Početna Kultura #BookTalk2019 – Vesna Dedić: Knjiga o kojoj se ne priča je uzalud pisana

#BookTalk2019 – Vesna Dedić: Knjiga o kojoj se ne priča je uzalud pisana

0

Regionalna književna konferencija “Book Talk” – 27. septembra ove godine će po peti put u Novom Sadu okupiti najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu!

Od 2015. godine u Novom Sadu se održava regionalna književna konferencija “Book Talk” posvećena najuglednijim piscima, kritičarima, izdavačima, poznatim ličnostima i umetnicima iz celog regiona.

Konferencija okuplja nekoliko stotina ljubitelja književnosti, a specifična je po mestu održavanja odnosno po tri galerije; Galerije Matice srpske, Spomen- zbirke Pavla Beljanskog, a od prošle godine i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića.

Svake godine program konferencije je opširniji kao i teme koje se obrađuju kroz panele i studije slučaja. U sklopu programa konferencije “Book Talk 2019 ” planirano je 13 panela i 5 predavanja, uz tradicionalni propratni program kao što je nedelja knjige u autobusima GRS-a.

U panelu “Idemo li na Sajam ili na vašar knjiga O Sajmu što je nekada bio, a šta je danas?” učestvovaće i Vesna Dedić, književnica i vlasnica izdavačke kuće „Dedić“, autorka emisije „Balkanskom ulicom“ na Radio-televiziji Srbije i suvlasnik Radionice za medije „Officina“, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:

Zašto je važno pričati o knjigama?

– Pričanje o knjigama je mnogo važniji čin od samog pisanja knjiga. Knjiga o kojoj se ne priča je uzalud pisana, a ako o pročitanoj knjizi nemamo potrebu da pričamo znači da smo čitali lošu knjigu. Pričanje o knjigama je ozbiljna teretana za mozak i verujem da su ljudi koji su prestali da pričaju o pročitanim knjigama u velikom riziku od brzog starenja i okoštavanja duha.

Uveliko gazimo 21. vekom. Tehnologija napreduje iz dana u dan, digitalizacija je uzela maha, a kako na sve ostalo, značajno utiče i na ovu konferenciju jer bi bez nje bilo otežano komunicirati sa određenim brojem ciljane javnosti.  Za gotovo sve što nam olakšava svakodnevno funkcionisanje i posao možemo sa sigurnošću da kažemo da ima svoje dobre i loše strane. Kako je digitalizacija pomogla, a kako odmogla starim i dobrim stranicama knjige?

– U mojoj glavi to pitanje je isto kao da me pitate da li više volim cehove da plaćam karticom ili starim dobrim kešom. Lepo je kada imaš keš u novčaniku, ali i kartica ima svoje prednosti.

Vaša nedavno objavljena knjiga „Nikad nisam“ ima interesantan naziv. Pretpostavljam da se svaka čitateljka lako zapita šta nikad nije… Šta Vi nikad niste?

– Nikada nisam nikog izdala čak ni kada sam time ugrožavala svoju egzistenciju. Nikada nisam prestala da verujem da će mi se desiti sve lepe stvari koje priželjkujem da doživim. Nikada nisam bila apsolutno bezbrižna.

Na predstojećoj konferenciji sa nestrpljenjem iščekujemo priču o sajmu knjiga. Verujem da je ova tema goruća među književnicima. Aktuelnost u književnosti i medijska pompa oko imena i prezimena pisca diže cenu? Kako „podići cenu“ klasicima, tačnije da li je to moguće?

– Mislim da je u našoj kulturi, oduvek sklonoj veličanju svega što je bilo nekad u odnosu na ono što jeste, sada potrebno još više podizati cenu savremenoj književnosti. Naši mediji i književni kritičari uporno pokušavaju da dokažu da sve što je popularno i sve što je izazvalo pompu ne vredi. Muzička kritika nikada ne vređa tamburaše ako nemaju harfu u kafani, ali naša književna kritika i mediji uporno vređaju popularne savremene pisce što su se drznuli da napišu nešto posle Andrića. Zamislite da muzička kritika uporno kritikuje Bajagu zato što ne piše rukoveti poput Mokranjca i kritikuje posetioce njegovog koncerta u Areni što nisu ostali kod kuće da slušaju Čajkovskog, jer je to klasika.

Danas ste najpoznatija televizijska novinarka u regionu. Smatrate li da Vas je novinarstvo odvelo u pravcu književnosti? Da li ste u mladosti zapisivali svoje kreativne misli? Odakle je, u stvari, sve krenulo?

– Sve uvek krene od pohvale nastavnice srpskog i osećaja da lakše i lepše od drugih u odeljenju umeš da napišeš sastav o jeseni u tvom kraju. Pisci i novinari su najčešće ljudi kojima nije mama pisala sastave u osnovnoj školi. U televizijsko novinarstvo nisam ušla tako što me je neko primetio kao zgodnu igračicu u diskoteci, već kao nekog ko ume brzo, lako i dobro da piše o stvarima koje vidi, pa tim svojim tekstovima izaziva emocije kod gledalaca. I kada snimam “Balkanskom ulicom”, i kada pišem roman, trudim se da pravim neki verbalni lek za dušu. I, evo, imam baš dosta  izlečenih.

Kotizacije za studente su besplatne, uz važeći indeks prilikom registracije, a o svim uslovima i načinima prijave, kao i detaljnijem programu možete se informisati na web-stranici konferencije: http://www.color.rs/booktalk2019/.