Početna Intervju dana Vladimir Vukotić : Od 240 zaposlenih u banci, ni jedan nije moj...

Vladimir Vukotić : Od 240 zaposlenih u banci, ni jedan nije moj prijatelj ni rođak, zapošljavamo ljude po kvalitetu!

vladimir1

Vladimir Vukotić je Predsednik Izvršnog Odbora „Opportunity Bank” u Novom Sadu. Čovek koji iznad svega uživa u putovanjima, voli da posmatra druge kulture, način na koji žive ljudi kao i predele koji odišu raznolikošću. Iako je rođeni Kotoranin, skoro 20 godina je proveo u Novom Sadu, i kakao kaže, kada igraju Srbija i Crna Gora, on zdušno navija za Srbiju, i svestan je da će mu mnogi njegovi zemljaci zameriti na tome.. ali Vladimir ima principe u koje iskreno veruje, i koje sprovodi kako privatno tako i na poslovnom planu i ponosan je što na čelu banke koja neguje trend zapošljavanja isključivo po kvalitetu, a ne po vezama. Veliki je optimista i nada se da će ta korporativna kultura zaživeti i u drugim preduzećima i da će se u našoj zemlji stvari promeniti na bolje.

Kako ste se odlučili za ekonomiju?

Moji roditelji su bili inžinjeri elektrotehnike i moja opredeljenost da nastavim njihovim putem je bila nekako logična. Po povratku iz Amerike, gde sam bio na razmeni učenika, imao sam jedan zanimljiv sastanak, koji je uticao na dalji tok moje sudbine. Naime, pričao sam sa jednim profesorom elektrotehnike, sa Zagrebačkog univerziteta, koji mi je u razgovoru od pola sata potpuno promenio ideju o životu. Rekao mi je da batalim elektrotehniku i da studiram ekonomiju. Kad sam ga pitao zašto tako misli, odgovorio mi je. „Ekonomisti imaju mnogo veće šanse u poslu i životu!“  Ta ideja je tada počela da me zaokuplja sve više.. promenio sam svoju odluku i upisao ekonomiju! Kada sam to saopštio roditeljima, otac mi je rekao: „ Oduvek sam znao da ćeš propasti u životu“
Sada sa ove distance, kao uspešan ekonomista, simpatično mi je da ga s vremena na vreme, podsetim na te njegove reči..

Da li ste po završetku studija odmah našli posao?

Završio sam ekonomski fakultet u Novom Sadu i doživeo da se sve moje kolege zaposle osim mene. Moji roditelji su bili u Kotoru, nisu imali poznanstva ovde i zaista u to vreme, si mogao da se zaposliš samo preko veze. Osetio sam tada nepotizam na sopstvenoj koži, bio sam nezadovoljan opštim stanjem u državi i rešio da odem iz Srbije.
U to vreme, u Crnoj Gori je „Opportunity International“ otvorila filijalu, i počeo sam da radim za njih. Uz mnogo truda, rada, pa čak i grešaka, dobrih i loših odluka, uspeo sam da izgradim svoje mesto i da svom direktoru predložim da otvore filijalu u Srbiji, ali ne u Beogradu, već upravo u Novom Sadu. Moja devojka, sadašnja supruga je bila jedan od glavnih razloga da to predložim, a sa druge strane i vrsta posla sa malim preduzetnicima i poljoprivrednicima je prevagnula, te je u neku ruku, ovaj grad bio logično rešenje.

vladimir

Po čemu bi izdvojili Opportunity Banku i kako je usmereno njeno delovanje?

Opportunity Banka može da se pohvali da je jedna od najuspešnijih malih banaka u Srbiji, najvećim delom zbog svog personalnog kadra. U našoj banci se ljudi zapošljavaju isključivo po kvalitetu. Od 240 zaposlenih, ni jedan nije moj rođak ili prijatelj, ako si najbolji na intervjuu, ti dobijaš posao! Kvalitet se promoviše i zapošljava. Imam dosta prijatelja koji me pitaju za kredit, i moram priznati da oni nemaju nikakvu prednost, prolaze kroz istu proceduru kao i svi, i smatram da je naše poslovanje zbog toga uspešno. Nadam se da će takva korporativna kultura zaživeti i u drugim preduzećima u Srbiji.
Voleo bih, da jednog dana moje ćerke, isto tako idu na intervju i imaju podjednake šanse za posao kao i svi ostali, a ne da dobiju posao zato što im je tata direktor banke..
Često govorim svojim zaposlenima, znate li zašto ja čekam u redu u SUP-u, opštini? Radi vas, jer onda vi možete da se zaposlite, bez da neko interveniše i da mesto koje vi zaslužujete, dobije neko ko ga ne zavređuje.

Naše delovanje je usmereno na male preduzetnike i male poljoprivrednike, koji uzimaju male kredite i u tom domenu držimo 26 % tržišta u zemlji. Većina banaka odbija da posluje sa malim proizvođačima. Za te male kredite mi često nemamo ni garancije od strane naših klijenata, ali iskustvo je pokazalo da su upravo poljoprivrednici neverovatno pošteni i perfektni ljudi. Misija naše banke je, dati šansu za finansijsku inkluziju, onima koji nisu u dobrom platežnom sistemu. Naš cilj je da damo sto kredita u vrednosti od 5000 eura, a ne jedan kredit od 500000 eura, bez obzira što je taj kredit možda sigurniji od ovih pojedinačnih..

Ekonomska situacija u Srbiji danas, da li ste optimista?

Uvek sam bio optimista, pa tako i sada kada situacija nije ni malo laka. Koliko god da je bolno ovo smanjivanje plata i penzija, smatram da ipak to može da donese neki boljitak.
Stabilnost valute i manja inflacije, su po meni, svakako pozitivne.
Evo, uzmite Inđiju za primer, i kako su investicije stranih ulagača učinile dobro ovom gradu. Smatram da bi svi gradonačelnici trebali da se vode ovim primerom i svoju opštinu promovišu na takav način.
Cela Evropa je u problemu, ako ništa drugo, Srbija nije u goroj situacijinego zemlje u regionu. Nedavno sam posetio Hrvatsku i dobio informaciju da je kod njih odnos ljudi zaposlenih u javnom sektoru još alarmantniji nego kod nas, a oni su u Evropskoj uniji..
Mislim da se menjaju stvari, i da je prošlo ono vreme kada su ljudi pravili pare na brzim poslovima, i to je pozitivno! Postoji neko osvešćenje i smatram da bi te male preduzetnike koji otvaraju firme i zapošljavaju deset ili dvadeset radnika, trebalo promovisati kao prave heroje ove države. Ti ljudi bez ikakve potpore stvaraju neverovatnu vrednost.

Da li imate neki hobi?

Ako imam neki hobi, onda su to definitivno putovanja! Najveće impresije na tim putovanjima na mene ostavljaju ljudi koje srećem kao i predeli koji su specifični za svaku zemlju. Moram priznati da nisam previše zainteresovan za muzeje, jer se slabo razumem u slikarstvo, više me očarava upoznavanje tih kultura kao i način života ljudi. Skoro sam bio u Riju, i moram priznati da mi je to putovanje bilo najlepše! Ovaj grad me je oduševio jer predstavlja spoj velikog grada i tropskog raja… Kupanje na nepreglednoj plaži Ipanema, bilo je lepše od Maldiva, Sejšela i uopšte činjenica, da je grad odmah iza tebe, je meni fascinatna. Brazilci su narod koji ima opuštenost i radost životu, a žive u sličnim, ako ne i gorim uslovima od nas. Vole muziku, sličnog su mentaliteta kao i mi, čak sam primetio dosta sličnosti karnevala u Riju sa karnevalom u Kotoru.
Obišao sam skoro ceo svet, ostala je Australija i Japan, kao destinacije koje planiram da posetim u narednom periodu i time zaokružim celinu!

Šta za vas predstavlja Novi Sad i čime vas je privukao?

Privukla me je ta relativna veličina grada, koji nije toliko veliki da ne poznaješ nikog, a opet nije ni tako mali, kao moj rodni Kotor, u kojem poznaješ sve. Naravno ljubav je bila presudna, jer je, kao što sam rekao, moja žena iz Novog Sada.. Sretan sam, jer sam uspeo da ostvarim svoj san, da živim u Novom Sadu i da prenesem svoj posao u ovaj grad i pružim šansu za zaposlenje i mojim sugrađanima.

Autor: Bojana Šević

3 KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here