Početna Intervju dana #Digital2020: Aleksandar Mastilović – Srbija je spremna za brži ulazak u proces...

#Digital2020: Aleksandar Mastilović – Srbija je spremna za brži ulazak u proces digitalne transformacije i razvoj pametnih gradova

Regionalna konferencija o trendovima u telekomunikacijama i medijima – DIGITAL 2020 powered by Huawei, održaće se online 10. i 11. septembra 2020. godine sa početkom u 10.00 časova.

Konferencija se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, a svi zainteresovani će moći da je prate putem live stream-a na YouTube kanalu Color Media Communications.

Najveći deo programa biće posvećen tome kako će izgledati svet medija, telekomunikacija i digitala u svim aspektima nakon pandemije. Agendu možete pogledati na sledećem linku: http://digitalconference.rs/sr/

Ovim povodom, naš sagovornik bio je Aleksandar Mastilović, Regulatorna agencija za komunikacija BiH, učesnik konferencije na panelu pod nazivom “INTERNET OF THINGS FOR SMART CITIES – IOT u službi života u urbanim zajednicama”

Po vašem mišljenju u čemu se ogleda važnost IoT-a u globalizovanom svetu? (komparativne prednosti, uštede, novi modeli i koncepti)

– IoT – Internet of Things je je specifičan tehnološki koncept koji treba da iz temelja promeni naš odnos prema svakodnevici – od privatnog života, do poslovnih procesa, način planiranja i održavanja javne infrastrukture servisa. Pri tome, u temelju svega je ljudska neprekidna potraga za dodatnim informacijama koje znače dodatna znanja, a to znači i optimalno donošenje odluka kod planiranja i upravljanja ljudskim, materijalnim i finansijskim resursima, koji su uobičajeno ograničeni. IoT je koncept koji podrazumeva instalaciju enormno velikog broja senzora različitog tipa, od detektora pokreta i prisustva ljudi, detektora gasova, vatre, svetlosti, brojača, vaga, do merača potrošnje električne energije, vode, energenata i mnogih drugih. Čitava ideja je prosta, a podrazumeva da u svakoj spravi, od kućnih uređaja do automobila, imate ogroman broj senzora povezanih na Internet koji šalju prikupljene podatke radi mapiranja i predikcije ponašanja ljudi i sistema. Precizni podaci o potrebama i navikama, znače i precizniju alokaciju resursa i ukupne uštede – a to je na tragu vizije održivog razvoja na globalnom nivou i Agende 2030 Ujedinjenih nacija.

Kako će se IoT razvijati u svetu i kod nas, koji su to trendovi koji nas očekuju u budućnosti?

– IoT je sa tehnološke strane već tu i primene su jasno definisane. Pametna industrija, ili kako se uobičajeno naziva Industrija 4.0, je jedna od vodećih aplikacija i ekosistema za implementaciju IoT-a, koja procese izdiže iznad uobičajene automatizacije na nivo veštačke inteligencije pogonjene analizom velike količine podataka i sposobnošću samoregulacije i evolucije sistema prema trenutnim realnim potrebama – sistemi koji će moći biti više od statičke automatizacije sleda programiranih koraka do dinamičkog sistema koji se prilagođava zadatku. Drugi dobar primer za primene IoT rešenja su Pametni gradovi – tehnološki odgovor na sve veće izazove planiranja, upravljanja i održavanja javne infrastrukture i servisa u urbanim sredinama sa velikom gustinom naseljavanja, uz trendove ubrzane urbanizacije i migracija stanovništva iz ruralnih i suburbanih zona u urbane zone zbog boljeg kvaliteta života i dostupnosti zdravstvenih, obrazovnih ustanova, javnog prevoza itd. Isto tako, projekcije Ujedinjenih nacija su takve da očekujemo da će na planeti 2050. godine živeti oko 9 milijardi ljudi, i od toga, 75% u gradovima. Neki gradovi, naročito u Aziji, kao npr. Lahore, Bombaj, Šangaj bi trebalo da rastu i preko 50 miliona ljudi. Javni prevoz, odvoz otpada, vodosnabdevanje i drugi servisi kao i planiranje infrastrukture postajaće nepremostiv izazov bez pomoći kompjutera, softverskih alata, senzora. Svaki gubitak vode iz sistema može biti previše u situaciji gde je infrastruktura napregnuta maksimalno i u stanju idealnog funkcionisanja, a ništa manje od toga da svi ti servisi rade savršeno nije prihvatljivo za održavanje kvaliteta života čoveka 21. veka. Postoje i mnoge druge prilike za primene kroz drugačije ekosisteme, ali dva nabrojana svakako trenutno prednjače. Razlog za to je svakako u prilično jasnom poslovnom modelu koji lako dokazuje održivost investicije u ove oblasti, brzi povrat uloženog, ali i vidljivost efekata iz perspektive običnog čoveka. Poseban izazov da konačno i masovnije prihvatanje IKT rešenja leži u definisanju odgovora na sva pitanja u vezi sa sajber-bezbednosti i privatnosti, naročito u razvijenim zemlja, gde su ta pitanja afirmisana kao deo demokratskog društva, koja grade jasan zakonski i podzakonski okvir, politike sektora elektronskih komunikacija i informacione bezbednosti, strategije razvoja tih sektora i akcione planove koji na period 3-5 godina aktivno uključuju multidisciplinarni pristup analizi razvoja IKT rešenja i njihov involviranja u svakodnevicu. Taj široki efekat tehnologije na način života odavno je izvan samo inženjerske sfere, već obuhvata i sociološke, etičke, legislativne i sve druge sektore u jednom razvijenom društvu. Negde u tom koraku ono što smo nazvali digitalizacijom postalo je širi fenomen – digitalna transformacija, pa te pojmove treba formalno i razlikovati, što se često zanemaruje.

Da li su kompanije spremne da se nose sa sve većim zahtevima tržišta, da li naše tržište u dovoljnoj meri shvata prednosti koje primena digitalnih tehnologija donosi? Koliko se razlikujemo u odnosu na svetsko tržište?

– U odnosu na mnoge druge sektore, Srbija, pa i regija u celini, u oblasti IKT-a pokazuje mnogo manje zaostajanje za razvijenim zemljama i može se reći da su zemlje EU, SAD, Kanada i Australija, u ovoj oblasti već aktivno poslovno povezane sa Srbijom i regijom Zapadnog Balkana. U poslednje vreme te veze se rađaju i sa Kinom posebno, ali i Rusijom. Saradnja je veoma širokom spektra, od toga da se naše kompanije pojavljuju kao kooperanti velikih svetskih kompanija, do freelancing – slobodnog individualnog ili timskog rada za neke od tih kompanija, do primera značajnih investicija stranih kompanija u Srbiji kao npr. Continental u Novom Sadu, Microsoft u Beogradu ali i mnogi drugi primeri. Kompanije kao Huawei u Beogradu su prisutne kroz svoja predstavništva i može se reći da svaka od njih konstanto povećava svoje prisustvo pokazujući da je Srbija zanimljivo tržište ali i centralna zemlja da dalje širenje u regiji. Može se reći da je Srbija i više nego spremna za mnogo brži ulazak u proces Digitalne transformacije posebno u regionalnim centrima i većim gradovima. Svi preuslovi su tu – postoji politička volja, solidan zakonski okvir, ljudski resursi koji bi taj proces izneli u praksi postoji i postoji iskustvo saradnje s već pomenutim kompanijama. Ono na čemu sada treba poraditi je u suštini marketing i promocija ove vizije – kroz ulazak u obrazovni sistem, administrativne i finansijske olakšice, do stručnih treninga i prezentacija poslovnih modela sa vremenom povrata investicija da bi se privukla dodatna domaća i strana ulaganja. U stručnoj zajednici je sve manje-više poznati, ali se mora izaći iz tog zatvorenog kruga. Ne sme se dozvoliti da se oko IoT stvori bilo kakva teorija zavere koja bi stvorila odbojnost stanovništva kao što se desilo sa pričom oko 5G mreža.

Koji su ključni problemi ili izazovi na koje Srbija i zemlje u regionu nailaze na putu masovnije instalacije 5G i IoT infrastrukture?

– Kao što sam delom već rekao u prethodnim odgovorima, da bi projekti 5G mreže i IoT baziranih aplikacija zaista i uspeli i omasovili se, neophodno je dati jasne odgovore i izgraditi zakonski i regulatorni okvir, doneti politike, strategije i akcione planove, uključiti sve zainteresovane faktore u proces od vladinih tela, industrije i biznis sektora, bankarski sektor koji bi to finansijski podržao, akademske i naučno-istraživačke institucije i vodeće pojedince, te civilno društvo koje deluje kroz nevladine organizacije ali i sve građane kroz ankete i druge oblike odlučivanja ne samo na nivou države u celini, nego i na mnogo manjim jedinicama samouprave – vrlo uskim geografskim područjima mesnih zajednica i stambenih objekata gde se planira instalacije uređaja. Mora se odgovoriti na pitanje sajber-bezbednosti i privatnosti, uz prezentaciju svih benefita primene IKT rešenja ali i potencijalnim rizicima bez ustručavanja, uz paralelno delovanje u pravcu edukacije i emancipacije stanovništva. Uz sve to, tehnologija se mora sagledati i kroz etički i sociološki aspekt, jer nesporno je da će u tom ambijentu rasti neke nove generacije koje će sticati nove veštine i znanja do sada nepoznate u društvu. Možda je najočiglednija važnost uvođenja formalne edukacije u oblasti digitalne pismenosti, koja ne bi obuhvatala samo poznavane rada na kompjuteru i programiranje, nego i kako se služiti Internetom u skladu sa utvrđenim normama ponašanja, razviti veštine digitalne medijske pismenosti i sposobnost odvajanja lažnih vesti od proverenih izvora informacija, te sve drugo što iz toga prirodno proističe. U Evropi i Americi, u demokratskim društvima, građani su veoma zainteresovani da sačuvaju svoju privatnost i da znaju da tehnologija nije zloupotrebljena niti može biti – tako da se uspostava transparentnosti u toj sferi nameće kao imperativ. Ako se sve to postigne, onda ostaje samo još jedan korak do uspeha u implementaciji i 5G sistema i IoT i svih pojedinačnih aplikacija, a to je poslovni model koji garantuje isplativost investicije u razumnom periodu – uz jasnu opštu društvenu korist, i poslovnim i privatnim korisnicima. Npr. ako zaista želimo da kreiramo sistem „pametnog upravljanja otpadom“ u gradovima, ulaganja u softverske sisteme, GPS sisteme praćenja vozila za odvoz otpada, praćenje napunjenosti kanti za otpad, promocija i zakonska obaveza za sortiranje otpada i ulaganje u reciklažne centre uz centre za ekološki prihvatljivo spaljivanje otpada za one materijale koji se ne mogu reciklirati – temelj je kružne ekonomije i prostor za dodatni profit uz sve sekundarne ekološke benefite. Uspešan sistem ovog tipa znači manje vozila na ulici jer ciljano praznimo samo pune kante za otpad, biramo vreme i mesto gde usmeravamo raspoložive resurse, višak oslobađamo za druge potrebe, staru plastiku, staklo i konzerve možemo ponovo koristiti, a sve to u konačnom pozitivno utiče na logističko upravljanje ljudskim, materijalnim i finansijskim resursima.

Po vašem mišljenju koji gradovi u Evropi imaju najbolje implementirane strategije „pametnih gradova“, na koga treba da se ugledamo?

– Što se tiče dobrih primera realizacije koncepta Pametnog grada u Evropi, mislim da je najbolje u ovom trenutku pratiti Beč, i ako to nije jedini dobar primer. Beč je u procesu izgradnje servisa Pametnog grada, ali to radi veoma precizno i bez preterane žurbe, uz poštovanje svih normi i standarda, ali i sa dosta prikupljenog iskustva iz drugih projekata Pametnog grada u svetu. Blizina Beča, poslovne veze koje imamo, prisustvo naše dijaspore tamo, dobra su osnova da se uspostavi taj most i da se iskustva prenesu u gradove kao što su Beograd, Novi Sad i Niš. Finansijsku prednost Beča, Srbija može kompenzovati snažnim entuzijazmom i ljudskim faktorom sabranim oko vodećih IKT kompanija u Srbiji koje su sposobne da ovaj proces iznesu uspešno do kraja – i u to nema ni najmanje sumnje. Čvrsto verujem i iza toga stojim, da se danas može doneti odluka da se u ovaj proces krene odmah kroz državne investicije gde bi uloženi novac ostao u Srbiji, generisao još jedan talas novih radnih visokokvalifikovanih radnih mesta u kompanijama i na univerzitetima, dok bi istovremeno počeli da rešavamo probleme u lokalnim zajednicama koje muče građane – sve to uz minimalan rizik i maksimalan vidljivost rezultata.

Generalni pokrovitelj konferencije je kompanija Huawei, konferenciju su podržali Telekom Srbija, Telenor Srbija , Vip Mobile, SBB i Heineken Srbija.

Pratite nas putem live streama!