Početna Intervju dana Očeva bolest kao motivacija: Stefan Velja otkrio kako je došao na ideju...

Očeva bolest kao motivacija: Stefan Velja otkrio kako je došao na ideju da stvori “tromb gard”!

stefan

Stefan Velja, maturant gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, jedva da je dostigao punoletstvo, a već je postao vlasnik zlatne medalje na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija “Eureka 2014“ u Briselu, ordena Kraljevine Belgije za nauku, nagrade rumunskog ministarstva za razvoj i inovacije i zlatne plakete moskovskog Instituta za inovacije. Sva ova prestižna priznanja ovom osamnaestogodišnjaku su dodeljena za njegov patent “tromb gard” koji ima mogućnost da fizički zaustavi tromb i preko signala pošalje poruku da se on dalje hemijski razloži.
Osim na festivalu pronalazaka u Briselu, ovaj gimnazijalac je ranije nastupio na naučnom takmičenju srednjoškolaca u Južnoj Africi, gde je sa svojom ekipom osvojio treće mesto, dok je na svetskom Majkrosoftovom takmičenju naučnika sa timom poneo kući srebrnu medalju.
Stefan je od malih nogu pokazao svoju ljubav ka nauci i učenju. Sa samo tri godine je naučio da čita i od tada je razvio veliko interesovanje za knjige. Kao i svako dete mnogim pitanjima je umarao svoje roditelje, ali i , kako sam kaže u šali, terao goste od kuće. Motivaciju za učenje pronašao je među vršnjacima sličnim njemu. Sedmi i osmi razred osnovne je završio u Jovinoj gimnaziji, a po inerciji je u njoj nastavio svoje školovanje. Iako je njegovo obrazovanje usmereno na matematiku i fiziku, patent po kome se ovaj srednjoškolac proslavio je iz polja medicine. Kako je došao na ideju da stvori “tromb gard”, ali i o njegovim planovima, razgovarali smo sa Stefanom.

Kako si došao na ideju da stvoriš „tromb gard“?

Razredna mi je predložila da se prijavim na jedan naučni kamp u Finskoj u blizini Helsinkija. Meni se dopalo to što sam video i pročitao na njihovom sajtu i rešio sam da je poslušam. Kad sam prošao u uži krug rekli su mi da pošaljem neke svoje predloge za potencijalne projekte. Razmišljajući o njima i razgovarajući sa roditeljima o trombu koji je moj otac ranije imao, pojavila mi se ideja za ovaj patent koji danas smatram lepom slučajnošću. Izabran sam da idem u kamp i tamo sam proveo sedam dana. Upoznao sam mnogo dobrih, talentovanih ljudi otvorenih za razmišljanje. I dan danas se čujem i družim sa jednim momkom iz Argentine.

Sa kojim problemima si se susretao pri razvijanju ovog projekta?

Kad sam počeo sa razmišljanjem o toj ideji, moje znanje iz biologije i medicine je bilo blisko nuli. Jedini kontakt sa medicinom bio mi je kada zbog bolesti odem kod doktora, tako da nisam baš imao mnogo iskustva. Takođe, veliki deo teorije iz fizike i programiranja koji su mi relativno bliski, nije bio pokriven školskim gradivom, te sam se oko toga posavetovao sa profesorima, a odgovore sam tražio i u literaturi. Uspeo sam da nadomestim sav taj nedostatak znanja spremajući se i učeći, što je samo po sebi povećalo značaj mog uspeha. Što se tiče medicine, pričao sam sa nekoliko stručnjaka iz te oblasti do kojih sam došao preko roditelja. Projekat danas sadrži mnogo stvari koje bi trebalo testirati. Ja imam razrađenu šemu kako bi on trebalo da izgleda i funkcioniše, a imam i plan kako bi i početni eksperiment mogao da se izvede. Patent bi trebao bi da se testira i nadam se da će to uskoro biti izvodljivo. U pregovoru sam sa par kompanija koje se bave proizvodnjom medicinskih uređaja. Ostalo je da se vidi i koji materijali su najpovoljniji za neke delove uređaja.

Na kom principu bi radio tvoj izum?

To je jedna mala naprava koja bi se na isti način kao stent ubacivala u organizam i tamo bi se fiksirala u neki krvini sud. Predviđeno je da kada tromb naleti na nju ona ga fizičkim putem zaustavi, nakon toga se pokreće mehanizam koji će ga hemijski i lokalno razraditi. Korisnik sve vreme ima podatak o tome šta se dešava u napravi, i što je najbitnije, ni na koji način se ne remeti njegov svakodnevni život.

Kako si saznao i zašto si odlučio da se prijaviš na Svetski salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija “Eureka“?

Upoznao sam jednom prilikom čoveka iz Republike Srpske koji je zadužen za ovo područje Balkana kada je u pitanju „Eureka“. Spomenuo sam mu svoju ideju, i on mi je predložio da je patentiram u Zavodu za intelektualnu svojinu, a zatim da je pošaljemo na takmičenje. Kotizacija je koštala 7.600 eura, ali smo posle dosta razmišljanja moji roditelji i ja shvatili da je vredno tog novca, jer je investicija u moju budućnost. Neposredno sam dobio samo zlatnu medalju i tapšanje po ramenu, ali indirektno su mi se otvorila mnoga vrata, ponude za stipendiranje i mogućnost prodaje patenta.

Srednju školu završavaš u junu. Koji su tvoji akademski planovi za dalje?

Zbog projekata koje smo radili u kampu u Finskoj i samog procesa koji je bio vrlo rigorozan, odlučili su da svi učesnici kampa dobiju mogućnost studiranja u Helsinkiju. To mi je jedna od verovatnijih opcija. Dopada mi se ideja o studiranju u Finskoj, mada je život tamo skuplji nego ovde. Konkurisao sam i na Kembridž, ali nažalost nisam primljen. Hoću da probam da se upišem i na Univerzitet u Cirihu, a tamo bi studirao na nemačkom iako ga za sad govorim prilično slabo. Međutim, ako budem bio primljen i odlučim se za tu opciju, nije mi problem da ga za par meseci usavršim.

Navodiš fakultete u inostranstvu. Da li postoji mogućnost da svoje obrazovanje nastaviš u Novom Sadu?

Studiranje u Srbiji samo po sebi donosi mnogo prednosti kao što su lepo okruženje u kom se nalazim kao i veliki manjak obaveza. Ne moram sam da kuvam, perem, peglam, sve mi je na dohvat ruke, poznajem grad. Posedujem tu neku emotivnu povezanost sa ovim mestom i jako mi je lepo sa prijateljima koje imam. Imam i devojku, doduše u Zrenjaninu. Gubitak ovih stvari bi bio negativna strana odlaska, ali uveren sam da bi znanje koje bi mogao da dobijem na nekim inostranim fakultetima, bez omalovažavanja naših, na neki način sve to da kompenzovalo. Studirao bih fiziku koja je dosta širok pojam, i mogla bih kasnije da se preusmeri ka nekom inžinjerstvu i da se poveže sa drugim naukama.

Kako uspevaš da rasporediš svoje obaveze i čime se baviš u slobodno vreme?

Imam dosta slobodnog vremena, delom zbog toga što mi je nauka na neki način hobi,više nego obaveza. U školi mi često izlaze u susret, kao i čitavom razredu što se tiče nekih društvenih predmeta, jer se vidi da smo očigledno svi orijentisani ka prirodnim naukama. Slobodno vreme volim da koristim igrajući bridž, obožavam da gledam i igram tenis, volim da sviram klavir i gitaru, pišem pesme, a i komponujem muziku. Ne razlikujem se mnogo od svojih vršnjaka. Vladaju stereotipi da ako si nečemu posvećen nemaš vremena ni za šta drugo. To je dosta pogrešno, imam vremena za društvo, devojku i za sve aspekte svog života van akademskog.

Kada završiš studije, čime bi želeo da se baviš? Koji su tvoji planovi za budućnost?

Voleo bih da radim nešto što volim, što je kreativno. Takođe, da ne moram da brinem da li ću imati za neke osnovne stvari i da li ću moći da priuštim svojoj deci i porodici ono što im je neophodno. Želeo bih da radim kao istraživač u Švajcarkoj, Nemačkoj ili Austriji. Vratio bih se u Srbiju posle studija pod uslovom da mi se ovde ispune svi ovi kriterijumi.

Autor: Alisa Varga

2 KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here