Početna Aktuelno Direktor RTV-a: Sada kada je zgrada skoro završena radimo na poboljšanju programa

Direktor RTV-a: Sada kada je zgrada skoro završena radimo na poboljšanju programa

Radovi na odnovi zgrade Radio televizije Vojvodine započeti su u avgustu 2017. godine rušenjem i uklanjanjem 26.879 kubnih metara ostataka zgrade srušene tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Krajem prošle godine započelo se sa preseljenjem u novi objekat koji se prostire na 17.350 kvadratnih metara bruto površine, a ovu investiciju, vrednu 3,2 milijarde dinara, finansirale su Vlada Republike Srbije i Pokrajinska vlada, kao jedan od zajedničkih infrastrukturnih projekata u AP Vojvodini.

Miodrag Koprivica, generalni direktor RTV-a u ekskluzivnom intervjuu za NSHroniku, govorio je o budućim projektima ove medijske kuće…

Da li su sve redakcije preseljene u novi prostor, ako još uvek nisu, kada možemo očekivati završetak preseljenja u novu zgradu?

– Pre četiri meseca počeli smo sa preseljenjem iz grada u novu zgradu koja ima 17.000 m2 korisnog prostora, za koju smo dobili upotrebnu dozvolu i time su se stekli uslovi da možemo početi sa preseljenjem. Preseljene su sve radijske redakcije, zabavni program kao i dokumentarni program, aktuelnosti, to su se sporovozne emisije koje se emituju na nedeljnom nivou.

Radio televizija Vojvodine raspolaže sa dva TV programa koji se emituju 24 časa, prvi je na srpskom jeziku tzv. TV 1, a drugi na manjinskim jezicima. Takođe, postoji tri radio stanice Radio Novi Sad 1 na srpskom, Radio Novi Sad 2 na mađarskom i Radio Novi Sad 3 na ostalim manjinskim jezicima, kao i internet omladinski radio „O radio“. Pored toga, tu je i multimedija, odnosno sajt i aplikacija za ajfon i android uređaje na šest jezika.

Tek kada i ostale redakcije budu preseljene u novu zgradu moći ćemo da kažemo da se RTV skroz vratio u stari prostor. Za tehničko-tehnološku opremu za ovu zgradu po planu Vlade Republike Srbije odobreno je 12. miliona evra, neto iznosa, do sada smo dobili četiri miliona i sa tim sredstvima smo opremili jedan veliki studio od 600 metara kvadratnih i radijske studije. Očekujemo ove godine da dobijemo još četiri miliona evra, kako bismo osposobili dva informativna studija i tako mogli da preselimo kompletno ljudstvo u novu zgradu. U velikom studiju snimamo mesečno 32 emisije, imamo medija centar a očekujemo vrlo brzo i otvaranje restorana.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je svojevremeno da je nova zgrada RTV-a simbol pobede i moderne Srbije. Na koji način nova zgrada utiče na rad i emitovanje programa?

– Već sada se oseća boljitak. Mi smo već poslednje dve-tri godine radili kao menadžment i ljudi koji rukovode kućom na izgradnji ovog objekta. Sada kada je zgrada završena radimo na poboljšanju programa. U informativnom programu već smo se prilično izveštili po pitanju korone to nam je sad već postalo rutinski, ali smo takođe kao javni medijski servis u obavezi da proširimo broj subjekata koji će učestvovati u našim informativnim emisijama koje su koncipirane tako da ljudi u njima iznose svoja mišljenja i političke stavove o tome kako vide dalji put Vojvodine i Srbije. Takođe, predvideli smo dve nove emisije koje bi trebalo da prošire tu našu ponudu. Prva nosi naziv “Replika” koju će voditi dvoje mladih kolega a koja je koncipirana tako da četiri subjekta sa različitim političkim stavovima dobiju priliku da ih obrazlože, dok druga nosi naziv “Svet i mi” i bavi se spoljnom politikom. Takođe, pravimo i nove emisije u zabavnom programu, jer zadatak medijskog servisa nije samo da informiše već i da zabavi, kao i dečji, obrazovni, filmski, dokumentarni i kulturni program. Na ovaj način ćemo poboljšati zabavni program, a nova zgrada nas na to obavezuje, budući da je država u ovu zgradu uložila 40 miliona evra. Svakodnevno emitujemo program na svim manjinskim jezicima već 30 godina po meri gledalaca i interesovanja manjinske grupe.

Šta je novo u odnosu na stari prostor što je sada omogućeno?

– Kada smo se nakon bombardovanja preselili u zgradu Naftagasa morali smo da pravimo studio u kancelariji budući da se ništa nije smelo menjati. U novoj zgradi imaćemo pet televizijskih studija. Jedan od njih kompletno je opremljen, po uzoru na BBC studio i površine je 600 metara kvadratnih, a ostala četiri su za sada opremljena oko 50 odsto. Imaćemo i medija centar sa kompletnom opremom za konferencije sa mogućnošću simultanog prevođenja na druge jezike, redakcijske sale za sastanke i kompletno opremljene radijske studije. Neuporedivo su bolji uslovi za rad budući da postoji centralni desk gde će svi sedeti zajedno pa će dogovor oko zadataka biti lakši. Takođe, i restoran i kafić, kao i mogućnost iznajmljivanja istog.

Da li planirate neke nove projekte u kojima bi bile uključene i redakcije nacionalnih manjina?

– Kada govorimo o kolegama koje rade program na jezicima nacionalnih manjina uložili smo značajna sredstva naročito u scenu i kostimografiju kako bismo ih modernizovali budući da prilično starinski deluju. Takođe, krenućemo sa novom emisijom zabavnog karaktera u kojoj će se pevati na svim jezicima nacionalnih manjina i na njoj će raditi zajedno sve manjinske redakcije, a razmišljamo i da uvedemo program i na češkom, bugarskom i ruskom jeziku i na taj način pojačamo ponudu ovog tipa programa.

Pokrenuli ste Dunavsku mrežu možete li nam reći nešto više o tome?

– Ideja za pokretanje Dunavske medijske mreže rođena je pre deset godina, ali je dug vremenski period trebalo da prođe kako bi se ovaj projekat realizovao, sa ciljem da se napravi mreža koja će obuhvatati sva mesta kojima protiče Dunav. Mreža se bazira na razmeni programa svih članova mreže sa ciljem da se mi u podunavskoj regiji bolje upoznamo. Ovo je nekomercialan portal, za sada imamo tridesetak članova, a nadamo se da ćemo zainteresovati evropsku uniju i da će portal postati komercialan.

Ispraćaj Đorđa Balaševića su preuzele televizije u regionu, pohvale stižu sa svih strana, kako za organizatore tako i za prenos! Kako je to izgledalo iz ugla RTV-a?

– Mi smo nažalost imali taj tužan događaj da smo izgubili velikog umetnika i autora. Kada je Đorđe Balašević preminuo proglašen je dan žalosti i mi smo u arhivi morali da pronađemo sve što imamo o njemu. To je bilo 14 sati programa, a mi uopšte nismo imali dilemu da li ćemo prenositi sam ispraćaj koji su Novosađani organizovali na Keju, ali nismo znali kakve ćemo uslove za prenošenje imati na licu mesta. Naše kolege koje su radile sam prenos uspeli su na vrlo diskretan način da prenesu svaki detalj ovog događaja na šta sam veoma ponosan.

Na koji način će nova zgrada uticati na saradnju sa drugim institucijama i da li planirate još neke nove projekte?

– Uvek polazimo od toga da kao javni medijski servis da imamo univerzalnu obavezu. Imamo saradnju sa svim značajnim institucijama u našoj zemlji i pratimo njihov rad, takođe pored dopisnika u celoj Srbiji imamo dopisnike i u Briselu, Parizu, kao i zemljama regiona i odličnu saradnju sa mnogim stranim televizijama. Što se tiče novih projekata u planu nam je da pojačamo emisije o novosadskom univerzitetu budući da je Novi Sad univerzitetski grad.

Autor: Milica Ćirić
Foto: RTV