Početna Kultura Izložba o Petru Dobroviću u Biblioteci Matice srpske

Izložba o Petru Dobroviću u Biblioteci Matice srpske

Galerija-matice-srpske

Povodom 125 godina od rođenja slikara Petra Dobrovića (1890-1942), vodećeg predstavnika srpskog kolorizma poznatog po portretima i pejzažima, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki.
Postavku, koja se može pogledati do 26. septembra u javnom katalogu Biblioteke, čini izbor Dobrovićevih radova i literature o njemu. Autorka postavke je Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović.

Petar Dobrović rođen je u Pečuju 14. januara 1890. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju, od 1907. do 1908. pohađao je skulptorski odsek Zanatsko-umetničke škole u Budimpešti, a od 1909. do 1911. tamošnju Likovnu akademiju.

U periodu 1912-1914, s kraćim prekidima, boravio je u Parizu stvarajući seriju kubističkih i sezanističkih crteža, uglavnom ikonografski jednoobraznih aktova.

Po povratku iz Pariza, slikao je u Pečuju i Budimpešti. Posle iskustva sezanizma okrenuo se renesansnim uzorima.

Godine 1918. učestvovao je u pobuni Šestog pešadijskog puka u Pečuju, uhvaćen je i zatvoren da bi kapitulaciju Austrougarske iskoristio da pobegne iz zatvora i vrati se u Novi Sad.

Sa Jobom, Bijelićem, Konjovićem i Šumanovićem tipičan je predstavnik treće “konstruktivne”, “sintetičke” decenije. Godine 1919. učestvovao je na “Izložbi grupe jugoslovenskih umetnika” u Parizu.

Kao veliki pobornik ideje da se Pečuj, Baranja i Bačka u celini pripoje Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bio je predsednik male, kratkotrajne Srpsko-mađarske baranjske republike, koja je trajala od 14. do 21. avgusta 1921.

Od 1923. do 1925. bio je profesor Umetničke škole u Beogradu, a od 1927. do 1930. sa prekidima je ponovo boravio u Parizu.

Želeo je da sezanizam i stilski tradicionalizam pomiri sa uticajima Van Goga i Matisa, klasično sa baroknim, ton sa čistom bojom. Pisao je likovne kritike na nemačkom za “Parisier Dojče Cajtung”, bio član i jedan od osnivača Umetničke grupe “Oblik”.

Godine 1934. osnovao je i vodio večernji tečaj figuralnog crtanja na Kolarčevom narodnom univerzizetu, jedan je i od osnivača časopisa “Danas” i beogradske Državne umetničke akademije (kasnije Akademije likovnih umetnosti) čiji je profesor bio.

Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka Dobrović je živeo i radio na relaciji Beograd-Pariz. Jedno vreme je boravio u Holandiji i Italiji. Godine 1940. povukao se na Hvar, gde je slikao pejzaže, a 1941. sa porodicom se vratio u Srbiju.

Dobrović je od 1911. izlagao na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i Evropi (u Parizu, Budimpešti, Pragu, Beogradu, Dubrovniku, Veneciji).

Umro je 27. januara 1942. od infarkta u zaleđenom Beogradu, u liftu kuće u kojoj je stanovao, gde je danas smeštena Galerija Petra Dobrovića, žureći da stigne kući pre policijskog časa.

Autor: Tanjug

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here