Mesec frankofonije počeo u Novom Sadu

Mesec frankofonije počeo u Novom Sadu

SHARE

matica5

U okviru obeležavanja Meseca frankofonije, Galerija Matice srpske (GMS) je u saradnji sa Francuskim institutom sinoć upriličila predavanje pod nazivom „Srpski čitalac u doba prosvetiteljstva i francuska književnost“, dr Mirjane D. Stefanović. Upravo tematom iz oblasti Nauke o književnosti zapravo, je započet ciklus predavanja koji ima za intenciju da predoči paralele u kulturi Francuza i Srba, a na koje će biti ukazano i kroz oblasti slikarstva i muzike.

matica2
Pozdravljajući okupljene ambiciozna i žovijalna, mr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS je istakla da je to peta godina po redu u kojoj GMS obeležava Mesec frankofonije u nas, dočim je simpatična i mlada, novopostavljena direktorica Francuskog instituta u Novom Sadu, ne krijući zadovoljstvo napomenula, uz zahvalnost instituciji i učesnicima ovog lepog projekta da je prijatno iznenađena „u kojoj meri francuska kultura i umetnost zauzimaju važno mesto u ovom gradu“.
Označavajući epohu tzv.jozefinizma (1780-1790) kao prelomnu za otvaranje srpske kulture ka francuskoj,u pogledu savladavanja jezika, ali i plesa, muzike, mode, te sintagmom kulture življenja, izučavalac Srpskog 18. veka na Katedri za srpsku književnost i jezik, novosadskog Filosofskog fakulteta, dr Stefanovićeva je ukazala da se galomanija međ Srbima, prvenstveno onim koji su živeli na teritoriji Habsburške monarhije (potonje Vojvodine) prvo primila među intelektualnom elitom koju međ ostalim sačinjavahu krucijalna imena naše kulture poput: Dositeja Obradovića,Joakima Vujića, Pavla Solarića, Lukijana Mušickog, Save Tekelije i brojnih drugih.

matica
Evropsko prosvetiteljstvo koje je imalo svoje korifeje u ličnostima D’Alambera, Marmontela Monteskjea, Denija Didroa, francuskih enciklopedista, razvijalo se i širilo u dva pravca međ Srbima-indirektno preko uticaja habsburškog dvora i direktno-putovanjima, obrazovanjem, te prevodilačkom delatnošću našeg sveta, koji je kako je rekla dr Stefanović, vrlo brzo (netom nakon Seobe iz 1690.godine) shvatio moć znanja i započeo proces obrazovanja po pijarističkim gimnazijama, katoličkim licejima i čitavom obrazovnom sistemu u ondašnjim evropskim granicama.
Pored brojnih prevoda i posrednih i neposrednih uticaja na srpsku književnost i filosofsku misao, časopisa, puni zamah francuskog prožimanja sa srpskom kulturom ogledao se i u savladavanju plesova kakav je menuet, pariškoj modi koja je stizala do „novosatkinja-gradištanki,madamica i gospoža“, kako nas obaveštava antologijska „Pesmarica“, Avrama Miletića (dede Svetozarovog) koju baštini Matica srpska, do arbitriranja elegancije i tvorenju javnog mnjenja preko instituta salona koji se tada pojavljuje u društvenom životu Mađara, Slovaka, Nemaca, Srba i ostalog življa koji se ostvarivao na prostoru ondašnje Habsburške monarhije.

matica 6

Otmen ton u razgovoru i lepi maniri u ophođenju, emancipacija žena koje se podržavaju u odlascima u lov, i koje bivaju svojevrsnim organizatorkama salonskih matinea i soarea, viđenijeg sveta ondašnjice, samo su neke od tekovina ovog dijaloga i tolerancije dvaju kultura koje je novosadska publika bila u prilici da čuje, sinoć u GMS na polzu i zadovoljstvo.

matica 7 matica1 matica3 matica4 matica8

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: GMS

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR