Početna Intervju dana Aleksandar Andrejević: Potrebno je osmisliti koncept ciljanog studiranja za realni sektor

Aleksandar Andrejević: Potrebno je osmisliti koncept ciljanog studiranja za realni sektor

andrejevic

Rektor Edukons univerziteta u Sremskoj Kamenici, i doktor ekonomskih nauka, Aleksandar Andrejević, u razgovoru za portal NSHronika, otkriva zašto je odlučio da kreira novi koncept nastave, koje su, prema njegovom mišljenju prednosti i nedostaci visokog obrazovanja u Srbiji, i šta je najčešće savetovao studentima, u periodu kada je radio i kao profesor na Edukonsu.

Osnivač ste Univerziteta Edukons. Kako se nastala i realizovana ideja o osnivanju ove ustanove?

Ideja je nastala iz potrebe da se napravi drugačija ponuda za obrazovanje mladih ljudi. Pre osnivanja univerziteta, mnogo sam putovao po svetu, i u tom periodu shvatio koliko je cela oblast visokog obrazovanja u stvari kreativna. Suočen sa činjenicom da postoji mali procenat visokoobrazovanih ljudi u Srbiji, pomislio sam da je potrebno pružiti alternativu, odnosno napraviti jednu paralelu u odnosu na državno školstvo. U tim idejama, najviše sam koketirao sa anglosaksonskim konceptom obrazovanja, koji je uvek bio najliberalniji.

Možete li napraviti paralelu između pristupa nastavi na privatnim i državnim univerzitetima u Srbiji?

Suština visokog obrazovanja je da ono bude usmereno, pre svega na interes mladih ljudi. To se uglavnom odnosi na način prenošenja i usvajanja znanja, kao i na osmišljavanje perspektivnih studijskih programa. Mi smo tome dodali i studentski standard. Mislim da navedene komponente treba da profilišu Edukons kao univerzitet, koji na dobar način formira sistem gde je student, a ne profesor u centru zbivanja. Savremeni princip nastave podrazumeva napuštanje obrasca gde ja dođem, pustim prezentaciju sa tezama i čekam da te teze studenti prepišu, a kasnije nauče za ocenu. U Srbiji još uvek nije dovoljno zaživela praksa da profesori budu korektori, odnosno da isprovociraju intelektualni i kreativni potencijal studenta. Roditelji moraju zaboraviti na dogmu „Moje dete ide da studira i dobije diplomu“, to više ne postoji. Ne, dete mora da dobije znanje, da nauči da to znanje primeni i da sutra zahvaljujući tome normalno živi. Koncept postojanja privatnih fakulteta jeste jedan daleko liberalniji i brži način funkcionisanja, ali mi studenta ne napuštamo nakon završetka studija. Pružena mu je mogućnost da ostvari kontakt sa ljudima iz firmi sa kojima sarađujemo.

Šta podrazumeva savremeni pristup nastavi?

U savremenom pristupu nastavi, studenti su apsolutno slobodni da se na času međusobno konsultuju, koriste tablete i mobilne telefone, razviju polemiku. Možete na tabli da napišete osnovne teze, podelite svoju grupu u tri tima, i onda sa timovima pričate na datu temu. Zato se profesori zovu korektori, jer kroz interakciju koriguju njihov tok misli i zaključke. Ovakav projekat i način nastave je uspostavljen u saradnji sa univerzitetom iz Hong Konga. Profesor autoritet sigurno ne stiče tako što uđe u učionicu i kaže „Ja sam profesor, napisao sam ovu knjigu i sad ćete vi da učite iz te knjige“. Autoritet se stiče kada deca shvate koliko vi znanja možete da im prenesete.

Koje su prednosti i nedostaci trenutnog obrazovnog sistema u Srbiji?

Kadrovi se ne školuju za potrebe privrede, odnosno nisu jasno definisani prioriteti koji su kadrovi potrebni. Zato imamo hiperprodukciju stručnjaka u različitim oblastima, koji završe na birou. Takođe, još na fakultetima, praksi se prilazi na pogrešan način. Ne možete odvesti studente na poljoprivredno dobro, reći mu „Ovo je paprika, ovo je krastavac, ovo je krava, ovo je bik“, dati mu sendvič i vratiti ga kući posle sat vremena. Potrebno je definisati broj sati te prakse, kako bi studenti imali prostora da savladaju ono što ih čeka kad se zaposle. Danas firme nemaju ni novca, ni vremena da nekog zaposle, plaćaju i obučavaju radnika godinu dana, kako bi ga prilagodili sopstvenim potrebama i potrebama tržišta. Potrebno je osmisliti koncept ciljanog studiranja za realni sektor.

Šta najčešće savetujete studentima?

Učim ih da je znanje nešto što će ih pozicionirati na tržištu, da ne uče za ocenu, nego da uče za sebe. Pa i Platon je šetao kroz vrtove sa svojom grupom od 15 ili 20 studenata. Nikad ih nije ispitivao, samo bi na kraju razgovora rekao „Ti si najbolji, ti si 15-ti. Svi ste vi dobri, imate neko znanje“. Dakle, na nekom predmetu ti ćeš biti bolji od mene, na drugom predmetu ja od tebe. Nemamo svi iste afinitete, iako svi moramo savladati studijske programe. Govorim im da koriste sve resurse univerziteta, da budu agresivni jer žive u vremenu bespoštedne tržišne ekonomije.

Doktorirali ste na državnom univerzitetu. Vlasnik ste privatnog univerziteta. Kada ste završili fakultet, sa kakvim ste se izazovima suočili kada je u pitanju pronalaženje posla, a sa kakvim izazovima se suočavaju studenti sa vašeg univerziteta?

Diplomirao sam na Ekonomskom fakultetu 1982. godine. Nakon toga, relativno brzo sam se i zaposlio. Danas je sve komprimirano, automatizovano, tehnologija je u velikoj meri zamenila čoveka, informatika napreduje. Morate biti brzi, reagovati na signale sa tržišta, i zato se univerzitet koji sam osnovao, fokusira na primenjene nauke. Studente učimo da budu fokusirani, snalažljivi i da se bore za sebe, a oni uspevaju na tržištu zavisno od njihovih ličnih afiniteta i sposobnosti.

Kako komentarišete predrasude o sticanju znanja i načinu rada na privatnim fakultetima?

Mene takve priče ne interesuju. Možete se potcenjivački odnositi mesecima, ali ono što je dobro i kvalitetno vremenom izađe na videlo. Trudim se da iškolujem kadar na način na koji sam to zamislio, dobrim potezima, smislenom strategijom i ulaganjima. Ne želim da ikoga ubeđujem da li smo dobri ili nismo.

Opišite nam jedan svoj radni dan na fakultetu? Sa kojim izazovima se najčešće suočavate?

Na posao stižem oko 9h i pre 17h se ne završava moj radni dan, a često ostajem i duže. Paralelno morate „gurati“ nekoliko mejnstrimova: naučnu produkciju, transfering znanja, saradnju sa privredom, međunarodnu saradnju, investicione cikluse. Imam uži i širi krug saradnika, koji zaista prepoznaju sve što sam vam do sada pričao. Zajedno sa mnom, deo su jedne mašine koja se zahuktala na tržištu, kako bismo mladim ljudima pružili ono najbolje.

Autor: Maja Guzijan, NsHronika.rs

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here