Aleksandar Topić: Bedž za mene predstavlja mali univerzum koji je preinspirativan za...

Aleksandar Topić: Bedž za mene predstavlja mali univerzum koji je preinspirativan za intervencije

SHARE

Zahvaljujući rukotvorinama maštovitog Subotičanina Aleksandra Topića, kog su Novosađani netipično prihvatili kao svog, bedž i leptir mašna su se ponovo, nakon decenija “izgnanstva”, u sasvim novom, savremenom ruhu vratili na ulice naše varoši. Afirmisani dizajner, umetnik i momak vesele dečačke naravi čiji talenat već godinama Novosađanima donosi radost i osmeh na lice, za portal NsHronika.rs govori o svemu onome što istinski zaljubljenici u njegove brendove “PINJUNKY”, “Bowtie.AT”, i “KESA S NEBESA” naprosto moraju znati.

Kako si i kada došao na ideju kreiranja svoje linije bedževa i leptir mašni, i zašto su se baš ova dva detalja našla u središtu tvog interesovanja?

Na ideju sam došao 2011. godine. Prvo što sam kreirao bila je kolekcija bedževa. U to vreme sam bio veoma zainteresovan za bedževe, bilo je tek par autora koji su ih dizajnirali, a samo maštanje o osmišljavanju i kreiranju istih me je ispunjavalo. Bilo je leto, raspust i imao sam hiljadu dinara sa kojima nisam znao šta da uradim. Slobodno vreme, inspiracija i malo novca su me podstakli da stvorim “PINJUNKIE” projekat. Tada sam shvatio da posedujem preduzetnički duh.

Kako je izgledao tvoj kreativni razvojni put – od inicijalne ideje do stvaranja brenda “PINJUNKY”, a kasnije i “Bowtie.AT”, kao i neprevaziđene i šarmantne linije torbi “KESA S NEBESA”?

Bedževe sam jednostavno želeo da dizajniram. Jako me je nadahnjivala mala dimenzija bedža. Nakon kreiranja prve kolekcije, rasprodao sam je za svega sedam dana. Ta 2011. godina predstavljala je zlatno doba Facebook-a, domet je bio izuzetno veliki, te je interesovanje za projekat jako brzo raslo. Pratio sam taj tempo i u kratkom roku kreirao još tri kolekcije. Leptir mašne su mi postale opsesija godinu dana kasnije. Želeo sam da kupim sebi leptir mašnu, a u Novom Sadu nije bilo ničega što bi mene uveselilo. Nakon toga sam devet leptir mašni iz moje mašte nacrtao, sakupio novac od dve studentske stipendije, i krenuo u potragu materijala. Neverovatno mi je danas da sam uspeo da pronađem materijale koje sam zamislio za čak osam od devet nacrtanih mašni! Pomoć kolege sa fakulteta, fotografa Gorana Tešanovića, šnajderki koje su bile otvorene za saradnju, i par dugih noći iznedrile su “BOWTIE.AT”. Poslednji u navedenom nizu – “KESA S NEBESA”, projekat je koji je odgovorio na moju potrebu da se igram tekstilom i da kreiram cegere koji su malo više “fashion” od onih reklamnih cegera.

Koliko smatraš da je aksesoar važan za definisanje nečijeg stila?

Izuzetno je važan. On menja diskurs odevne kombinacije a i samog stila. Nekada se može reći mnogo više sa aksesoarom od 150 dinara, nego celokupnom odevnom kombinacijom od par hiljada evra.

Šta za tebe predstavlja bedž?

Bedž za mene predstavlja mali univerzum koji je preinspirativan za intervencije. Mnogo toga može da se kaže sa tako malo.

Gde pronalaziš inspiraciju, i koliko je vremena potrebno za realizaciju jedne tvoje zamisli?

Inspiraciju ne tražim. Inspiraciju mi univerzum doprema svake noći. Vreme je upitno u realizaciji zamisli. Nekada je to 15 minuta, a nekada šest meseci. Sve čeka svoj savršen momentum.

Koliko ti je činjenica da si po zanimanju grafički dizajner pomogla u dosadašnjim modnim poduhvatima?

Moje izvorno zanimanje je vrlo moguće jedna od mojih esencijalnih prednosti na tržištu. Moć predstavljanja, brendiranja i pakovanja je neoboriva. Živeli!

Uoči nedavnih predsedničkih izbora plasirao si bedževe koji su nedvosmisleno pokazali tvoju naklonost i podršku jednom od kandidata. Da li je to bio tvoj vid bunta i mala modna revolucija, i da li smatraš da je moda zapravo nedovoljno iskorišćena platforma za slanje snažnih poruka i bavljenje relevantnim temama?

U periodu kada se odvijala predizborna kampanja mušterije su pokazale interesovanje za bedževe koji pokazuju političku poruku. Ove godine sam prvi put bio animiran da postanem politički osvešćen i da imam stav vezan za političko stanje u državi. Moj stav i i interesovanje publike su se poklopili, i to je rezultiralo bedževima koje su moje mušterije obožavale. Moda je moćan alat svakako, ali u obliku podsećanja i potenciranja nekih tema. Mislim da je moda individualna stvar i da svako može da se oseća moćno ako, na primer, nosi majicu sa nekom porukom koja predstavlja njegov stav. Pristup u kom se kroz modu šalju snažne poruke se polako širi, a koraci se prvenstevno prave na pistama svetskih modnih metropola.

Čini se da svaku stvar promatraš do tančina. Koja se ideja, misao, cilj ili priča krije iza svakog od tvojih projekata?

Moj jedini cilj je da budem srećan, a srećan sam kada stvaram. Umetnost je moje postojanje. Postojanje je moja umetnost. Umetnost je stvaranje.

Kako se nosiš sa kritikama na račun tvog rada, i koliko ti znači podrška i dobar ‘feedback’ klijenata i mušterija?

Moram priznati da je kritika zaista bilo. Neke su bile vrlo konkretne i konstruktivne, i njih sam često usvajao. Najviše su se ticale poslovanja i kvaliteta izrade. One kritike koje su se ticale tematike, predstavljanja i plasiranja proizvoda terale su me da temeljno preispitam to što radim. Rezultat je bio uvek još čvršće verovanje u lične vizije i želje. Sa druge strane, podrška je uvek dobrodošla. Ona je jedna veoma zdrava stvar isto koliko i konstruktivna kritika. Klijenti i mušterije su na prvom mestu, jer ako njih nema, nema ni vašeg rada. Neophodno je da ceo krug bude zaokružen. Sada se vrlo brzo dolazi do dobrog ‘feedback’-a zahvaljujući društvenim mrežama, ali ono što je od suštinske važnosti je svakako prodaja.

Na čemu trenutno radiš i šta novo u skorijoj budućnosti možemo da očekujemo od tebe?

Trenutno se bavim master studijama (Crtanje na Akademiji umetnosti), vodim društvene mreže “Unikatnog kutka” – prodavnce u kojoj plasiram sve što kreiram, crtam, skiciram, osmišljavam… Ono što pored novih modela leptir mašni mogu da obećam jeste nova kolekcija “PINJUNKIE” bedževa i majice. To je nešto što me izuzetno raduje. A čim se završe akademske obaveze bacam se na fotografiju i “DYNOMIGHTY” novčanike. To su dva hobija koje izuzetno volim.

Autor: Marija Milošević
Foto: Privatna arhiva

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR