Početna Intervju dana Tijana Palkovljević Bugarski: Nagrada “Živa” za najbolji muzej dokazala je da smo...

Tijana Palkovljević Bugarski: Nagrada “Živa” za najbolji muzej dokazala je da smo prepoznati i na evropskom nivou!

tijana2

Galerija Matice srpske, ogranak je najstarije književne, kulturne i naučne institucije u Srba, Matice srpske, baštine preko 7.000 dela Srpske nacionalne umetnosti u periodu od 16. do 21. veka. Ova galerija, sa jedinstvenom kolekcijom, postaje više od prostora, ona je prošlost i budućnost, a najvažnije, bogata sadašnjost svakog stanovnika ovoga grada. Koliko je ova institucija poznata široj javnosti, da li joj se posvećuje pažnja srazmerno njenoj veličini, i mogu li nam ova umetnička dostignuća oplemeniti svakodnevicu, otkriva nam za naš portal direktorka istoimene galerije Tijana Palkovljević Bugarski.

Po čemu se – osim po jedinstvenoj kolekciji, Galerija Matice srpske izdvaja od sličnih institucija?

Galerija Matice srpske izdvaja se nagradom “Živa” za najbolji muzej jugoistočne evrope u 2014. godini, koju je dobila od međunarodne organizacije Forum slovenskih kultura. To je za nas značajno priznanje jer pokazuje da su vrednosti koje negujemo prepoznate na evropskom nivou. Mi smo živ, aktivan muzej koji svoju delatnost zasniva na poštovanju dostignuća svojih prethodnika, visokim profesionalnim standardima i savremenim trendovima. Trudimo se da dela koja čuvamo predstavimo na savremen i atraktivan način i da stalnu postavku i povremene izložbe nadopunimo brojnim i raznovrsnim programima. Stoga verujemo da smo kao aktivan muzej zaslužili nagradu “Živa” koja nosi ime slovenske boginje života.

Da li uspevate da obogatite nasleđenu zbirku?

Iz godine u godinu kolekcija Galerije se uvećava poklonima, otkupima a u poslednje vreme i narudžbinama dela savremenih umetnika, koja nastaju za potrebe programskih aktivnosti. Tokom 2012. godine priredili smo izložbu i publikaciju Akvizicije Galerije Matice srpske 2001-2011, upravo da bi javnosti pokazali dela koja smo prinovili u tom periodu. Takve izložbe su važne da bi se sagledalo šta je prinovljeno ali i da bi se zahvalilo sadašnjim darodavcima i podstakli buduće da se uključe u rad Galerije. Tradicija darovanja je jedna od temeljnih vrednosti Matice srpske. Kolekcija se redovno uvećava poklonima umetnika, njihovih naslednika i kolekcionara, jer biti deo istorije i tradicije koju mi stvaramo za budućnost, stvar je prestiža. Sa druge strane, pratimo tržište i pokušavamo da u skladu sa finansijskim mogućnostima kolekciju upotpunimo delima koja nam nedostaju kako bi što celovitije i potpunije predstavili nacionalnu likovnu umetnost novijeg doba. Svake godine na svečanosti Dan Galerije, mi predstavljamo javnosti prinovljena dela i darodavce kojim se tim putem zahvaljujemo.

tijana

Koliko je javnost upoznata sa umetničkim fondom?

Kao i većina svetskih muzeja i mi, u stalnoj postavci izlažemo svega deset posto ukupnog fonda. Sva ostala dela su u depoima i virtuelnom muzeju – našoj digitalnoj bazi. Dela iz depoa postaju dostupna javnosti kroz izlaganje na povremenim izložbama u Galeriji i drugim ustanovama i kroz naše aktivnosti na promociji fonda kroz predavanja i na sajtu Galerije kao što su “Slika u fokusu” i “Na današnji dan”. U narednom periodu planiramo da uvedemo tehničke inovacije koje će omogućiti da sva dela iz depoa budu u virtuelnom smislu dostupna javnosti u stalnoj postavci.

Zbirka koje Galerija Matice srpske čuva generacijama je od nacionalnog značaja, da li se sa isto toliko pažnje brine i o njenom predstavljanju?

U osnovnoj definiciji muzeja, prikupljanje, čuvanje, zaštita, proučavanje i prezentovanje eksponata su podjednako vrednovani. Isto je i u praktičnom radu muzejskih ustanova. Te aktivnosti ne mogu jedne bez drugih i jedna drugu nadopunjavaju. Kod nas u Galeriji postoji posebno odeljenje koje se bavi kolekcijom, odnosno zaštitom i proučavanjem, i drugo odeljenje koje se bavi programima i prezentacijom. Odeljenje za programe i prezentaciju je zaduženo za osmišljavanje i realizaciju izložbi, publikacija, edukativnih programa za decu i odrasle. Osnovni vid prezentacije je, pored stalne postavke, realizacija izložbi i publikovanje kataloga u našoj zgradi i drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Posebnu pažnju posvetili smo ove godine prezentovanju kolekcije u inostranstvu. U julu izložba Vek preokreta – Ikone prve polovine 18. veka iz kolekcije Galerije Matice srpske u nacionlnoj Galeriji u Peruđi i to je za Novi Sad veliki izazov. Bićemo aktivni i u regionu sa gostovanjima izložbi Dobrović, Šumanović, Konjović, Šuput – evropski konteksti u Muzeju savremene umetnosti u Skoplju i Beograd Jovan Bijelića u Muzeju savremene umjetnosti Republike srpske u Banjaluci.

tijana4

Pored domaćih ljubitelja nacionalne umetnosti koji posećuju ovu instituciju, da li postoji interesovanje turista za našu nacionalnu umetnost ?

Stranci su redovni posetioci naše ustanove. Nekako je uobičajeni deo turističkih, pa i poslovnih, putovanja, želja da saznate nešto o specifičnostima sredine i nacionalne umetnosti mesta u kome boravite. Mi smo poslednjih godina radili na otvaranju svojih sadržaja ka strancima. Sav prateći mateijal, dostupan je na engleskom jeziku tako da posetioci mogu šetnjom kroz Galeriju da saznaju podatke o istoriji i razvoju umetnosti na ovim prostorima. Takođe im nudimo i stručna tumačenja stalne postavke i izložbi na engleskom i italijanskom.

Koliko koristite mogućnosti da kroz učešće u turističkoj ponudi grada povećate broj posetilaca?

Grad Novi Sad je svoju turističku ponudu poslednjih godina bazirao na promociji festivala. Ustanove kulture su nekako zapostavljene u zvaničnim prezentacijama grada i nisu posebno istaknute. Verujem da je jedno od strategija turističke ponude koju treba razvijati u narednom periodu, upravo promocija bogatstva i raznorodnosti muzejskih ustanova i njihovih delatnosti u našem gradu.

Da li sarađujete, ili možda imate u planu, da kao visoko pozicionirana kulturna institucija uspostavite kontakt sa školama i zajedno organizujete posete izložbama?

Budući da verujemo da su muzeji nezaobilazna mesta edukacije svih uzrastnih kategorija, imamo čitav niz programa namenjenih različitim grupama posetilaca. Već više od decenije imamo programe koje realizujemo sa predškolskim ustanovama i nižim razredima osnovnih škola. Zatim, u skladu sa programskom delatnošću priređujemo programe za starije osnovce i tinejdžere. Saradnja sa visokoškolskim ustanovama zastupljena je na širokom nivou saradnje sa Filozofskim fakultetom, Fakultetom tehničkih nauka i Akedemijom umetnosti. Planiramo da u narednom periodu razvijemo program “Galerija kao učionica” i tako podstaknemo nastavnike i profesore da svoje časove iz različitih predmeta drže u galeriji pred delima nacionalne likovne umetnosti. Na primer, tokom marta će u Galeriji biti realizovani programi u saradnji sa Francuskim institutom u okviru obeležavanja meseca frankofonije: “Velika potraga za francuskom kulturom30-tih godina 20. veka” (za decu od 9 do 13 godina) i “Francuski model, nekad i sad “ (za decu uzrasta od 14 do 19 godina) kako bi deci predstavili deo francuskog kulturnog nasleđa.

tijana1 tijana3 tijana5

Autor: Tamara Kovačević

2 KOMENTARA

  1. bravo za gospodju palkovljevic – bugarski i bravo za galeriju ms!! konacno lepe vesti, hvala vam na tome, divni i vredni ljudi 🙂

  2. Svaka čast na temi, ko god je odabrao… Malo kulture…a posebno moram da pohvalim pitanje u kojoj se mislim na kulturno obrazovanje dece… Valjda na njima svet ostaje! Hvala za to!

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here