Početna Intervju dana Dani evropske baštine – Bač 2021.: Tamara Ognjević – Ako hoćemo da...

Dani evropske baštine – Bač 2021.: Tamara Ognjević – Ako hoćemo da kulturno nasleđe zaista bude za sve, onda nećemo od letnjikovca Obrenovića praviti hotel sa pet zvezdica

Tamara Ognjević, direktorka Artis centra, potpredsednica NK ICOM Srbija i autorka knjige „Blago Srbije: kulturno-istorijska baština“ jedna je od učesnica na ovogodišnjoj online Konferenciji ALL INCLUSIVE – KULTURNO NASLEĐE ZA SVE, koju organizuje KEK ISKON iz Bača, u saradnji sa Kompanijom COLOR MEDIA COMMUNICATIONS PETROVARADIN i Turističkom organizacijom Opštine Bač.

Još od apsloventskih dana se bavi istraživačkim radom u oblasti istorije umetnosti, koju je usavršavala u Americi, Francuskoj i Engleskoj. Brojne su kompetencije koje je stekla tokom svog višedecenijskog rada, a koje rado deli sa drugima kroz naučnu i stručnu literaturu, eseje, kritike, recenzije, izložbe, mentorstva, knjige… Dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja, od kojih su mnoge iz UNESKO kolekcije, a uvrštena je i u Enciklopediju jugoslovenskog novinarstva.

Naša sagovornica, prava Zaštitnica Nasleđa, i dalje živi u dilemi da li se na srpskom srednjovekovnom dvoru jelo zlatnim viljuškama, ali kao iz topa odgovara da joj je omiljeni muzej Orsej u Parizu. Jednako odana i stranoj i domaćoj kulturnoj baštini podsetila nas je na neka mesta, koja mnogi nikada nisu posetili.

Kada kažemo „KULTURNA BAŠTINA ZA SVE“ na šta vas to asocira?

Tu, bar za mene, nema nikakve asocijacije, jer kulturna baština jeste za sve, odnosno namenjena svima. To je neupitna istina, a možemo razgovarati o tome koliko smo zainteresovani za kulturnu baštinu, koliko o njoj znamo. To je prava tema.

Da li postoji kulturna baština od posebnog značaja u mestu ili opštini u kojoj ste se rodili?

Dovoljno je da kažem da sam rođena u Beogradu.

Koji skriveni deo kulturne  baštine u svom najbližem okruženju biste voleleli da vidite/posetite/upoznate?

Iako čestvo tvrdim da solidno poznajem Beograd, on me neprestano iznenađuje. Posebno kada je reč o starim porodičnim kućama, skrivenim dvorištima i pasažima. Tu ima neverovatnih dragulja pored kojih stalno prolazimo, a da nismo ni svesni da su tu, na korak od nas. Isto važi i za okolinu. Volela bih, recimo, da mnogo više znam o Kosmaju, Grocki, podavalskim selima, Mladenovcu…

Kada biste mogli da birate, koju biste građevinu/ kulturno dobro/ lokalitet najpre doterali i stavili u funkciju kulturnog turizma?

Ovo je baš teško pitanje! Pada mi najmanje pet-šest stvari na pamet. Počev od fascinantnih ostataka Arače i onih srednjovekovnog naselja u Starom Rasu, preko letnjikovca Obrenovića na Plavincu kod Smedereva, do zagonetne, vrlo oronule kuće na Kosančićevom vencu br. 7. I da dodam, ne bih zastala isključivo na kulturnom turizmu. To je samo jedan od mogućih „alata“ u procesu održive zaštite kulturnog nasleđa i iskorišćavanja njegovih realnih potencijala.

Pet zvezdica ili dobro opremljen kamp?

Verovatno ni jedno, ni drugo, jer je reč o pojednostavljenim rešenjima. Svakako bi to bili centri sa raznolikim sadržajem, koji proizilaze iz onoga što ta vrsta kulturnog nasleđa predstavlja, a prateća, kvalitetna turistička infrastruktura u blizini. Jer ako hoćemo da kulturno nasleđe zaista bude za sve, onda svakako nećemo od letnjikovca Obrenovića praviti hotel sa pet zvezdica.

Četiri destinacije sa istaknutom kulturnom baštinom koje biste ponovo posetili?

Cela Srbija je destinacija sa izvanrednim kulturnim i prirodnim nasleđem. Ja lično izuzetno volim Stari Ras i često mu se vraćam. Subotica i Paliću su na toj listi takođe. Kruševac sa Pomoravljem i draguljima Moravske umetničke škole, ali i Đerdapska klisura, odnosno destinacija koja vodi od Viminacijuma i Požarevca sve do Kladova i Negotina.

Tri primera dobre prakse za privlačenje posetilaca u muzeje, galerije, biblioteke?

 Na suverenom prvom mestu je nesumnjivo Galerija Matice srpske u Novom Sadu, a za njom Muzej Afričke umetnosti u Beogradu, kao i Narodni Muzej Kruševac, odnosno njihov depadans u Kući Simića, i sjajni tim Gradskog muzeja u Vrbasu. Sve sami dobri primeri izuzetnog rada i sa lokalnom zajednicom i sa putnicima-namernicima.

Dva mehanizma kojima biste privukli porodice sa decom da odaberu seoski turizam?

Udoban smeštaj, dobra hrana i avanture u prirodi.

Jedna  vaša omiljena ALL INCLUSIVE destinacija?

Ako nisam u Srbiji onda je to uvek Sicilija – ima sve što volim: fantastično nasleđe, sjajnu hranu, divne, prijatne ljude.

Domaći turizam ili inostranstvo?

Mirno mogu da kažem: I jedno i drugo. Srbiju volim, i uživam da po njoj putujem, ali je i drugima pokazujem, a kada je reč o inostranstvu, volim da otkrivam nove destinacije, kulture, ljude. Nisam idealna osoba za ovo pitanje, jer bez obzira na pandemiju, često putujem po Srbiji.

Autor: Gordana Bjelajac