Početna Kultura Jankov i Tišma “okačili Slobodu” na zid

Jankov i Tišma “okačili Slobodu” na zid

Foto V Rakic (4)

Konceptualnim performansom postavljanja dela “Liberte-Sloboda”, autora, novosadskog slikara, Dragana Jankova i znamenitog književnika, pesnika, rok vedete, NIN-ovog laureata i konceptualiste, Slobodana Tišme, sinoć je u Galeriji likovne umetnosti Poklon zbirci Rajka Mamuzića (GRM) otvorena, izložba slika i crteža, Monsieur Dragche-ta, alijas Jankova.

Foto V Rakic (6)

U brojnim i mnogoznačnim vezama, opsesivnim temama poput mora i morskog pejsaža, vode i svetlosti, Sunca i okeana, koje su bliske obojici umetnika, i Tišmi i Jankovu, stvaralac se odlučio za neklasično, performersko otvaranje, želeći da potcrta da trenutak savremenosti u kome živimo, jeste i onaj u kojem treba nanovo osvajati, među ostalim i prostor slobode i to u vaskolikom smislu: stvaralačkom, egzistencijalnom, duhovnom i estetičkom:

Evo upravo ovde, u ovoj prostoriji, gde smo postavili sliku ‘Sloboda’ na zid GRM, čitav ciklus slika sam tematizovao kao svojevrstan omaž Kazimiru Maljeviču i njegovom revolucionarnom ‘Crvenom kvadratu’, koji je potom, postao i neka vrsta utopističkog manifesta, ne samo suprematizma, futurizma i drugih izama 20-og stoleća, dočim i istinski simbol osvajanja slobode u najširem mogućem shvatanju te reči. Dakako, pored omaža Maljeviču, izložbom prikazujem i druga svoj dela, ukupno 126 od kojih desetak sačinjavaju moji crteži,nastajalih u perodu od 1985. Godine, sa fokusom na one stvorene u poslednjih desetak godina – priča Jankov.

Foto V Rakic (9)

Likovnjacima, struci i štovaocima poteza kičicom i veselo-toplom paletom boja Jankovljevih, dobro su poznati i njegovi motivi odaliski, pariskih enterijera, autoportreta u imaginarnim i stvarnosnim prostorima “nekorisnih” sećanja, o kojima istoričar umetnosti, Nebojša Milenković veli da su intimistička svedočanstva, koja “sliku i slikarstvo posmatraju kao meditativni prostor”, dočim Irina Subotić i Jasna Jovanov, u Jankova slikarstvu pronalaze u “složeno koncipiranoj ikonografskoj i tematskoj shemi”, veliku uravnoteženost i smirenost koje stvaraju harmoniju na njegovim platnima.

Foto V Rakic (10)

Ključna reč na Draganovim slikama jeste ‘sloboda’, ispred i iza svkog krajolika, kojs je bespredmetna i izvanprostorna, sloboda od svake prinude i od svakog zadatka. Njegove slike su ugođajne, jer posmatrajući ih, mi osećamo zadovoljstvo. Dakle, u pitanju je neka vrsta iluzionizma,slika se ne bavi analizom, razlaganjem, već sinestezijom, mešanjem različitih fluidnih elemenata koji afirmišu radost – veli, međ’ ostalim u predgovoru pratećem katalogu Jankovljeve izložbe, Slobodan Tišma.

Foto V Rakic (3)

I zaista, iako se Nebo otvorilo nad Novim Sadom te večeri, u prostoru simbolike i snohvatica “sloboda” Dragana Jankova u GRM-u, tiskahu se mnoga sretna lica,međ kojima prepoznasmo i: direktora ove pinakotečke ustanove, Lazara Markovića; slikare: Maju Erdeljanin; Veru Zarić; Peru Ćurčića; Maju Ćurčić; reditelje – Jana Makana i Živka Popovića; hemičarke Biserku Vukasović i Jelenu Hogervorst; pijanistkinju Branku Prlić i konceptualistu, Čedu Drču; izdavače Relju i Silviju Dražić; Dragana Čomića; predsednika udruženja “Srpska Atina”, Savu Todorova, istoričare umetnosti Julijanu Stojisavljević i Nebojšu Milenkovića, arhitektu, Vladu Rakića; Unu Jankov; Mikloša Biroa

Foto V Rakic (5)Foto V Rakic (11) Foto V Rakic (12) Foto V Rakic (13) Foto V Rakic (14) Foto V Rakic (15) Foto V Rakic (16) Foto V Rakic (17) Foto V Rakic (19)

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Vlada Rakić

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here