Početna Intervju dana Lidija Ric Rihter: Želeti pomoći je humano, a znati kako, to donosi...

Lidija Ric Rihter: Želeti pomoći je humano, a znati kako, to donosi obostrano zadovoljstvo – i čoveku koji prima i čoveku koji pruža pomoć

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Lidija Ric – Rihter, trenutno profesionalno zaposlena kao Sekretar Crvenog krsta Vojvodine, a pre toga skoro 20 godina volonter i saradnik edukator Crvenog krsta u programima psihosocijalne podrške, brige o starima, kućne nege, kao i promocije humanih vrednosti. Psiholog po struci, niz godina provela je radeći u prosveti sa divnim ljudima koji su posvećeni vaspitanju i prosvećivanju novih generacija; bavila se korektivnim, edukativnim i savetodavnim radom sa ljudima, decom i porodicama. Supruga, majka dve ćerke, posvećena svim malim stvarima koje ispunjavaju život lepotom i čine ga bogatijim. Ljubitelj muzike, dobre knjige ili filma, kreativnog, stvaralačkog rada, fotografisanja… Opčinjena mirisom tek pokošene trave, sakupljanjem školjki i kamenčića na plaži… Ovako u jednom dahu mojna sagovornica opisuje sebe…

Kako biste opisali Vaš poziv?

Baviti se ovim pozivom je čast, privilegija i izazov. Imati mogućnost da vas u poslu vodi najhumanijih sedam vrednosnih principa koje je vreme isklesalo tako da budu primenljivi i univerzalni za ceo svet – to je čast. Privilegija je raditi sa ljudima profesionalcima, volonterima, i uopšte ljudima dobre volje koji funkcionišu umreženi u poslu prepoznavanja ljudskih potreba i izlaženju u susret tim potrebama koje su posledica socijalne, ekonomske deprivacije ili su prouzrokovane nekom nepogodom ili nesrećom. Pokušati organizovano, kontinuirano, adekvatno sprečiti ili ublažiti patnju ljudi, a pritom im omogućiti da zadrže osećaj dostojanstva – to je zaista izazov!

sid

Možete li našim čitaocima detaljnije opisati koji u Vaši svakodnevni zadaci?

Kako je Crveni krst nezavisna organizacija koja funkcioniše po odredbama Statuta Međunarodnog pokreta Crvenog krsta, a čiji je rad na nacionalnom nivou definisan Zakonom o Crvenom krstu, on ima funkciju pomoćnog organa države u humanitarnoj oblasti. On u partnerstvu sa državom obavlja poverena javna ovlašćenja, kao i druge poslove od javnog interesa na svim nivoima organizovanosti.  Samo kao primer možemo navesti neke od delatnosti i aktivnosti koje Crveni krst obavlja: obuku za prvu pomoć, motivisanje za dobrovoljno davalaštvo krvi, priprema za delovanje u nesrećama i delovanje u nesrećama, traženje nestalih lica i spajanje porodica koje su razdvojene usled oružanih sukoba ili drugih razloga, zdravstveno prosvećivanje, pomoć socijalno ugroženim kategorijama stanovništva – posebno kroz programe direktnog ublažavanja siromaštva, gde spadaju narodna kuhinja i podela paketa hrane i higijene, preventivni rad u cilju sprečavanja trgovine ljudima i dr.
Iz svega toga proističe da je naš primarni zadatak preuzimanje odgovornosti u zastupanju interesa ugroženog stanovništva i obezbeđivanje uslova za realizaciju svih programa i pokrenutih donatorskih akcija usmerenih na najosetljiviju kategoriju stanovništva. Sveobuhvatni zadatak koji se mora obaviti kroz sve aktivnosti kako u mom radu, tako i uopšte u radu Crvenog krsta Vojvodine a da bi se obezbedila profesionalna, stručna, efikasna i pouzdana veza između potreba korisnika pomoći, usluga i donatora jeste koordinisanje funkcionisanja 45 organizacija Crvenog krsta u Pokrajini sa radom nacionalnog društva i svih drugih struktura države i društva.

Kako izgleda Vaš radni dan?

Radni dan uvek započinjem sakupljanjem informacija o bilo kakvim iznenadnim promenama na republičkom tj. pokrajinskom nivou koje bi zahtevale hitnu, interventnu reakciju bilo kog vida. Ako su u pitanju nepogode ili bilo kakva vanredna situacija, naše dežurstvo je stalno, a reagovanje pravodobno, bez obzira na vikend ili na doba dana. Tako da i moj, i radni dan mojih saradnika traje onoliko koliko je potrebno i uvek zahteva visok stepen međusobne informisanosti, kao i sa organzacijama Crvenog krsta na teritoriji čitave Pokrajine i sa Crvenim krstom Srbije, da bi se mogli odrediti prioriteti u radu na dnevnom nivou u odnosu na planom predviđene aktivnosti i na one koje su diktirane vanrednim okolnostima.

horgos podela humanitarne pomoci

Koliko je zapravo teško raditi u CK i šta Vam najteže ?

Tokom dugog niza godina rada i suočavanja sa različitim problemima i sudbinama ljudi, mnogo mi je pomogla struka psihologa da mogu izbalansirati emocije, empatiju i da, ma koliko to nekada teško bilo, ipak nastavim da vidim, razumem, osetim, i da nešto učinim. Teško je znati da ne možemo svakom pomoći ili bar ne na način kako bi to najbolje bilo, ali stajanje sa strane i nečinjenje je mnogo gore. Čovek uvek nauči nešto novo u tom susretu sa ljudima, njihovim teškoćama, snagom i izdržljivošću. I sam postaje jači.

Mislim da mi, bez obzira na to što Crveni krst ima utvrđene procedure i mrežu za reagovanje u vanrednim okolnostima, uvek najteže pada kada se te situacije dešavaju učestalo i da uvek postoji stradanje koje ne možemo sprečiti: mećave, poplave, izbeglištvo… U vanrednim okolnostima ne možemo se baviti prevencijom, razvojnim programima i edukacijama, nego nažalost samo evakuacijom, zbrinjavanjem i pružanjem nužne i najelementarnije pomoći. I uvek mi teško pada kada neki ljudi neumorno izgaraju na poslu i nema im zamene…

Obzirom na situacije sa kojima se susrećete, u čemu pronalazite motivaciju da nastavite sa radom i nikad ne odustanete?

Najveću motivaciju za rad mi je uvek davala dvosmernost u komunikaciji sa ljudima, pozitivna povratna informacija, zadovoljstvo i ispunjenost činjenicom da sam deo promena. Nečiji osmeh zadovoljstva, ponekad suza zahvalnosti, patnja u očima iako usta ništa ne govore… Sve to čoveka motiviše da ne odustane. A moja neiscrpna motivacija za rad podstaknuta je i željom da se mladi ljudi kroz programe Crvenog krsta motivišu i uče pravim životnim vrednostima i korišćenju slobodnog vremena na način koji ima svoju svrhovitost.

sa decom koja su na odmoru i opravku u domu Crvenog krsta na Vrsackom bregu

Pamtite li neki događaj sa terena koji nikada nećete zaboravti?

Pamtim ih mnogo. Da li je to bila žena koja je svojom smirenošću i podrškom najviše pomagala drugima, a kasnije se saznalo da je njena životna priča bila najpotresnija? Da li su to priče i suze žena iz poplavljenih područja koje su breme briga i tereta nerešivih problema i gubitaka nosile na svojim plećima, trudeći se da održe porodicu? Ili su to suze radosnice i smeh istih žena nakon rada u grupama samopomoći i psihosocijalne podrške? Ili je to ushićeni zagrljaj deteta na odmoru i oporavku na moru, koje saopštava
da je naučilo da pliva? Ili je to uplakana majka sa detetom na grudima dok ga doji a koju su na migrantskom putu razdvojili od muža koji je ostao sa druge strane granice? Ili … Zaista, ne znam koji događaj da izdvojim jer je svaki takav događaj uticao na mene ili druge i svojom upečatljivošću ostavio neizbrisiv trag.

Žena ste i to uspešna u svom poslu, da li nailazite na predrasude?

I u mojoj struci, a i u humanitarnim poslovima, mnogo je žena, tako da to ne budi neke posebne predrasude. Ili im, ako ih je i bilo, nisam pridavala značaj, pa ih zato nisam posebno primećivala. Mislim da opterećevanje predrasudama tera čoveka na povlačenje, a suočavanje sa njima ga tera da se bori protiv njih i da ih ruši.

Poruka za kraj našim sugrađanima…

Poruku ne bih uputila samo našim sugrađanima, nego ljudima uopšte.
Nemaština, razočarenja, društvene okolnosti – često nas dovedu do toga da idemo kroz život u uverenju da ne možemo ništa učiniti za nekoga, jer smo nekad pokušali, pa nismo uspeli. Nismo uspeli promeniti društvo, neke ljude, nismo načinili velike promene i odustajemo.
Neuspeh je samo deo učenja koji nas osnažuje a ne treba da nas obeshrabruje. Nikada ne smete odustati od borbe, od činjenja. Ne morate činiti velika dela. Najbolji deo života čoveka su baš ona bezimena, mala dela dobrote i ljubavi koje može svako od nas učiniti i time postati bolji čovek. Ali ako tome učimo i našu decu, a ona svoju, svako naše malo delo polako će menjati čovečanstvo a nas će sigurno učiniti boljim ljudima.

Autor: Ivana Knežević

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here