Početna Kultura Alkohol, pušenje i politika upropaštavaju muškarce

Alkohol, pušenje i politika upropaštavaju muškarce

vladeta2

Nezapamćena gužva o sinoćnjem predavanju, koje je za temu sadržalo pojam ljubavi, ovogodišnjeg laureata nagrade za životno delo, “Teodor Pavlović”, akademika Vladete Jerotića, jeste ono što je obeležilo veče u Galeriji Matice srpske. Nepregledni redovi poklonika, poštovalaca, mladih, starih, studenata, koji su došli da poslušaju fakticitetno-sintetičku misao jedne od inkarnacija mudrih starčića iz ruskih skaski, Jerotića, podsetili su svojom obimnošću i količinom posete, na predavanja čuvenog profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, izuzetnog oratora i teoretičara književnosti, akademika i masona, Raška Dimitrijevića (na čija predavanja su pristizali studenti sa gotovo svih fakulteta beogradskog Univerziteta, ali i građanstvo željno edukacije i lepe, lucidne misli povezane u smisao, sedamdesetih godina prošlog veka).

vladeta1

Iako su izučavaoci i pratioci Jerotićeve filosofsko-teorijske misli, u prethodne dve decenije sviknuti na brojne dijaloge dr Jerotića sa savremenicima iz oblasti nauke, umetnosti, kulture i politike, na velike i večne teme-ljubavi, saosećanja, poraza, slobode, smisla, individuacije, jučeršnje izlaganje je pokazalo da neupućenijem i nekoncentrisanijem biću, jest prilično zahtevno pratiti profesorovu misao koja se kretala od hristijanizovanih biblijskih predstava i primera iz patrijarhalnog života nekadašnjih nam porodica do pitanja plodne i neplodne pobune:

“Dostojevski je kroz jednog svog junaka izgovorio čuvenu rečenicu: ‘Ako Boga nema,sve je dozvoljeno.’ Ne bih da uprošćeno tumačim ovu misao, ali bih kao psihijatar i psihoterapeut, rekao-da bi čovek bez savesti, zbilja mogao sebi sve da dozvoli. Šta to sve? Prirodno, prvo incest i ubistvo, a onda i svakojaka druga nevaljalstva, osvete i mrzosti. Savest je po judeohrišćanskom učenju, ‘glas Boga u nama’ i sa njom se rađamo, ali samo kao sa skrivenom moći, koja može i treba, ali ne mora da se razvije, što zavisi od dovoljne i pozitivne, i nedovoljne i negativne identifikacije sa moralnim uzorima roditelja, odnosno odgajatelja. Nedostatak roditelja ili njihova rđava zamena, nedostatak ljubavi, i duševne i telesne brige, majke i oca za dete, može da urodi formiranjem čoveka, kao neke vrste ‘plave bestije’, odnosno onoga koji čini zla dela drugim ljudima, a pri tome ne oseća ‘grižu savesti’. Ako su podaci o ugnjetavanjima ljudi, teroru i tiraniji svuda u svetu tačni, nije li prirodno potražiti najpre uzroke u čovekovom otuđenju od Boga, potom prirode, potom ljudi, jednih od drugih, sve do nepodnošljivosti zajedničkog življenja bračnih parova rešenih da žive odvojeno, u divljim brakovima. Opadanje nataliteta, sve teže podnošenje trudnoće žena, uz prethodne ponovljene abortuse, maćehinsko odnošenje majki prema svojoj novorođenoj deci onemogućava nužnost identifikacije deteta sa moralnim stavovima roditelja u cilju izgrađivanja psihičke strukture savesti ili nad-Ja, toliko potrebne za normalan život. Jednom reči, raspad patrijarhalne porodice, nuglavnom u zapadnoevropskoj kulturi i civilizaciji, koliko god izgledao neminovan i neizdrživ, jeste katastrofa nesagledivih razmera, jer bez prirodne i to Božije prirodne porodične zajednice, nemoguće je sagledati bilo kakav drugačiji novi ili bolji oblik udruživanja muškarca i žene, sa rađanjem dece, koja treba da odrastaju u vezi ljubavi muža i žene”, između ostalog govorio je Jerotić na temu “buna” u nama.

vladeta

Budući u 91-oj godini života, čuveni Jungov učenik i naš uglednik, kao čovek i savremenik 20 stoleća i njegove običajnosti, Jerotić je okupljenima pripovedao i o ugovorenim, sklapanim brakovima (nepojamnim međ današnjom omladinom) trpeljivosti i pokornosti srpske žene kroz vekove u pogledu seksualnih navika i vaspitanja, ali i činjenici da “alkohol, pušenje i politika, upropaštavaju muškarce” te oni s toga zaboravljaju na bračne dužnosti, koristeći se arhajskom terminologijom, poput leksema “zatrudnjavanja” i “krvavljenja”.
Utisak večeri je da je želja za saznanjem, čak i o stvarima prošlosti, međ Novosađanima, u izuzetnom porastu. Dakako, vazda kroz neformalne oblike obrazovanja.

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Galerija Matice srpske

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here