Početna Kultura Filip David dobitnik 61. NIN-ove nagrade

Filip David dobitnik 61. NIN-ove nagrade

kuca-secanja

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost je Filip David za roman “Kuća sećanja i zaborava“, saopštio je danas žiri na konferenciji za novinare nakon završne sednice u prostorijama kompanije “Ringier Axel Springer” koja izdaje NIN.

U najužem izboru za 61.NIN-ovu nagradu za roman godine bili su Oto Horvat “Sabo je stao” (izdavač Kulturni centar Novog Sada), Filip David “Kuća sećanja i zaborava” (Laguna, Beograd) i David Albahari “Životinjsko carstvo” (Čarobna knjiga, Beograd).

Književna nagrada kritike za najbolji roman godine NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine i prvi dobitnik je bio Dobrica Ćosić za roman “Koreni”. O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica.

Svečano uručenje nagrade najnovijem laureatu Davidu i obeležavanje 80. rođendana NIN-a biće u hotelu Hajat u ponedeljak, 26. januara.

Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, “Kuća sećanja i zaborava” je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti, navodi Laguna koja je do sada objavila i njegove romane “San o ljubavi i smrti” i “Hodočasnici neba i zemlje”.

Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na “Kuću sećanja i zaborava”. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje.

Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika “Pamćenje je strašnije od svakog zaborava” ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost Filip David bio je urednik Dramskog programa Televizije Beograd do devedesetih godina, kada mu je Miloševićevim dolaskom na vlast, zabranjen ulazak u zgradu televizije.

Rođen je 1940. godine u Kragujevcu, diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost i dramaturgiju.

I njegov roman “Hodočasnici neba i zemlje” naišao je na izuzetan prijem kritike i čitalaca, objavljen je i izvan Srbije.

Kao dramaturg i profesor dramaturgije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, sarađivao je na više scenarija, iz kojih su nastali poznati filmovi jugoslovenske kinematografije: Ko to tamo peva, Slobodana Šijana, Okupacija u 26 slika, Lordana Zafranovića i Bure baruta Gorana Paskaljevića.

David, koji je u međuvremenu otišao u penziju, posvetio se pisanju proze.

Pripovetke i roman Hodočasnici su dobili nagrade: Nagradu Mladosti, nagradu Milan Rakić, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za najbolju knjigu godine, Andrićevu nagradu.

 

Filip David: NIN-ova nagrada važna za knjigu

 

David je izjavio da je NIN-ova nagrada i dalje izuzetno vredna i značajna nagrada, pre svega važna za knjigu.

“Ona je opasna po zdravlje pisca jer mesec dana od trenutka kada se objavi najuži izbor pa sve do ovog trenutka tenzije stalno rastu, pisac hteo ne hteo tu je prisutan i ništa ne može da radi”, izjavio je David danas nakon saopštenja odluke žirija u prostorijama kompanije “Ringier Axel Springer” koja izdaje NIN.

On je zahvalio Laguni i direktoru Dejanu Papiću što su objavili knjigu “Kuća sećanja i zaborava”, uredniku Igoru Marojeviću koji je prvi čitalac i mnogo je pomogao da odbaci ono što je suvišno i doda što u prvoj verziji knjige nije bilo.

“Knjiga sada ima svoj samostalni život, svaki čitalac daje knjizi neko novo značenje i čitaoci pored ove nagrade koja upozorava da knjiga postoji, čitaoci su ti koji određuju sudbinu knjige”, rekao je David.

O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica.

Za nagrađeni roman glasali su Gordić Petković, Vrbavac, Vujičić i Koprivica a pantić je glasao za roman “Sabo je stao” Ota Horvata.

U obrazloženju žirija istaknuto je da je Davidov roman sugestivna studija zla. Kroz priču o fašizmu u Drugom svetskom ratu i stradanju Jevreja roman umetnički dosledno govori o zlu u čoveku, smrti i pamćenju kao sili koja sve nadilazi.

 

Žiri o Filipu Davidu

 

Književnik Filip David dobitnik 61.NIN-ove nagrade za književnost za roman “Kuća sećanja i zaborava” u izdanju Lagune, superiorno je napisao roman o ljudima i porodicama koje rastavlja Drugi svetski rat, potresno sećanje koje suočava sa zlom fašizma.

Prema oceni žirija u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, ovaj roman napisan u najboljoj tradiciji evropske i srpske književnosti je sugestivna studija zla u istoriji i čoveku koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja.

Za nagrađeni roman glasali su Gordić Petković, Vrbavac, Vujičić i Koprivica a Pantić je glasao za roman “Sabo je stao” Ota Horvata.

Čestitajući Davidu na nagradi Pantić je rekao da je njegova knjiga zasluženo dobila NIN-ovu nagradu, da je velika sreća i privilegija žirija što je ove godine imao prilike da razgovara o istinskim književnim i estetskim vrednostima.
“Srpska proza je u odličnom stanju, u užem izboru smo imali tri knjige koje se u svakom pogledu mogu porediti sa bilo kojom knjigom iz aktuelne evropske književne produkcije, te tri knjige ma koliko su jezički različite bave se temeljnim, fundamentalnim temama bitnim za čoveka”, istakao je Pantić.

Prema rečima Vrbavac, dugo nije bilo viđeno da tri izvrsna romana budu u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Sva tri romana govore o tragedijama, smrti i zlu.
“David je napisao roman koji govori o velikoj temi, tragediji i zlu u Drugom svetskom ratu, to je pravi dobitnik NIN-ove nagrade kakav treba da bude, priča ne samo o Holokaustu već i o tragediji obeležavanja jednog identiteta, priča o tome kako je sećanje i pamćenje ono što karakteriše ljudsku rasu i da bez sećanja i pamćenja ne bi bilo ni čoveka”, kazala je Vrbavac.

Prema njenim rečima knjiga je u najboljoj tradiciji srpske književnosti od Kiša, Albaharija, govori o jednoj od najvećih zagonetki a to je tema zla u čoveku i kako ga prevazići.

Koprivica je ocenio da ova knjiga koja govori o fašizmu i opasnostima od njega je knjiga protiv zaborava, knjiga o hrabrosti, kako pojedinačna hrabrost može da se suprostavi zlu, ona je opominjuća ali ima vidljivu duhovitost bez koje i u najmračnijim vremenima nema opstanka.

Prema rečima Gordić Petković tri knjige u užzem izboru zasluženo su ušle u finale, one su vrlo suverene, nadmoćne knjige koje će trajati mnogo godina.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here