Početna Kultura Direrova „Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I“ zatvorena „Korčulanskim đirom“ Olivere Skoko

Direrova „Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I“ zatvorena „Korčulanskim đirom“ Olivere Skoko

DSC_3660

Impozantan broj posetilaca našao se i sinoć u Galeriji Matice srpske (GMS) u povodu poslednjeg dana izložbe „Albreht Direr i njegovi savremenici“ koja je u protekla tri meseca fascinirala Novosađane, istovremeno mapirajući varoš kao jednu od kultur-turističkih destinacija zapadnog Balkana i Evrope.

Kako smo i navikli od inventivnih istoričara umetnosti a „matičara“ i ovaj događaj bio je povod da se promisli, preporuči i zamisli o istoriji umetnosti ne samo u empirijskom smislu već u pogledu kulture življenja, te je tako zatvaranje ove značajne postavke bilo prilika da istoričarka umetnosti iz Zrenjanina, Olivera Skoko, predstavi svoj roman „Korčulanski đir“.

DSC_3633

Pozdravljajući prisutne znatiželjnike, posetioce i namernike, upravnica GMS, mr Tijana Palkovljević-Bugarski je podsetila na brojnost pratećih programa koji su pratili narečenu izložbu, a koji su među ostalim podrazumevali i predavanja stručnjaka iz oblasti književnosti, muzikologije, istorije, gastroheritologije ( dr Branko Bešlin, dr Vlada Gvozden, mr Tamara Ognjević, dr Igor Borozan, itd.) vezana za epohu kasne renesanse u kojoj je i sam Majstor kompozicije o povorci cara Maksimilijana i bitisao.

Na tom fonu i drugi roman Olivere Skoko, “Korčulanski đir“, iako beletrističko izdanje koje za glavni tok radnje uzima epizodu iz života baroknog slikara Tripe Kokolja (koji je oslikao znamenitu Gospu od Škrpjela u Perastu, a potom i svod crkve Svih Svetih na Korčuli) u jednom od paralelnih tokova i segmenata romana pominje i znamenitog utemeljitelja grafike kao discipline, Direra, što je i bio povod, kako je napomenula Palkovljević-Bugarska, da se promocija ovog romana dogodi u okviru završnice velike međumuzejske bilateralne razmene i postavke „Direra i savremenika“ u GMS.

DSC_3631

DSC_3627

Govoreći o knjizi iz aspekta istoričarke umetnosti, ali i kadgodnjeg profesora same autorke romana, dr Saša Brajović sa beogradskog Filosofskog fakulteta je potcrtala nekolike značajke vezane za život i delo samog junaka romana Tripa Kokolja, nazvavši ga jednim od najboljih baroknih slikara onovremenih, na prostoru tog dela Jadrana, o kojem istoriografija odnosno tzv. “Peraške hronike” beleže malo podataka, što autorkinu fikciju iščitava u nekoliko i kao istorijski narativ (pominjanjem i dočaravanjem odnosa sa plemićkim familijama Zmajevića, Bujovića, itd…), ali i kao bogato istraživanje i svedočanstvo o usponu i razvoju – privrednom, prekomorskom, te u tom smislu i kulturološkom, ovog malog crnogorskog mesta sa kraja sedamnaestog i početka 18.-og stoleća.

O brojnim paralelizmima, dva toka priče, ali i vlastitim asocijativnim nizovima koji su je ponukali da roman napiše, progovorila je i sama, Skokovljeva, rekavši:

– Susticanje baroka i savremenosti, preplitanja sa mojim vlastitim životom, u pogledu mesta na kojima sam se našla i onih koje sam tumačila blagodareći svom poslu bilo u Spomen zbirci Pavla Beljanskog gde sam radila odnosno zrenjaninskom Narodnom muzeju gde danas radim, u mnogome su doprinela da moja istraživanja vezana za život Tripe Kokolja budu iscrpnija, a u intimnom smislu moj doživljaj nekih lokaliteta, poput korčulanske Lombarde – njene arhitekture, vajarstva, umeća življenja kroz znamenitu mediteransku kužinu topliji i literarno asocijativniji – objasnila je autorka.

DSC_3629

DSC_3625

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Miroslava Žarkov – GM

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here