Početna Intervju dana Dani evropske baštine – Bač 2021.: Nataša Pavlović – Najpre bih ulagala...

Dani evropske baštine – Bač 2021.: Nataša Pavlović – Najpre bih ulagala u Dvorac Dunđerskih u Čelarevu, i glampovala širom Vojvodine

Neko ko je vrlo odan vojvođanskoj ravnici, ko baterije puni na Fruškoj gori, i diše punim plućima bilo da je u Sremu, Banatu ili Bačkoj, nezaobilazan je sagovornik na ovu temu, što zbog svojih kompetencija, što zbog izuzetne energije koju deli sa drugima. Nataša Pavlović, dobro poznato lice u turističkim vodama, diskutovaće o All Inclusive kulturnoj baštini na istoimenoj online Konferenciji koja nam predstoji, a koja će biti realizovana u okviru projekta DANI EVROPSKE BAŠTINE – BAČ 2021.

Kada kažemo „KULTURNA BAŠTINA ZA SVE“ na šta vas to asocira?

– Prva asocijacija za slogan koji ste naveli odnosi se na održivi turizam, odnosno afirmisanje kulturne baštine u turističke svrhe, što će doprineti revitalizaciji kulturne baštine, očuvanju kulturnog identiteta lokalnih zajednica, uz istovremeno usklađivanje sa prinicipima održivog razvoja kako se ne bi ugrozila sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Na ovaj način ostavlja se prostor da i sadašnje i buduće generacije uživaju u lepotama i vrednostima kulturnog nasleđa koje su nam ostavili naši preci.

Da li postoji kulturna baština od posebnog značaja u mestu ili opštini u kojoj ste se rodili?

– Novi Bečej je stecište mnogobrojnih objekata kulture, kao što je spomenik kulture od izuzetnog značaja bazilika Arača, spomenici kulture od velikog značaja dvorac Karačonji u Novom Miloševu, stambena zgrada u Vranjevu, značajni spomenici kulture dvorac Sokolac, Žitni magacin u Novom Bečeju, Žitni magacin i kotarka u Novom Miloševu, zgrada Narodne biblioteke, kao i mnogobrojne crkve i kapele koje se ovde nalaze.

Koji skriveni deo kulturne baštine u svom najbližem okruženju biste voleleli da vidite/posetite/upoznate?

– Vojvodina je zaista riznica kulturne baštine, što je svakako posledica uticaja različitih naroda koji žive na ovim prostorima, kao i burnih istorijiskih događaja koji su se preplitali na ovoj teritoriji. Ono što me posebno intrigira jeste podzemlje Petrovaradinske tvrđave, tako da u skorijem periodu planiram obilazak ovih tajnovitih tunela koji u sebi kriju veoma zanimljive priče, koje podstiču našu maštu.

Kada biste mogli da birate, koju biste građevinu/ kulturno dobro/ lokalitet najpre doterali i stavili u funkciju kulturnog turizma?

– Na prostoru AP Vojvodine se nalaze brojni objekti kulture za koje su potrebna znatna ulaganja, kako bi se zadovoljila kulturna i turistička dimenzija. Jedan od objekata koja zahteva restauraciju u što kraćem roku jeste dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu. Ovaj dvorac izuzetnih estetskih, kulturnih i istorijskih vrednosti zaslužuje da zasija u svom pređašnjem sjaju i dobije kulturnu i turističku funkciju.

Pet zvezdica ili dobro opremljen kamp?

– Kako me u životu uvek pokreće akcija, dinamični događaji, uvek bih se pre odlučila za dobro opremljen kamp. Ne kažem da objekti smeštaja ne pružaju kompletan ugođaj, ali ipak smatram da boravak u prirodi pruža pravi doživljaj i jedinstveno iskustvo. Ova vrsta turizma dobija na značaju poslednjih godina na svetskom nivou, kada se ljudi sve više odlučuju za odmor u prirodi i beg od gradske vreve. Vojvodina je destinacija koja poslednjih godina beleži porast upravo ove vrste turizma, popularno nazvanog glamping. Naime širom Vojvodine se otvaraju luksuzno opremljeni kampovi, koji posetiocima omogućavaju luksuzan odmor u jedinstvu sa prirodom.

Četiri destinacije sa istaknutom kulturnom baštinom koje biste ponovo posetili?

– To su definitivno Bač, Subotica, Kovačica i Sremska Mitrovica. Bač sa svojom Tvrđavom koja dominira bačkom ravnicom, i koja će sledeće godine biti kandidat za UNESCO listu svetske kulturne baštine. Subotica sa svojom prelepom secesijskom arhitekturom uz obilazak jezera Palić, koji je svoju slavu stekao krajem XIX veka kao mondensko letovalište. Kovačica koja je oslikana naivnim slikarstvom Slovaka, proglašenim za nematerijalno nasleđe Srbije, uz obilazak rodne kuće Mihajla Pupina u obližnjem Idvoru. A Sremska Mitrovica sa svojim rimskim kulturno-istorijskim nasleđem, a sadašnjom sremačkom dinamikom koja me uvek privlači da joj se vratim.

Tri primera dobre prakse za privlačenje posetioca u muzeje, galerije, biblioteke?

– Muzej grada Novog Sada je pre 7 godina organizovao multimedijalnu i interaktivnu izložbu „Živeo život“, koja je predstavila period života u bivšoj Jugoslaviji od 1950. do 1990. godine. Posetioci su mogli da čuju muziku koja se tada slušala, da osete mirise i ukuse tipičnih proizvoda tog vremena, kao i da vide i isprobaju eksponate te epohe. Logičan nastavak te izložbe „Živeo život – živela ljubav“ me je naročito oduševio, jer je prikazao kako smo se u to doba voleli. Prva izložba je tada privukla više od 12.000 posetilaca, i uz manifestaciju „Noć muzeja“, može se smatrati za odličnim primerom dobre prakse za privlačenje posetilaca.

Takođe, izdvojila bih i galeriju „Save Šumanovića“ u Šidu, smeštenu u rodnoj kući Save Šumanovića, gde se brižljivo čuva preko 400 slikarskih dela. Od biblioteka zanimljiv mi je rad i aktivnost Narodne biblioteke u Novom Bečeju. Tu „Staru damu“ – kako je zovu (jer postoji više od 170 godina), krasi, osim impresivne zbirke od preko 60.000 knjiga, i prelepa avlija u kojoj se svako leto Novobečejcima organizuje prigodan kulturni program („Leto u avliji“ ili „Avlijom zabavlijom“).

Dva mehanizma kojima biste privukli porodice sa decom da odaberu seoski turizam?

– Ima ih i više! Letnji kampovi za osnovce i srednjoškolce su sve popularniji, kao i škole jezika u prirodi. Mnoga seoska domaćinstva imaju u ponudi organizovanje radionica, upoznavanje sa starim zanatima, kontakt sa životinjama, kao i razne vrste sportskih aktivnosti (jahanje, adrenalin aktivnosti..).

Jedna vaša omiljena ALL INCLUSIVE destinacija?

– To je, zasigurno, Fruška gora! Fruška gora je idealna destinacija za telo i dušu. Moj aktivni odmor provodim na Fruškoj gori, kada pešačim sa ćerkom, a upotpunjen je i duhovnom dimenzijom, jer uz šetnju često posetimo neki od 16 manastira – fruškogorskih bisera. Takođe, ova čarobna planina, poznata po svom čuvenom vinogorju, česta je destinacija kada želim da se opustim u termalnim vodama, posle naporne radne nedelje, ili kada poželim da degustiram vino sa prijateljima u nekoj od mnogobrojnih fruškogorskih vinarija.

Domaći turizam ili inostranstvo?

– Definitivno domaći turizam! Budući da sam u ovoj profesiji već aktivno 18 godina, a sada i u ulozi direktora, imala sam prilike da obilazim mnoge inostrane i domaće destinacije. Što sam više putovala u inostranstvo i sagledavala mogućnosti koje olakšavaju poslovanje malim privrednicima, infrastrukturu, konkurentnost i standard, počela sam više da cenim uložen trud i napor naših turističkih radnika kako bi približili nivo svojih usluga, uslugama u inostranstvu. Prirodne i kulturne vrednosti koje naša zemlja može da ponudi, su za mene impresivnije od ustaljenih i poznatih svetskih destinacija – čestih meta masovnog turizma, koji je sve manje popularan u ovom periodu „nove normalnosti“. Ljubaznost i gostoprimstvo je ta dodatna vrednost, koja često izostaje na popularnoj destinaciji, a smatram da je to naš jak adut, koji treba potencirati.

Autor: Gordana Bjelajac