Početna Aktuelno DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Slavica Vujović – Nije važno ko će naslediti...

DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Slavica Vujović – Nije važno ko će naslediti ključeve Donžon kule, važno je da ona ima kome da se otključava

U okviru Dana evropske baštine, koji se tradicionalno i kontinuirano realizuju u opštini Bač, uz brojne druge aktivnosti pre i posle, 26. septembra biće održana i online konferencija DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ – Kako istorijsku baštinu opštine Bač staviti u funkciju savremenog turizma.

Uz saradnju sa Udruženjem “Bač u srcu Bačke” i glavnu finansijsku podršku Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija, kompanija Color Media Communications ovu manifestaciju može da svrsta i među svoje tradicionalne.

Za nju su rekli da je i idejni i duhovni tvorac koncepta “Vekovi Bača“. Ona je neko ko je veoma doprineo da se Bač ponosi najznačajnijom nagradom u oblasti konzervacije kulturnog nasleđa – Evropa Nostra za 2018. godinu. Dika je Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u kome predano radi već dugo godina. Arheolog, konzervator i restaurator, Dr Slavica Vujović, jedan od učesnika konferenncije koja predstoji, bila je i naš sagovornik.

Zašto ste odabrali baš opštinu Bač da je konzervirate, restaurirate, promovišete… i borite se da baš ova kulturna baština postane deo svetske kulturne baštine?

– Bač je veoma važna opština za Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, koji već punih sedam decenija brine o njenom vrednom i jedinstvenom nasleđu. Međutim, istina je da je Bač odabrao mene da prepoznam velike potencijale koji se kriju u ovom višeslojnom kulturnom nasleđem sa porukama koje nose iz prošlosti nama u današnjici, i da ih približim javnosti. Vrednosti ovde sačuvanog nasleđa – materijalnog, nematerijalnog i prirodnog nadilaze nacionalne okvire što se dokazuje procesom nominacije za upis na UNESCO-vu listu svetske baštine, koja je u toku.

Šta su najčešći problemi sa kojima se srećete kada dođete u Bač i kažete imam novu ideju, predlog ili projekat za vas?

– Mi smo se uvek trudili da za nove ideje i inicijative već osmislimo i mehanizme podrške, na regionalnom, nacionalnom, ili međunarodnom planu. Međutim, uvek je bilo važno da ih prepozna i podrži lokalna zajednica. Nedostatak stručnjaka i ustanova, koji bi preuzeli poslove u potrebnom kapacitetu, bili su i ostali problemi koji koče da se nasleđe snažnije odrazi na kvalitet života.

Imate li recept kako razbuditi uspavane građane Bača i okoline, koji, složićete se, nisu dovoljno svesni pokraj kakvog blaga spavaju?

– Puno toga smo već zajedno uradili. Imamo aktivne saradnike i prave ponosne baštinike, aktivnu školu, udruženja, Muzejsku jedinicu “Vekovi Bača”, tu je i turizam, ali je nužno sada proširiti aktivnosti očuvanja nasleđa na građane. Treba da se užurbaju, da pomognu i da onda uživaju u svemu što donosi nasleđe, uključujući i ekonomske pogodnosti. Sve je teže zadržati mlade, koji treba da budu vodeća snaga, mislim da ovde leži ta motorna snaga buđenja i kreativnosti koju nose mladi.

Pored velikog projekta “Vekovi Bača” koji traje od 2006. kao razvojni i održiv, prošle godine ste došli sa još jednom fantastičnom idejom koja polako dobija svoj konačni smisao. Osnovali ste Fondaciju, sa namerom da umrežite resurse sa ovih prostora kako biste zajedno doprineli boljoj vidljivosti, novim projektima i buđenju svesti kod okoline koja živi u ovom predivnom kulturnom predelu. Recite nam više o Fondaciji, molim vas.

– Fondacija Pokrajinskog zavoda za upravljanje kulturnim predelom Bača je novi vid saradnje i zajedničke borbe za nasleđe – koje se, kada je u pitanju kulturni predeo kao nova vrsta kulturnih dobara, vidi kao sadejstvo čoveka i prirode. Ovo se vidi i kao prilika za povezivanje sa susednim opštinama Odžaci i Bačka Palanka, koje su se sa uključenjem Deronja i Mladenova našle u njegovim granicama. Fondacija ima zadatak da okuplja i usmerava rad svih za dobrobit ove jedinstvene teritorije, koja je između ostalog primila prve zemljoradnike iz Male Azije i gde postoje najstarije datovane kašičice u Evropi za hranjenje dece u ranom neolitu – stare osam hiljada godina. Ovde se pričaju priče o Dunavu i Mostongi u dugom i bogatom trajanju.

Volite li više zidine bačke Tvrđave ili freske Hristofora Žefarovića? Da li biste turiste radije odveli u Franjevački samostan ili biste ih prošetali kroz Šiljak po Gradiću? Ima li neko u
Baču dovoljno energije i znanja da od Vas nasledi ključeve Donžon kule, jednom kad budete rekli: “Od mene je dosta!”

– Pokušavamo da ispričamo priču o celini ovog jedinstvenog prostora, da bi se razumelo i zašto je istorijski grad Bač imenovao prostranu teritoriju između Dunava i Tise i institucije – imenom Bačka… Verujemo da se mora videti sve navedeno i još mnogo toga da bi se steklo novo iskustvo, proširila znanja, da bi se zabavilo, pamtilo… Zato govorimo o raspršenom muzeju sa punktovima, koji su već formirani u Donžon kuli i Franjevačkom samostanu, a radi se i na tome da im se pridruži manastir Bođani gde je u toku konzervacija čudesnog živopisa Hristofora Žefarovića. Manje je važno ko će držati ključeve, važno je da ima kome da se otključava i da se širi ova lepa priča.

Više detalja o programu manifestacije možete pogledati na sledećem linku: http://communications.rs/danibaca2020/

Autor: Gordana Bjelajac