Početna Intervju dana La Banda: Želimo da istražujemo šta se sve i na koji način...

La Banda: Želimo da istražujemo šta se sve i na koji način može odsvirati na tamburama

La_Banda

‘Banda’ novosadskih tamburašica već izvesno vreme osvaja srca i lokalne i regionalne publike, a zahvaljujući slobodnom duhu osam dama, njihovim umetničkim tendencijama, i čistoj ljubavi prema muzici, lirika tambure i melodija ovog podneblja pronašla je put do nekih novih naraštaja i generacija. Svojom inovativnošću, aranžmanima i zvukom koji neguju, Julijana, Neda, Milana, Milica, Branka, Jadranka, Jelena i Sanja, podsetile su nas da istinski muzičari ne smeju podilaziti pravilima i nametnutim krutim normama, te pokazale da jedan tamburaški sastav slobodno može odstupiti od ustaljenog i tradicionalnog repertoara, i rasplinuti se u neke neistražene i sasvim nove muzičke oblasti i vode. Za portal NsHronika.rs “La Banda” govori o svim kuriozitetima koji prate njihovu pojavu, muziku i rad.

Kako je počela saga “La Bande”? Da li je bend zaista nastao kao projekat na doktorskim studijama, i da li ste očekivale da čitava priča dobije ovakav epilog?

NEDA: Sve je počelo malo spontanije nego što je to projekat na doktorskim studijama. U vreme nastanka benda niko od članova još uvek nije bio na doktorskim studijama, niti je iko od nas mogao da pretpostavi u kom pravcu će se čitava priča razvijati. Od samog početka imale smo ideju u kom pravcu bismo volele da idemo, i toga smo se uvek držale, ali sticajem najrazličitijih okolnosti “La Banda” je danas ovakva kakva jeste.

MILANA: “La Banda” je nastala pre dve i po godine kada smo se nas četiri drugarice okupile povodom fotografisanja za jedan časopis i tada odlučile da osnujemo svoj, ženski sastav.

JULIJANA: Sve je počelo sasvim slučajno. Krajem leta 2014. godine jedna novinarka je napisala članak o ženama tamburašicama (tu su bile uključene sadašnje četiri devojke iz “La Bande”) koje sviraju u nekom ženskom orkestru, što nije bila istina. Međutim, ta ideja nam je bila beskrajno zanimljiva, pa smo počele da tragamo za basistkinjom, a prvu probu imale smo već u novembru iste godine.

11870744_479313378911423_7968864266551670770_n

Za jedan tamburaški sastav imate vrlo neobičan i interesantan repertoar. Šta vas inspiriše da zvuk tambure i ovih prostora provučete kroz sve te žanrove i jezike sveta?

NEDA: Baš taj repertoar je ono oko čega smo se okupile i odmah dogovorile. Sve smo prošle kroz različite orkestre i KUD-ove u kojima se svira ono što se smatra tipičnom tamburaškom muzikom, i što nam je već pomalo i dosadilo, pa smo htele da probamo da sviramo muziku koju i inače volimo da slušamo, a možda je niko pre nas nije svirao u ovakvim aranžmanima i na ovim našim instrumentima.

MILANA: Postoji puno tamburaških sastava u kojima naše kolege jačeg pola neguju tradicionalni repertoar koji se svira u kafani, na slavama, krštenjima, rođenjima, svadbama… Mi smo imale drugačiju zamisao naših nastupa i tome smo prilagodile repertoar. Uvek biramo onu muziku koju lično volimo da slušamo i sviramo bez obzira na žanr.

JULIJANA: Želimo da istražujemo šta se sve i na koji način može odsvirati na tamburama.

“La Bandu” čine samo žene. Da li ste se zbog te činjenice našle na meti kritike, ili se sa simpatijama gleda na ideju o čisto ženskom sastavu? Kako publika sa kojom se po prvi put srećete reaguje na vas?

JULIJANA: U početku su nas ljudi posmatrali samo kao ‘žene koje sviraju tambure’, kao neki vid atrakcije. A sada, s obzirom na to da ne sviramo standardan tamburaški repertoar, znaju ko smo, kako zvučimo, šta sviramo, koja je naša energija… Mislim da smo se pozicionirale u svetu muzičara.

MILANA: Ljudi se uvek iznenade kada nas vide i čuju po prvi put. Reakcije su gotovo uvek pozitivne jer se ne očekuje od devojaka da sviraju tambure. Zreloj publici je drago kada vide da mladi sviraju tamburicu, tradicionalni vojvođanski instrument, a opet prihvataju nas i mladi jer su im pesme koje izvodimo bliske.

MILICA: Bilo gde da se pojavimo, nemoguće je da budemo neprimetne, samim tim dolaze i pozitivni komentari i kritike, ali do sada smo se pretežno susretale sa pozitivnim komentarima.

NEDA: Nismo se susretale sa kritikama na tu temu. Uglavnom se oni koji nas prvi put vide oduševe, ili im je simpatično i slatko da vide grupu devojaka, ali ne očekuju svi da to zapravo i dobro zvuči. A onda kad nas i čuju, mnogi se iznenade i odabirom repertoara i kvalitetom izvedbe, a takve pohvale nam svakako mnogo više znače nego one da smo slatke i lepe.

12003320_489724987870262_4391227369131138281_n

Kako osam žena radi zajedno? Da li vas to često pitaju, i da li je stereotipno pomisliti da postoji više trzavica i problema budući da vlada uverenje da je ženske karaktere teže pomiriti i uskladiti?

NEDA: Naravno da ni oko čega ne možemo lako da se dogovorimo. Ne samo da je “La Banda” sastavljena od osam žena, nego od osam pametnih, obrazovanih, samosvesnih žena, od kojih svaka ima mišljenje o svemu. Ali, na kraju se uvek dogovorimo oko svega. Da nije tako, ne bismo ni izdržale ovoliko zajedno.

JULIJANA: Navikle smo se. U početku je bilo neobično, ali sada se međusobno bolje poznajemo i lakše se organizujemo oko obaveza vezanih za bend. Međutim, istakla bih kao najupečatljiviju razliku između sviranja sa muškarcima i sa ženama to što su žene pedantnije, mnogo više pričaju i izuzetno su neodlučne (posebno po pitanju garderobe).

MILICA: Osam žena na jednom mestu uopšte nije komplikovano kao što većina ljudi zamišlja, u stvari sve je samo stvar dogovora.

Budući da se većina vas muzikom ne bavi primarno, kako usklađujete vaše poslovne i druge obaveze sa probama i nastupima?

NEDA: Nekada nalaženje termina za probe koji svima odgovara zaista predstavlja problem. Ali, kada je neki važan nastup u pitanju, uglavnom smo sve spremne da malo žrtvujemo ostale obaveze kako bismo se posvetile “La Bandi”.

JULIJANA: Teško. Neophodan je ogroman nivo tolerancije i razumevanja za obaveze osam devojaka.

1917315_555611371281623_6984156778425215369_n

Koji trenutak u dosadašnjem zajedničkom radu i karijeri smatrate najznačajnijim?

MILANA: Ne mogu da izdvojim jedan trenutak. Mnogo je momenata i nastupa koje ću pamtiti za života. Pobede na festivalima, nastup u Kombank Areni, naš koncert u Studiju M su bitni sa profesionalne tačke gledišta, a tu su i predivna sećanja sa turneja i iz zajedničkih provoda.

NEDA: Jedan od naših prvih velikih nastupa bio je na Tamburica festu 2014. godine, kada smo prvi put svirale pred tako velikom publikom i to sa svojom prvom pesmom. To je bio veliki test za nas, na kom smo se odlično pokazale budući da smo osvojile i nagradu publike i nagradu za najbolju novu pesmu festivala.

JULIJANA: Na ovo mi je teško da odgovorim. Po meni, svaka proba i svaki nastup je značajan i mislim da treba još puno da radimo i dugo da postojimo dok ne dostignemo najznačajniji trenutak u karijeri.

Šta volite da svirate za svoju dušu, a šta vašu publiku najviše razgali?

JULIJANA: Mislim da se ova dva podudaraju. Mi biramo repertoar prema našem ukusu, sviramo ono što volimo i da slušamo, a publika uvek najbolje reaguje na tu emociju.

MILANA: Za svoju dušu volimo da slušamo i sviramo ciganski drajf, ali i tihe tonove Zvonka Bogdana. Iskreno, publika najbolje reaguje na našu autorsku pesmu “U mom zagrljaju”.

1

Kako je došlo do saradnje sa ekipom iz trenutno aktuelne serije “Komšije”, i do vašeg angažmana na setu?

NEDA: Neko iz produkcije serije nas je čuo na nama još jednom važnom i dragom nastupu, na koncertu “Sa ženske strane jastuka” na kom su isključivo ženski izvođači izvodili Bajagine pesme. Tu su nas čuli, svidelo im se, i pozvali su nas da učestvujemo u snimanju novogodišnjeg specijala.

JULIJANA: Jednostavno. Oni su me nazvali, pitali da li smo raspoložene da snimimo novogodišnji specijal u okviru serije “Komšije”, dogovorili smo se oko datuma i numere i sjajno se proveli.

Koja je najzanimljivija anegdota sa nekog nastupa ili turneje?

MILICA: Ne samo nastupi, već gotovo svaka naša zajednička proba je puna anegdota. Mislim da nikada neću zaboraviti nastup kada sam imala gips na nozi, ali to nije uticalo na moje raspoloženje i svirku. Uživala sam kao i na svakom drugom nastupu, iako nije bilo nimalo lako da sat vremena stojite oslonjeni na samo jednu nogu i svirate bas.

Kakvi su vam planovi za budućnost i da li možemo da očekujemo nove autorske numere?

MILANA: Za sada imamo u planu nekoliko nastupa, a iako postoji velika želja za autorskim radom trenutno nam se nisu poklopile sve kockice da istinski uplovimo i u te vode. Ipak, nadamo se da ćemo vas uskoro sve iznenaditi sa nekim novim hitovima.

JULIJANA: Najveća želja nam je da radimo na autorskim pesmama, ali to ide jako sporo. Bićete obavešteni kada smislimo neku novu numeru.

12993422_570476533128440_6066986919694600878_n

Autor: Marija Milošević
Foto: La Banda/Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here