Početna Intervju dana Olivera Balašević: Bore ne brojim, jer su one nastale zbog večitog smeha...

Olivera Balašević: Bore ne brojim, jer su one nastale zbog večitog smeha u našoj kući

Ona je sve samo ne tipična sosa. Žena čije je godine nemoguće izbrojati, devojčica, a već ponosna baka, nepopravljivo vedra, čarobnog osmeha, ponosna na bore smejalice. Jednostavno – Đoletova Olja, odnosno Olivera Balašević.

balasevic

Koliko vremena posvećujete lepoti i negovanju tela?
– U našem filmu „Kao rani mraz“ stari šmeker Verebeš, koga igra Mustafa Nadarević, lepu ženu objašnjava kao ružu negovanu da bude divlja. Ali, koliko god vremena da posvećujem sebi, ne radim to uz štopericu. Pre Aleksinog rođenja, dok sam bila Jovanina i Jelenina majka, po drugi put sam upisala fakultet i diplomirala u roku, sa desetkom. Usput sam upisala i pokoju deceniju u radnu knjižicu, vodim domaćinstvo, porodične poslove, producent sam svih Đoletovih nastupa. Ipak, ne može se reći da o lepoti brinem kad stignem na red, poštenije je reći da o njoj brinem kad god stignem.

Na koji način održavate vitku liniju i da li se, kao bivša gimnastičarka, i dalje rekreativno bavite tim sportom ili nekom drugom aktivnošću?
– Davno je otkrivena tajna engleske trave, nekoliko vekova pripremaš zemlju i onda je jednostavno poseješ. Sati u dvorani samo su izvajali urođenu vitkost, bitnije je što su me svi ti treninzi zauvek kodirali kao sportistu i takmičara. Jedna od posledica je da sebe ne doživljavam kao bivšu i da se nijedne aktivnosti u životu ne prihvatam rekreativno. Vežbam svakog jutra, ako je to odgovor na pitanje, ali ne da bih održala liniju tela, već da bih održala liniju zdravog života koju su mi gimnastičke sprave ucrtale na dlan.

Verujete li savremenim dostignućima estetske medicine i da li ih primenjujete?
– Za mene je medicina nešto što leči bolesti, povrede, nedostatke, ali ne i sujetu. Sve je stvar ukusa, ali, po mom mišljenju, žene koje nasednu na loš falsifikat prirode nikada nisu ni verovale u svoju lepotu. Najlepša sam bila onda kad sam se osećala najlepšom, a to često nema veze sa ogledalom. Biti najlepša tinejdžerka, najlepša trudnica, mama, najlepša baka, to je nešto. A ne Frankenštajn baka sa lažnom guzom tinejdžerke, lažnim usnama mlade majke, lažnim dudicama i jedne i druge.

Jeste li pristalica estetske hirurgije?
– Ako je u pitanju nedostatak koji se može i treba da se otkloni, pravi rez ne može da napravi štetu. Nažalost, neumerenost dovodi do grotesknih primera izobličenosti. Istorija estetske hirurgije nije dovoljno duga da bismo podvukli crtu i raščlanili prednosti od mana, ali činjenica je da smo svedoci pacijentkinja koje posle nekoliko decenija pucaju po šavovima kao loše ukrojene suknje.

olivera balasevic hello!_321_2_595

Da li je lepše stariti prirodno ili sve činiti da vreme stane?
– Najlepše je uopšte ne stariti, ostati mlad u srcu, maštati, pokušavati, ne predavati se. Na tome predano radim, ali protiv vremena i nemamo nekih šansi, davno smo se složili da smo mi ti koji prolaze. No, kad je već tako, hajde da kroz takozvane zrele godine ne propuzimo pognutih glava, već da proskakućemo samouvereno i drsko, kao klinci u novim belim „šangajkama“.

Kako ste reagovali kada ste dobili prve bore?
– Imala sam tu sreću da su mi prve bore, oko usana, nastale zbog večitog smeha u našoj kući. Ostale nisam ni brojala, sve su bile manje bitne od tih bora smejalica.

Primenjujete li neke posebne tehnike za očuvanje vitalnosti?
– Znam tajnu kako da se obradujem suncu, kiši, vetru, magli, snegu. Posebnom tehnikom trčim niz stepenice, pronalazim prve trešnje na pijaci. Specijalnom tehnikom obasipam pažnjom one koje volim. Umem da pronađem sjajnu tačku i na najtamnijem nebu. Radujem se jeseni, obožavam proleće. Ne znam da li mi je zima draža od leta. Verujem u neverovatno, jurim nedohvativo. Umorim se, pa zaspim. I nastavim da sanjam, takođe naročitom metodom.

U čemu je tajna vašeg izgleda večite devojčice s obzirom na činjenicu da ste već baka?
– Zar nisam odala dovoljno tajni? Recimo da uz sve navedeno još držim i sliku Pipi Duge Čarape zadenutu za ikonu. Imala sam sreće da upoznam doktorku Ioannu Batsialou koja svakog utorka, pored svih svojih obaveza, dolazi u Novi Sad. Jednom prilikom sam joj se, na preporuku prijateljice, obratila u vezi s negom i održavanjem vitalnosti lica, vrata i dekoltea. Zadivila me je kao odličan poznavalac anatomije i biomehanike mišića lica, koja je u koordinaciji sa našim karakterom. Takođe me je fasciniralo njeno precizno određivanje vrste tretmana koje, brižnom i temeljnom negom, vodi u osećanje samopouzdanja kada sredina reaguje da izgledamo sjajno. To su terapije vitaminskim koktelima, hijaluronom i kompetentnim indikacijama kako žena u pedesetim može da izgleda reprezentativno. U mom slučaju Pipi je ostvarila sjaj pedesetogodišnje devojčice. Hvala doktorki Ioanni Batsialou.

olivera balasevic hello!_321_3_595

Osećate li da ste se pored unuke Simone na neki način podmladili?
– Da, do te mere da će me za koju godinu prerasti, ako se ne budem pazila.

U Novom Sadu se još pamti i prepričava kako ste, dok ste predavali fizičko vaspitanje u jednoj gimnaziji, od svojih učenika za prelaznu ocenu zahtevali potvrdu od zubara da su im svi zubi zdravi. „Danas sam joj na tome zahvalan“, nedavno je na „Fejsbuku“ napisao jedan vaš bivši učenik.
– Bilo je, naravno, i negativnih komentara, ali oni su uglavnom dolazili od krezubih, što je i predvidivo. Famozna potvrda je bila dovoljna za prelaznu ocenu, dok su za peticu morali da znaju i malo bontona, poneki plesni korak, ponajmanje da đipaju preko kozlića. Moji đaci su imali najzdraviji poljubac u gradu. I to je veličina pedagogije, ocena koju profesori dobiju od svojih đaka mnogo godina posle mature. Položila sam, šta da vam kažem.

Kako jednoj Vojvođanki, uz sve te štrudle, krofne i rezanca, polazi za rukom da bude savršeno zgodna?
– Kompliment kuvarici je kad su svi oko nje ili bar poneki buckasti, oni koji najviše čopkaju štrudle. Ja se, recimo, nauživam u mirisu začina, kao onaj neodoljivi pacovčić u filmu „Ratatui“. Kao što znam da nađem pravu meru u receptima, tako je pronalazim i u tanjiru. Uživam u ukusima, u stanju sam da nagovorim Đoleta da prepešačimo desetak kilometara da bismo na Tartinijevom trgu u Piranu naručili široke rezance sa tartufima, ali mi je dovoljno tek nekoliko zalogaja. I uvek šef zabrinuto dođe iz kuhinje da pita šta nije bilo u redu. Zbuni se kad mu kažem da je i ovog puta bilo fenomenalno.

Jeste li pristalica dijeta?
– To je pomalo stvar genetike. Kao reprezentativka morala sam da pazim na kilažu, ali u profesionalnom sportu je to surovije nego što bi trebalo. Kasnije, kao devojka, nisam imala probleme sa rupicama na kaišu, a kao trudnica, sva tri puta, čak sam forsirala neke namirnice neophodne bebama i klopala više nego što je red. Srećom, to nije rezultiralo promenom konfekcijskog broja, još nosim neke svoje mladalačke farmerke, među njima i jedne „kontrolne“, koje me upozore da ulazim „u crveno“. Uvek je reč samo o kilogramu ili dva, nikad više. Dijetu bolje poznajem kao kontrolor, i smatram da ih ima i zdravih i efektivnih.
olivera balasevic hello!_321_5_595

Šta se najčešće nalazi na vašem meniju?
– Izgledam li vam kao neko ko se uklapa u šablon? Čim se nešto pojavljuje često, to je znak da se neko vreme neće pojavljivati. Zdravlje je prioritet – vitamini, proteini, sveže sezonsko povrće. Mnogi prodavci sa pijace dali bi mi alibi. Ako kao džokera mogu da dam odgovor šta je na mom meniju, u stvari ono čime se najviše pravim važna, to su uglavnom kolači – „london štangle, carske mrvice“, kuglof, urmašice, mada ni pečenica sa prženim kupusom i knedlama od hleba dosad još nije uspela da prenoći na šporetu.

Kada bi u vaš neseser mogle da stanu samo tri stvari, šta bi to bilo?
– Novčanik sa puno love i pet kreditnih kartica, kutija sa kompletnom šminkom i tablet sa telefonskom karticom. Šalim se, naravno. Osim onog lipstika za ispucale usne, skoro da mi ništa ne bi trebalo. No, ako ga pomenem po imenu po kom ga svi znaju, ispašće da ga reklamiram, a dotle još ipak nismo došli.

Cenite li sve češću naviku muškaraca da brinu o izgledu, neguju kožu, kosu, idu na manikir i pedikir?
– I tu je reč o meri. Da pitate Balkance koje bi oni tri stvari poneli u neseseru, patili bi se da smisle još dve pored grickalice za nokte. Mislim da je potpuno u redu sve što ste naveli, ali po pitanju potpunog depiliranja grudi i nogu i ja zauzimam pomalo balkanski stav.

Primenjujete li narodne recepte za lepotu i koji vam je najdraži?
– Mi smo narod koji ima neke recepte za lepotu? To je odlična vest. Meni je izgledalo da je sve stvar svežine, i da osim mladih i donekle urbanih, niko više ne vodi računa o tome da li će se negde pojaviti bez jednog zuba ili sa jednim zubom. Znam da je i to posledica vremena u kome živimo i ne bih se više šalila na taj račun. Narodni recepti za lepotu davno su negde zapali u preturanju za receptima za preživljavanje.

Kada ste sebi izgledali najlepše?
– Kad bih se prepoznala u svojoj deci. U Lolinom držanju, u Akijevom osmehu, u pokretu kojim Beba sklanja kosu u stranu. Nikada mi moja lepota ne bi bila ni važna ni uočljiva da je nisam videla na njima.

Šta biste izdvojili kao najlepši kompliment koji vam je suprug dao, a tiče se vašeg izgleda?
– Nije to s nama tako jednostavno. Lakše mi je da izdvojim najlepši kompliment koji mi je suprug danas udelio. Bili smo upravo na jednom koncertu, nisam do sada puno prisvajala taj stari stih, pa je sišao u publiku da mi ga šapatom okači kao broš: „Pipneš jedared šlingu u bećaruše, pa cela veka snevaš divlje jagode, zbog nje se rime raspare i naruše, i sve bi htele da se njoj prilagode“.

olivera balasevic hello!_321_1_595

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Andreja Damnjanović

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here