Sinoć, bio miting u našoj varoši. U sred srede centra-pasažu Dunavske ulice na broju osam, gde je upriličeno otvaranje galerije “Candir”, vlasnika, renomiranog srpskog i novosadskog fotografa i fotoreportera, Martina Candira.
Preciznog oka za detalj, sa osećajem za ljude, predele i događaje, umešan u selfmarketingu i menadžmentu glede fotografske umetnosti, Candir je u četvorodecenijskom radu, uspeo kao malo, koji kolega mu da od prezimena napravi instituciju, a od institucije, posao od kojeg se može živeti, nimalo na uštrb profesije i stvaralačkog ispoljavanja kroz medij – fotografije.
Upriličivši tematsku izložbu o Novom Sadu, u povodu otvaranja galerijskog prostora, na način sve popularniji u svetu, u kojem publika pristiže i sama formira sudove o izloženim artefaktima (dakle, bez prevaziđenog konzervativizma u kojem vam meritum u određenoj oblasti, spočitava šta je ono što ste došli da pogledate), autor nam je rekao:
– Volim da slikam Novi Sad iz perspektive krovova, senovitih dvorišta i pasaža, ali ovog puta sam se u, svojoj ‘plavoj fazi, kako volim u šali reći, odlučio da napravim izbor od nekih 110 fotografija našeg grada koje su pejsažne, panoramske u pogledu susreta kumulusa i zemlje, ali i onih u kojem je recimo, Novi Sad prekriven belinom snežnog pokrivača. Čini mi se da sam nakon 40 godina rada, u ovom našem, fotografskom i reporterskom zanatu, sazreo da otvorim jedno stecište u kojem će se generisati lepe i stvaralački potentne ideje, zamisli i realizacije i s toga sam otvorio galeriju. Voleo bih da ona bude mesto u kojem će njeni urednici, uz mene, kao supervizora (smeh), biti moje kolege, novosadski fotografi i fotoreporteri, ali i naši slikari, dramaturzi, vajari i drugi umetnički, ali i svet privrede, kojim obiluje naša varoš – otkrio je svoje intencije Candir.
Mada je o sinoćnoj večeri, naša varoš bila prepuna pridošlica iz drugih gradova, koje bi dubrovačkim argom govoreći, nazvali fureštima, zbog činjenice da je stožerna vladajuća partija-SNS u okviru svojih predizbornih aktivnosti, održala miting, što se Novosađana i Novosadista ticalo-oni tak’a šta nisu marili! Jer za njih je pravi miting bio u Martinovoj nebesko plavoj fotografiji Novog Sada.
Da je u pitanju kržljava i “zadrta” lokal patriotska fela sveta, koja je nezainteresovana za “republičke trendove”, govori i činjenica, da je Slobodan Gavrilović, vlasnik “Gavrilović” mesara, klanice i hotela, posluženje u vidu pečenja, kod Candira “doveo pod rotacijom”!
Retko kome u “našem velom mistu” pođe za rukom da mu učesnici i participijenti, te posmatrači mitinga, budu baš ove biografije i ljudi: omiljeni novosadski gradonačelnik, Jovan Dejanović i supruga mu Borka; pijanistkinja svetskog renomea, Rita Kinka; sekretar Muzičke omladine Novog Sada, Milan Radulović; doktori: Srđan i Mirna Đurić; Dušan Duda Milošević; Milja Candir; Zora Pavlović-Popović; Dušan Živić; direktor Doma zdravlja i visoki funkcioner pokrajinskog odbora SPS, Vesko Bojat; fotoreporteri i fotografi: Dragutin Savić, Darko Dozet; Branislav Lučić; Jovan Bačić; Aleksandar Kamasi; Goran Mulić; Nikola Stojanović; Mihajlo Berček; Aleksandar Plačkov; Slobodan Miletić; Peđa Uzelac; Vladimir Zubac; Dragan Kurucić; bivši vojvođanski premijer, Đorđe Đukić; Mikica Mrnuštik, Petar Skokandić; umetnička porodica Adžić – Nada, Dragoljub i Aleksandar; advokat Peđa Bogovac; sopranistkinja, Agota Kučera Vitkai; prvak baleta, Milan Lazić; Vitko Galović; ekonomista, Srđan Grujić; Ljuba i Lenka Turukalo; Zoran Borčić; Gordana Đeta i Argiri Kotas; Dušan Dunđerski; fudbaler Leo Lerinc; Đorđe Beara i Slobodan Mojak; Siniša Bubnjević; Sima Matić; novosadski hroničar, Zoran Knežev; Siniša Jokić; bivši direktor Republičke radiodifuzne agencije, Goran Karadžić i supruga mu, Aleksandra; Blažo Popović i Ksenija Čobanović; Ivan Karlavaris; Mirko Krstonošić; Vitomir Simurdić; Đorđe Živić; Tadija Kačar; Slobodan Jurić; Goran Španja; Doru Bosiok; Marijana Tišma; kompozitor, Stevan Dijaković; Bogdan Đaković; rektor Bogoslovije, Petrović; vinar Aleksandar Tadić; Giga Đuragić; Mladen Bulut i zaista tušta i tma, našeg varoškog sveta.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Vladimir Zubac
