Aurora Koprivica: Ljubav je besmrtna i kada hodamo ivicama

Aurora Koprivica: Ljubav je besmrtna i kada hodamo ivicama

SHARE

Poezija je jedna od najstarijih književnih vrsta, književni rod u kojoj je pesnikova poruka izrečena kroz stihove. Smatram da poezija pripada umetnosti, a samim tim moja profesija jeste umetnost. Volim da kombinujem slikarski i poetski izraz i to sam učinila u mojim knjigama“, rekla je Aurora Koprivica na promociji svojih zbirki pesama.

Aurora je književnica iz Novog Sada, mlada po stažu, ali u najboljim godinama. Kaže da je više puta koračala ivicom života, a da besmrtnu ljubav živi. Svoje zbirke pesama je promovisala 17. novembra, u čitaonici novosadske Gradske biblioteke. O njenom stvaralaštvu, entuzijazmu i nepresušnoj inspiraciji koju, kako kaže, pronalazi u svemu, o tome kako se slika BESMRTNA LJUBAV i kako preživljavamo kada HODAMO IVICAMA, na promociji su govorili i Rale Nišavić – izdavač i recenzent, književnica Mirjana Štefanicki Antonić, i Ljubenko Zvizdić – novinar i književnik.

Kada si prvi put osetila potrebu da se izraziš stihom?

– Još u osnovnoj školi. Kao aktivni učesnik recitatorske i litetarne sekcije, zavolela sam stihove i sročila svoju prvu pesmu „Leptir”. Pesma je objavljena, za ono vreme, u veoma popularanom časopis za decu „Dečje novine”.

Koliko je prošlo od prvog stiha do prvog izdanja, i da li je to bio put kojim se ređe ide?

– Prošlo je čak deset godina. Prvu zbirku sam pisala dok sam prolazila kroz veoma teške momente u svom životu. Takođe sam radila veoma naporan posao, koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa kreativnošću i umetnošću, tako da vremena za oblikovanje zbirke nisam imala. Kada sam ostala bez posla, posvetila sam se potpuno pisanju i izdavanju knjige. Iako je pisanje poezije prilično nekomercijalno i nepopularno, nisam odustajala. Bio je to zaista trnovit put i put kojim se ređe ide. Međutim ljubav prema pisanju i želja da nečim neobičnim iznenadnim i obradujem svoje okruženje me vodila da istrajem u svojoj nameri.

Stihovi iz nje izviru uglavnom u zoru. Kada padne ustaje sa pesmom i osmehom, a i na pusto ostrvo bi ponela svesku i olovku i fotoaparat. Na pitanje da li okolina prepoznaje i prihvata njenu umetničku dušu, Aurora kaže:

Uglavnom prepoznaju i prihvataju oni koji poštuju i vole umetnički način izražavanja, a najviše moja ćerka i partner.

Nikada ne odustaje od svoje ideje. Trenutno piše treću knjigu, ali ovoga puta će to biti smernice za srećan i uspešan život u stihovima, nešto poput „Life couchinga”. U budućnosti se možda okuša i u pisanju romana.

Vrlo sam uporna i ciljno orijentisana i nikada nisam odustajala od realizacije svojih ideja, bez obzira na okolnosti. Najvažnije je imati pozitivan stav i strpljenje, a kosmos će se potruditi da vam prilike za realizaciju dostavi. Treba samo da ih prepoznate i „zgrabite”.

Pesnikinja voli Novi Sad, ali za Srbiju ne može da kaže da je njena „mirna luka“. U njoj je, kaže, bila izložena mnogim nepravdama. Privlače je Grčka i Španija zbog morskih širina i dubina.

„Imati sve“ za Auroru znači ŽIVETI U MIRU. Mnogo voli da čita, a najviše preferira Jovana Dučića zbog njegovih dubokoumnih filozofskih smernica o svemu što čini život, i Paola Koelja jer poznaje tajnu književne alhemije.

Aurora, može li ljubav zaista biti besmrtna?

– Može! Ja je živim.

Autor: Gordana Bjelajac
Foto: Color Media Communications

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR