Početna Kultura KULTURNA BAŠTINA SRBIJE: SNAGA SREDNjOVEKOVNOG NASLEĐA – Srbija kao istinska kulturna riznica

KULTURNA BAŠTINA SRBIJE: SNAGA SREDNjOVEKOVNOG NASLEĐA – Srbija kao istinska kulturna riznica

Kompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, s ciljem da predstavi značaj i veličinu srpskog srednjovekovnog kulturnog nasleđa, danas je organizovala online konferenciju pod nazivom KULTURNA BAŠTINA SRBIJE: SNAGA SREDNjOVEKOVNOG NASLEĐA posvećenu ovom periodu i daljim koracima njegovog očuvanja i promocije kako kod nas tako i u svetu.

Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, istakla je da Ministarstvo kulture i informisanja kontinuirano opredeljuje sredstva za radove na očuvanju, konzervaciji i restauraciji srednjovekovnih spomenika, kao i onih koji su upisani na Listu Svetske kulturne i prirodne baštine.

Vanušić je podvukla da je veliki broj ciljeva uspešno realizovan, ali i da se veliki broj zadataka nalazi pred nama.

„Verujem da ćemo zajednički i sinhronizovanim delovanjem Ministarstva, institucija zaštite, SPC, kao i brojnih naučno-istraživačkih instituta u Srbiji, uspeti, ne samo da očuvamo srednjovekvno kulturno nasleđe Srbije, već i da razvijemo sve njegove potencijale: kulturne, istorijsko-identitske, ekonomske, ali i turističke“, istakla je pomoćnica ministra.

„Na taj način ćemo budućim pokoljenjima ostaviti nacionalno blago koje će i u narednim stolećima sijati istim sjajem, a svojom snagom uobličavati kulturu generacija koje tek treba da se rode“, naglasila je Vanušić.

U prvom panelu SRBIJA I UNESKO: KOJE SE JOŠ ZNAMENITOSTI U SRBIJI MOGU NAĆI NA UNESKOVOJ LISTI SVETSKE KULTURNE BAŠTINE? na ovu temu govorili su: Dejan Ristić, istoričar, Bora Dimitrijević, arheolog, Feliks Romulijana, Goran Milašinović, predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKOM, Dubravka Đukanović, direktor, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd i Vladimir Džamić, istoričar umetnosti, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Beograd.

Dejan Ristić, istoričar, istakao je da moramo bolje brinuti o našem nasleđu jer „naša zajednička briga o kulturnom nasleđu nije dovoljno dobra i svest o značaju, o dobrom poznavanju i odgovornom korišćenju kulturnog nasleđa kod nas je na jednom relativno niskom nivou i moramo raditi na edukaciji naših sugrađana“ – rekao je Ristić.

Goran Milašinović, predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKOM, istakao je da kulturni identitet jednog naroda važan za njegov nacionalni identitet.

„Kulturom se podiže svest o patriotizmu, nacionalnom identitetu i da ne treba niko da ide u rat i da sprovodi političke agresije da bi sačuvao svoj nacionalni identitet i da to može da uradi preko svoje kulture. U tom smislu mi imamo adute i tu tentativnu listu koja postoji od 2000. godine i moramo je revidirati koja dobra koja mogu da ostanu a koja nemaju nikakve šanse i treba da se zamene novim“- rekao je Milašinović.

Vladimir Džamić, istoričar umetnosti, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Beograd, objasnio je da su nominacije kompleksan posao, postoji i nedostatak ljudskog potencijala i treba vremena sve uskladiti i pripremiti.

„Operativno radimo na dve nominacije, Bač, koja je u završnoj fazi. Ta nominacija je krenula da se realizuje pre nekoliko godina, 2010. godine je Bač stavljen na preliminarnu listu, a realno se sa poslovima nominacije krenulo 2015. godine. Kulminacija je bila prošle godine i taj posao se privodi kraju. Nominacija će najverovatnije biti predata u januaru 2022. i razmatraće se mogući upis kulturnog predela Bača 2023. godine“ – rekao je Džamić.

Dodao je da je druga nominacija na kojoj se trenutno radi i približava se završnoj fazi.

„To je transnacionalna serijska nominacija koju Srbija realizuje sa partnerima iz okolnih zemalja, sa Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom i tiče se lokaliteta dunavskog limesa u okviru granica rimskog carstva. To je jedan vrlo kompleksan posao jer planiramo da nominujemo oko 30 lokaliteta koji bi zajedno činili jedno veliko dobro koje bi se prostiralo u osam država Evrope, u svim dunavskim, evropskim zemljama koje se zove Granice rimskog carstva. Nominacija bi trebalo da bude za dve godine, a za tri bi se razmatralo upisivanje“ – istakao je Džamić.

Dubravka Đukanović, direktor, Republički zavod za zaštitu spomenika, dodala je da treba spomenuti da u poslednjim godinama se pretežno upisuju serijske nominacije odnosno kombinacije kulturnih i prirodnih dobara, kao što je sada slučaj sa kulturnim predelom Bača.

„To nisu samo kulturna dobra, pojedinačna, kojih ima više i koji predstavljaju jednu seriju vrednih spomenika nepokretnog kulturnog nasleđa već naprotiv ta sinergija, ta veza prirodnog okruženja i svega onoga što je kroz istoriju nastajalo i definisalo kulturno društvena kretanja na celom tom prostoru“ – istakla je Đukanović.

U drugom panelu ZNAČAJ SREDNjOVEKOVNOG KULTURNOG NASLEĐA U SRBIJI govorili su: Tamara Ognjević, istoričar umetnosti, Dušica Bojić, direktor, Istorijski muzej u Beogradu, Dubravka Đukanović, direktor, Republički zavod za zaštitu spomenika, Smiljana Novčić, savetnik, Turistička organizacija Srbije, Bojan Popović, savetnik, Narodni muzej u Beogradu i Marija Nestorović, vršilac dužnosti direktora Kulturnog centra Srbije u Parizu.

Dušica Bojić, direktor, Istorijski muzej u Beogradu, istakla je da treba upoznati ljude sa specifičnim detaljima života u srednjem veku i arheološkim artefaktima koja su u posedu muzeja.

„Kako je Istorijski muzej 19. novembra 2020. godine dobio svoju zgradu identiteta, a to je zgrada stare železničke stanice, osnovno i prvo što će se otvoriti to je centralna sala ili vestibil stare železničke stanice gde će se upravo naći srpski srednji vek. Srpski srednji vek od same seobe naroda, preko prvih i značajnih srpskih vladara u srpskim zemljicama, do Nemanjića i momenta kada se formira jedna celovita srpska država“ – rekla je Bojić.

Marija Nestorović, vršilac dužnosti direktora Kulturnog centra Srbije u Parizu je predstavila raznolik program Centra i načine na koje najbolje predstavljaju srpsku kulturu stranoj javnosti.

„Na ugledu Srbije u ovom delu Evrope mora da se radi. To zahteva konstantnu promociju, učešće na svim manifestacijama za šta imamo materijala da se pojavimo. Potrebno je uložiti puno napora, kvalitetnog i usklađenog programa za publiku iz ovog područja Evrope. Njima se morate obraćati tematikom koja mora na neki način da ih zanima jer kada uđu u galeriju povezuju sadržaj sa onim što su već imali priliku da vide. Moramo pratiti brzinu promena i aktuelne trendove“ – zaključila je Nestorović.

Tamara Ognjević, istoričar umetnosti, ističe da umetnost je živa, nasleđe je živo, koliko podstiče novu kreaciju, novo stvaranje.

„Mi smo dobili novi zakon o muzejima, ali nas očekuje proces rada na zakonu o kulturnim dobrima što podržava i pojačava celu ovu priču. Intersektorska saradnja, povezivanje i podizanje svesti su tri crvena slova neke buduće priče o kulturnom nasleđu“ – objasnila je Ognjević.

Celu konferenciju i šta su još rekli panelisti možete pogledati OVDE.