Početna Kultura Narodna nošnja vojvođanskih Slovaka predstavljena kroz etno art projekat “Corona” (Kruna)

Narodna nošnja vojvođanskih Slovaka predstavljena kroz etno art projekat “Corona” (Kruna)

Pavel Surovi, direktor Kulturnog centra u Kisaču i slovački poslanik u Skupštini AP Vojvodine, autor je i fotograf umetničkog etno art projekta i izložbe, sa aktuelnim nazivom Corona (Kruna). Njegov cilj je prezentacija originalnih i autentičnih narodnih nošnji vojvođanskih Slovaka u Srbiji.

Posegao je za novim, ekskluzivnim načinom prikazivanja slovačke kulture i širenju dobrog imena Slovaka iz Srbije. Autor je izložbe Slovačka svadba, koja je prikazana pre tri nedelje na Kalemegdanu u Beogradu. Svake godine učestvuje u Beogradu na međunarodnom Etnology Festu, na međunarodnom festivalu Biserna Grana i na Ružinovskom festivalu u Bratislavi. Svojim radovima predstavio je Slovake iz Srbije na Dan ustavnosti republike Slovačke, u galeriji na Bratislavskoj tvrđavi, sedištu Marije Terezije, gde je bila upriličena izložba Slovačka lepota. Surovi je autor četiri fotomonografije o nošnjama vojvođanskih Slovaka u Srbiji. Strastveni je kolekcionar originalnih narodnih nošnji od pre drugog svetskog rata, koje pronalazi na tavanima i trošnim seoskim kućama u slovačkim selima u Vojvodini.

Dobitnik je brojnih nagrada na svetskim takmičenjima iz grafičkog dizajna od Kine do Slovačke prvim nagradama, za najbolju multi-mediju, najbolji brand sveta, najbolji logo u Europi. Bavi se portretnom, modnom i etno art fotografijom.

Pavel nam otkriva zašto se ovaj umetnički etno art projekat zove upravo Corona (Kruna)?

– To je interesantna igra reči. Jedan od razloga jeste taj što je stvaran u vreme pandemije izazvane korona virusom, a drugi razlog je činjenica koju sam otkrio da stare arhaičane slovačke narodne nošnje, su napadno podsećale na kraljevsku odeždu. Kao i sve žene ovoga sveta tako su i naše slovačke žene u Srbiji težile ka tome da budu lepe kao princeze ili kraljice.

Svi motivi na originalnim materijalima i nošnjama samo dokazuju moju teoriju da su bile pod uticajem tadašnjih trendova austro-ugarske, francuske, nemačke, španske, engleske, i danske mode, kao i trendova iz susednih država i prenosile se, prelivale na slovačku nošnju u našim sredinama. Oglavlje – parta, venac, kapice – sve su to delovi nošnje plemstva. Portreti evropskih kraljica slikane su sa čipkastom maramicom i ružama u ruci, upravo onako kao što su to učinile naše prabake kad su se udavale. Dekorisan somot se često našao u kraljevskoj spavaćoj sobi.

Naše stare kuće, dekorisane cvetnim motivima, zvezdano nebo sa Davidovom zvezdom na plafonima, takođe su kopije soba sa kraljevskih dvoraca. Dakle, mi Slovaci, teško smo radili da bi opstali na ovim prostorima, a teška vremena i naporan rad su naši preci kompenzovali kićenjem u pravom smislu te reči, čak i ukrašavanjem inerijera u kući. Arhaična, tradicionalna slovačka narodna nošnja u Srbiji jedinstvena je, sa mešavinom različitih kultura, koje su mu dale jedinstven izgled. Originalne nošnje sa cvetnim motivima su bile toliko šarene, čak nakinđurene
u eleganciji, da su blistale u nisu ostale neprimećene. Slovačkim devojkama su govorili “hrdoše” (ponosne), bile su poput ruža, lepotica, princeza, kraljica. Prilikom istraživanja mnohih knjiga iz oblasti etnologije, tradicije i načina oblačenja, otkrio sam podudarnost i vezu sa evropskim dvorcima. Slovaci kao da to nisu primećivali. Ovu jedinstvenost sam pretočio u projekat Corona (Kruna), na kome sam naporno radio. Zadnjih godinu dana sam intenzivno posećivao slovačke sredine i zahvaljujući dobrim ženama na terenu, sakupio sam bogatu zbirku starih autentičnih slovačkih narodnih nošnji. Hteo sam da ovim nošnjama dam pravi smisao i da im udahnem slovačku dušu. Prelepe manekenke su ih ponele tako da izgledaju još lepše, poput kraljica i princeza. Ukoliko nemaju krunu, krunisao sam ih virtualnim oglavljem – partom, dekoracijom sa starih slovačkih pokrivača za krevet.

Sav umetnički scenario, scenografija, stajling, kombinacija nošnji, boja, sam čin fotografisanja i retuširanje su rezultat moje sopstvene kreativnosti i duhovnih i filozofskih razmatranja. Sve nošnje su iz moje lične kolekcije. U ovom projektu mi je najviše pomogla Anna Čus iz Bačkog Petrovca, kojoj se ovom prilikom od srca zahvaljujem. Upravo gospođa Čus je sve nošnje najpre oprala, pripremila, ispeglala za fotografisanje i danima dolazila u Kisač da obuče manekenke. U ovom projektu su mi asistirale Milinka Hrćan i Alenka Paljik iz Kisača, a mejkap je uradila Maja Pucovski iz Bačkog Petrovca.

Volim sve što je slovačko, sve nošnje iz svake slovačke sredine. Na ovaj način spajam Slovake i slovačka sela u mojim projektima. Težim da napravim unikatne projekte od starih stvari koje će nas učiniti vidljivim u svetu. Ističem kod Slovaka ono što je dobro, pametno i atraktivno. Moja želja je da svet dođe kod nas, da i mi zakoračimo u svet i proputujemo ga. Bez kulture i umetnosti svetskog kvaliteta i nivoa to neće biti moguće. Upravo na ovakvim projektima sada radim – priča Pavel.

Autor: NSHronika
Foto: Promo