Početna Intervju dana Bojana Barović: Nemam strah od majčinstva – strahovi su samo plod naše...

Bojana Barović: Nemam strah od majčinstva – strahovi su samo plod naše mašte

Bojana Barovic (4)Manekenka Bojana Barović karijeru u svetu mode započela je kao četrnaestogodišnjakinja, a nakon skoro dve decenije rada, slovi za uspešnu ženu, kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Predstojećeg leta ostvariće se u najlepšoj ulozi svake žene – postaće majka. Tridesetdvogodišnja Novosađanka i njen izabranik, pop pevač Nikola Rokvić, s kojim je u vezi već pet godina očekuju prinovu.

Za portal NSHronika.rs, moja sagovornica otvoreno je govorila o početku svoje karijere, poteškoćama na koje je nailazila, koliko joj je učešće u rijaliti takmičenju “Survivor” promenilo pogled na život, kao i sećanjima na rodni grad.

Bilo ti je 14 godina kada si ušla u svet manekenstva, koliko si u tom trenutku bila spremna na jedan sasvim novi život, odvajanje od porodice i kakva su bila tvoja očekivanja?

Bio je to jedan zaista uzbudljiv deo mog života i verovatno neko ubrzano odrastanje u isto vreme. Očekivanja nisu bila prevelika već su nekako sama putovanja koja su usledila godinama kasnije bila dovoljna da se ja kao dete iz ne tako velikog grada oduševim i fasciniram svetskim metropolama. Ne mogu da kažem da sam bila spremna na sve to, ali moj avanturistički duh bacao je senku na neki potencijalni strah od svega toga. Što se tiče odvajanja od porodice, to je uvek bilo teško, a čini mi se da je što sam starija to sve teže.

Ko ti je bio najveća podrška i kako si uspevala da uskladiš posao i školovanje?

Porodica mi je oduvek bila podrška, kako tada tako i danas. Inače, sigurna sam da ne bih uspela da se izborim sa svim teškoćama koje je mi je nekada život nameštao.

Bojana Barovic (1)

Sa kakvim poteškoćama si se suočavala?

Na pitanje poteškoća mogu reći da je sam odlazak u mladosti na bilo koje putovanje, iako privlačno, veliki stres. Iako svi često pričaju o lepim stranama putovanja, upoznavanja kultura i širenja vidika, što je naravno najlepši deo svega, malo ko govori o tome kako je kada si usamljen ili bolestan, a nemaš nikog pored sebe! Kada si u finansijskim problemima daleko od kuće… Bile su to moje najveće poteškoće, ali priznajem da sam imala sreće u životu i iz svake nedaće brzo isplivala… One koji veruju, sila univerzuma čuva i verovatno sam i ja tako prolazila, te sam imala, da kažem, sreću da se nikada ozbiljnije ne razbolim dok sam bila daleko od kuće ili da imam neki veći problem. Takođe, smatram da je psiha u ovim situacijama od velikog značaja, tako da jedino ko je dovoljno snažan da se izbori sa ovakvim i sličnim nedaćama, može da razmišlja o manekenstvu ili nekom sličnom poslu koji uključuje putovanja i razdvojenost od najbližih. Uopšte, vrstu sigurnosti koju dom pruža…

Kako si se odlučila da učestvuješ u emisiji “Survivor” i da li ti se posle toga promenio pogled na život?

Kada ljudi kažu da se sudbina ne može izbeći setim se baš tog mog odlaska u “Survivor” i kako se sve to sudbinski odigralo. Naime, u periodu pregovora produkcije sa učesnicima slučajno sam se našla u Srbiji povodom venčanja moje prijateljice i u tom periodu i dobila poziv za učešće. S obzirom na to da se snimanje održavalo kada nema previše modnih angažmana, u avgustu mesecu, bila sam veoma zainteresovana. Naravno, bilo je presudno to što sam oduvek smatrala taj rijaliti jedinim vrednim i smislenim od svih. Takođe, bio je to i test za mene lično, jer sam oduvek smatrala da mogu dosta da podnesem, a tamo sam sebi to i dokazala. Mnogo toga se promenilo od tada, što je mnogima sada već i poznato, i na neki način mogu reći da mi se promenio pogled na život, jer je to jedinstvena prilika da čovek shvati koliko malo nam je zaista potrebno, kao i na šta su sve ljudi spremni pred iskušenjem.

Tvoj izabranik Nikola Rokvić i ti ste se upoznali u takmičenju i započeli ljubavnu priču u nesvakidašnjim uslovima. Da li su upravo ti izazovi učinili da vaša veza danas ima čvrste temelje?

Sigurno je da to ima veze. Psiholozi kažu da je takvo iskustvo kao jedan ubrzan život u kratkom vremenu, tako da smo se nas dvoje tokom izuzetno kratkog vremenskog perioda brzo upoznali i povezali.

Bojana Barovic (3)

Oboje ste uspešni i ostvareni na polju karijere, da li misliš da je na Balkanu nepisano pravilo da je žena ta koja mora da žrtvuje svoju zarad porodice?

Mislim da se to svuda menja, pa tako i kod nas. Žene su na svu sreću sve samostalnije i, verujem, time mnogo srećnije. Balkanski muškarci možda nisu toliko oduševljeni tom idejom, ali to je zato što kod nas i dalje vlada taj mentalitet, da nije dobro da su žene previše samostalne i da time teže opstaju brakovi. Po mom mišljenju, to je potpuno pogrešan pristup i najbolje opstaju brakovi kada su partneri zadovoljni svojim životima i kada svako zadrži svoju individualnost kroz posao ili neki hobi.

Da li planiraš da se oprobaš i u filmskoj industriji i kako ti se javila želja za glumom?

Oduvek sam imala želju za sedmom umetnošću, a pre nekoliko godina upisala sam školu glume u Los Anđelesu. S obzirom na to da često putujem zbog posla i privatno, ne uspevam da se posvetim tome u meri u kojoj bih želela, ali se nadam da ću jednog dana ostvariti i taj san.

Šta je po tvom mišljenju najbitnije u životu i misliš li da je danas došlo do zamena teza kada su prave vrednosti u pitanju?

Definitivno da je došlo do zamene teza, na moju veliku žalost. Mislim da je čovek bez pravih vrednosti samo jedna izgubljena duša u univerzumu. Tu je uloga roditelja presudna i ako se u tome pogreši u vaspitanju, jednostavno nema nazad, i to je nešto na čemu ću uvek biti zahvalna svojim roditeljima, jer da nije tako, verovatno se ne bih veselo provela tokom ovog mog života, punog raznih iskustava i da kažem testova za čoveka.

Bojana Barovic (2)

Imaš li strah od nove i najbitnije uloge koja te očekuje – majčinstva?

Nemam nikakav strah, strahovi su samo plod naše mašte.

Po čemu pamtiš svoje detinjstvo u Novom Sadu i kakve emocije u tebi budi tvoj rodni grad?

Samo Novi Sad budi u meni istovremeno divna sećanja i osećanja sete. Pamtim ga po mnogim lepim stvarima – Dunavu, parkovima, mojoj Radničkoj ulici i njenom drvoredu, Štrandu, Spensu, futoškom kupusu, “Trčiki”… Čini se da je lakše nabrojati ono po čemu ga ne pamtim.

Autor: Bojana Šević
Foto: Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here