Početna Kultura “Atelje 61” jubilej obeležio izložbom “Šezdesete – podsećanje”

“Atelje 61” jubilej obeležio izložbom “Šezdesete – podsećanje”

DSCN3569 copy

Novosađani su ponosni na svoje ekskluzivce! Bio je to komentar, dobrog dela prisutnih, na otvaranju izložbe “Šezdesete- podsećanje”, autorke, istoričarke umetnosti, Goranke Vukadinović, upriličenoj povodom obeležavanja 55 godina postojanja Ustanove za izradu tapiserija “Atelje 61” sa Petrovaradinske tvrđave, sinoć u Muzeju Vojvodine.

20160329_190809

Svečana sala Muzeja Vojvodine bila je mala da primi sve zainteresovane, namernike, umetnike inih likovnih provinijencija, istoričare umetnosti, muzealce i druge profesionalce u kulturi, a zaljubljenike u tapiserijski medij koji razumevaju značaj preko poluvekovnog postojanja institucije koja neguje, baštini i unapređuje ovaj vid umetničkog ispoljavanja, kao jedinstven i sveobuhvatan tapiserijski centar na prostoru Balkana (u okviru ustanove “Atelje 61” funkcioniše i Škola tkanja, poseduju muzeološku Zbirku tapiserija koja broji 260 primeraka, itd).

DSCN3531 copy

Pozdravljajući prisutne, moderatorka Teodora Ž. Janković istakla je da su jubileji vazda i prilike da se pomenu oni koji su svojim delovanjem, odlukama i rezultatima rada “utkali” sebe u poluvekovne niti postojanja neke institucije, što bi se u slučaju “Atelje 61” prvenstveno odnosilo na majstore – specijaliste tkanja, te direktore ove Ustanove od njenog osnivanja – Etelku Tobolku, Julku Džunić, Nadu Adžić, Maju Mišević i današnjeg, Lasla Silađija.

DSCN3537 copy

Govoreći o konceptu i intencijama postavke “Šezdesete podsećanja”, kustoskinja Goranka Vukadinović je među ostalim istakla:

Često se navodi da je na razvoj moderne tapiserijske umetnosti presudan uticaj imala velika izložba francuske tapiserije, otvorena 1946. godine u Muzeju moderne umetnosti u Parizu, koja je obišla sve velike evropske gradove, među kojima i Beograd 1953. godine. Do tada nepoznata i neutemeljena u našoj tradiciji, već tih godina, tapiserijska umetnosti se počinje u krugovima naših umetnika promišljati kao drugačiji vizuelni izraz u kojem je moguće istraživati različite mogućnosti niti i tkanja. Tapiserija će kao novost o kojoj se tek saznaje, kod mnogih umetnika podstaći potrebu za oslobađajućom svežinom ideja drugačijeg estetizma. Na tom talasu, a vizionarskim idejama i zamislima slikara Boška Petrovića i Etelke Tobolke nastaće “Atelje 61”, u kojem će već u prvoj deceniji rada, svoje tapiserijske koncepte promišljati i Stojan Ćelić, Milan Konjović, Ankica Oprešnik, Boško Karanović, Mladen Srbinović, Isidor Vrsajkov, Milivoje Nikolajević, Stevan Maksimović, Jovan Soldatović, Dragutin Cigarčić i drugi. Dakle, izložbom “Šezdesete podsećanje”, nisam želela da problematizujem određenu tematsku liniju, dočim vremensku, odabirući 18 tapiserija različitih jugoslovenskih autora (među kojima preovlađuju, dakako oni iz našeg grada i regiona, prim. TŽJ).

DSCN3541 copy

Otvarajući izložbu tapiserija “Šezdesete podsećanje”, zamenica načelnika Uprave za kulturu grada, Zorica Šijak je napomenula da je vizionarstvo Novog Sada u onim vremenskim i razvojnim okvirima, kada je i nastala Ustanova za izradu tapiserija “Atelje 61”, ostao do današnjih dana, i nakon 55 godina postojanja neupitan.

Činjenica da je ova institucija kulture, jedina i jedinstvena na prostoru Balkana, ali i srednje Evrope, da je ova Ustanova u svojoj istoriji izložbene delatnosti bila prisutna na svim kontinentima izuzev australijskom, na preko 200 izložbi, da se tapiserije otkane i izrađene u “Ateljeu 61” nalaze u mnogim rezidencijalnim, privrednim i administrativnim, ekskluzivnim prostorima naših gradova pobratima poput Regensburga i Modene, samo su neke od referenci koje govore u prilog, ozbiljnosti i opredeljenosti “Ateljea 61” da neguje našu kulturnu baštinu na adekvatan način, što verujem da ma koju administraciju grada Novog Sada, može učiniti ponosnom i uvek spremnom na saradnju sa ljudima zaposlenim u ovoj Ustanovi – rekla je čestitajući jubilej “Ateljea 61” Zorica Šijak.

DSCN3558 copy

Među brojnim ljubiteljima tapiserije, umetnicima i javnim svetom “novosaCkim”, koji se te večeri tiskahu u Muzeju Vojvodine prepoznali smo i: Smiljanu Hadžić, Nevenu Vrsajkov, Nadu Adžić, Ivana Karlavarisa; pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju, Branislava Bugarskog; upravnicu Galerije Matice srpske, mr Tijanu Palkovljević- Bugarski; renomiranu pijanistkinju, Ritu Kinku; sekretara Muzičke omladine Novog Sada, Milana Ješka Radulovića; fotografe: Aleksandra Plačkova i Dragutina Savića; arhitektu Vladu Rakića; slikare: Danila Vuksanovića; Danijela Babića, Ivanu Kosanović, Gordanu Šijački;direktoricu Muzeja savremene umetnosti, Sanju Kojić Mladenov; istoričare umetnosti Jelenu Banjac, Bratislavu Idvorean Stefanović, Atilu Hornoka; Jasnu i Nemanju Kovačić, vlasnike popularnog novosadskog kafea “Vremeplov”, Draganu Erdelj i Noru Latov; kulturne radnike Jasminu Gradinac i Ismeta Atića; istoričara Ognjena Karanovića; ekonomiste Srđana Grujića i Vojislava Medića; novinarke Jasnu Budimirović, Vesnu Farkaš i Bojanu Karavidić; Stanka Popovića i Nadu Nedeljković-Đurović; opersku divu, Agotu Kovač Vitkai; primabalerinu, Aleksandru Ketig; dizajnerku i autorku knjige “Dobar dizajn”, Tijanu Popović-Pješčić, kompozitora, Seada Lorbeka,Jasnu Kazimirović Gajić i brojne druge.

DSCN3597 copy

DSCN3590 copy

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Dragutin Savić i Filip Dolinaj

1 KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here