ubrzano završava izgradnja nove zgrade Hitne pomoći, koju u jednakim delovima finansiraju Grad i Pokrajina, za koju je već nabavljena kompletna oprema. Očekujemo da će na proleće biti završena“, poručio je Gojković i dodao da naredne godine počinje i rekonstrukcija Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti.

Veliki problem u Vojvodini je nedostatak vozila hitne pomoći u manjim mestima. Zato će Pokrajina u narednoj godini izdvojiti 100 miliona dinara za nabavku dvadesetak takvih vozila.

Imamo ogroman problem – visokosofisticirana dijagnotička oprema nam je izuzetno stara, i po 15 godina, pa nam se aparati često kvare. Sledeće godine smo usmereni na nabavku najsavremenije dijagnostičke opreme – kupićemo puno CT aparata i magnetnih rezonanci i tako ćemo napraviti veliki iskorak u dijagnostici i povećanju kvaliteta zdravstvene zaštite. Već imamo izuzetan tehnološki iskorak na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, gde smo nabavili aparate za vantelesni krvotok, a ulazimo i u transplantacioni program vezan za oštećenja srčanog mišića, koji zahtevaju transplantaciju. Institutu za kardiovaskularne bolesti smo kupili i aparate za maping i elektrofiziologiju, koja nikad do sad nije rađena. Mogu da kažem i da je na Institutu za plućne bolesti prvi put urađena mehanička trombektomija, kod plućne tromboembolije i jedini smo Klinički centar, osim Beograda, koji operiše ishemiju mozga“, poručio je sekretar za zdravstvo.

U Kliničkom centru Vojvodine je u toku 2017. godine bilo 20 donora za transplantacije, od ukupno 40 donora na nivou cele Srbije. Ukupno 33 pacijenta su dobila bubreg, a pet jetru.

U pokrajinskim centrima i bolnicama ove godine su zaposlena 852 zdravstvena radnika, dodeljene su 122 deficitarne specijalizacije, kao i 41 supspecijalizacija.

Gojković je naveo da se sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom razgovaralo o mogućnosti uvođenja “tržišne utakmice” u vojvođanskim ustanovama tercijarne zaštite.

Imamo dobar kadar, dobru aparaturu, a pokušavamo da nađemo zakonski osnov da iskoristimo bolnice za popodnevni dopunski rad – i to samo za procedure za koje ne postoje liste čekanja. Na ovaj način bismo pružili uslugu kako neosiguranim licima, tako i pacijentima iz okruženja, a naše znanje ćemo na neki način naplatiti. Bolnice će na ovaj način imati svoja slobodna sredstva da koriste za dodatnu edukaciju i nabavku opreme, ali će i ljudi koji rade ozbiljne procedure dobiti neko povećanje prihoda i mogućnost da se usavršavaju“, najavio je sekretar za zdravstvo. Na ovaj način, dodao je, manje mladih će poželeti da napusti Srbiju jer, kako smatra, ljudi ne odlaze zbog niskih prihoda, već zbog nemogućnosti da napreduju.

Izvor: 021.rs
Foto: Pokrajinska vlada

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR