Početna Kultura Kosanovićkino iščitavanje tradicije u savremenosti

Kosanovićkino iščitavanje tradicije u savremenosti

unnamed (1)

Da se registar naše prebogate folklorne simbolike može rekontekstualizovati i da je i nadalje izazov i stasavajućim generacijama umetnika pokazalo je i sinoćno otvaranje izložbe pod nazivom „Šara pirotskog ćilima u konstrukciji prostora slike“, talentovane i stvaralački potentne, mr Ivane Kosanović u Zavodu za kulturu Vojvodine.

30-ak slika i akvarela, iz Kosanovićkinog opusa poput kakve totemsko-prirodnjačke mini enciklopedije pokušava u nizu ekspresivnih i maštovitih Ivaninih domišljanja i likovne korespodencije sa tradicijom da u savremenom ključu promisli teme i simbole porodice i istovremene kompleksnosti i jednostavnosti odnosa i običajnosti u njoj.

Susrećući se sa literaturom vezanom za socijalnu antropologiju i putopisnu književnost, autorka je otkrivši stvaralaštvo umetničko para Albers-Džozefa i Eni, inspirisano arhitekturom, grnčarijom i tekstilom drevnih naroda sa Anda, odlučila da svoju inspiraciju i temu za master rad veže za tkačku umetnost na prostoru Srbije i Balkana:

unnamed (2)

– Otkrila sam da je tradicija tkanja na ovim prostorima razvijena i raznovrsna, a od svih stilova tkanja, pirotski ćilim, mi se izdvojio po svojoj autentičnosti i kompleknosti šara, te bogatstvu kolorita. Činjenica da su šare maksimalno pročišćene, najčešće u geometrijskim oblicima trouglova, kvadrata i rombova, a potom apstrahovane u forme flore i faune iz okruženja samih tkalja i sa izrazitom simbolikom vezanom za običajnost u nas me je i vezala za ovu temu – objašnjava slikarka.

Otvarajući izložbu, profesorka novosadske Akademije umetnosti, dr Bosiljka Zirojević- Lečić je pohvalila Ivanino odlučno htenje u povratku istraživanju forme i oblika u slikarskom izrazu.

– Razigran ekspresivni izraz ,bogat kolorit jesu siguran pokazatelj, uz  potrebu da se tradicija preispituje da ukoliko nastavi ovim putem, Ivana će svoj zreli stvaralački izraz pronaći u samosvojnosti, koju mi “zanatlije“ , odnosno ljudi iz struke od slikarstva i za slikarstvo već sada uočavamo – zaključila je Zirojević-Lečićeva.

unnamed

Kosanovićkin rad je na nedavno okončanom Međunarodnom konkursu “Ateljea 61” , jedine ustanove kulture koja sistemski čuva, neguje i promišlja tapiseriju na prostoru zapadnog Balkana, uz rad Brit Vesthausen,a na osnovu odluke umetničkog saveta ove institucije kulture,odabran od 310 poslatih, kao idejno rešenje tapiserije,koja će biti izvedena u ovoj godini.

Međ prisutnima koji su se te večeri zatekli u Zavodu prepoznali smo i „haškog“ advokata , Žarka Nikolića, dr Boru Burića, slikare Borivoja Popržana i Slobodana Kuzmanova, arhitekte Voju Devića i Vladu Rakića, bračni par Maju i Milorada Kosanovića i brojne druge.

Autor: Teodora Ž. Janković, nshronika.rs
Foto: Siniša Vendlender

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here