Početna Kultura Novi Sad EPK: Više od 4.000 umetnika na 1.500 kulturnih događaja

Novi Sad EPK: Više od 4.000 umetnika na 1.500 kulturnih događaja

Novi Sad će se kao Evropska prestonice kulture 2022. godine predstaviti sa više od 1.500 kulturnih događaja i 4.000 lokalnih, nacionalnih i internacionalnih umetnika, u ukupno osam programskih lukova.

Od toga, više od 1.700 evropskih i svetskih umetnika iz preko 45 zemalja pričaće priču Srpske Atine kroz vizuru zajedničkih evropskih vrednosti, ali i izazova.

Na prezentaciji programa Evropske prestonice kulture koja je danas održana u Novom Sadu, u novoj Gradskoj koncertnoj dvorani, predstavljen je programski koncept vođen krilaticom „Za nove mostove”, ali i deo istaknutih događaja i učesnika.

Neke od najvažnijih evropskih organizacija, manifestacija i umetnika predstaviće se Novosađanima i svim posetiocima u budućoj prestonici kulture. Burg teatar, jedna od najcenjenijih pozornica sveta, na Kaleidoskopu kulture 2022. gostovaće uz Ars Electroniku, čuveni evropski centar za novomedijsku umetnost, dok se Katedra za scenski dizajn FTN-a udružuje na Kaleidoskopu sa Praškim kvadrijenalom, najznačajnijom svetskom manifestacijom posvećenoj scenografiji, scenskom dizajnu, arhitekturi i prostoru u scenskoj umetnosti.

Internacionalnoj pozorišnoj ponudi doprineće i Dublin Theatre Festival, najstariji evropski pozorišni festival iz Irske, kao i jedan od istaknutijih savremenih italijanskih pozorišnih festivala – Associazione Culturale Capotrave/Kilowatt, te švedski Gothenburg Dance and Theatre Festival i grčka organizacija posvećena inovativnom modelu performansa fokusiranom na istinite priče i stvarne ljude – Polyplanity.

U daljem razvoju pristupačnosti, u Novom Sadu svoje znanje i iskustvo podeliće u okviru programa Druge? Evrope Tifološki muzej iz Zagreba, jedan od retkih muzeja u Evropi koji se bavi ovom temom, kao i bečki Kunsthistorisches Museum, jedan od najslavnijih muzeja na svetu. Iz Francuske dolazi jedan od najboljih umetničkih cirkusa Evrope, Beta cirkus.

U Drugoj? Evropi Novi Sad će imati čast da čuje i vidi i britansku perkusionistkinju s oštećenim sluhom Evelin Gleni, dvostruku dobitnicu Gremija u oblasti klasične muzike i nagrade Polar, koju zovu i „Nobelovom nagradom za muziku”, ali i radove slavnog nemačkog konceptualnog umetnika Franka Uvea Lajsipena, koje će predstaviti njegova fondacija Ulaj (Ulay). Pod pseudonimom Ulaj, Lajsipen je upamćen kao jedan od pionira performansa, bodi arta i polaroid fotografije, a poznat je i po dugogodišnjoj privatnoj i poslovnoj vezi sa Marinom Abramović.

Nova kraljica fada Karminjo, jedna od najboljih portugalskih pevačica, nastupiće u okviru Dočeka, uz finskog muzičara Džimija Tenora, koji na autentičan način spaja džez sa drugim muzičkim žanrovima. U okviru programskog luka Seobe nastupiće španski sastav Barcelona gipsy orchestra, a njima će se pridružiti i zvezda savremenog plesa, japanska umetnica sa boravištem u Francuskoj, Kaori Ito.

Svetski priznata dirigentkinja i kompozitorka Karmina Šilec, prepoznatljiva po svojoj originalnosti u svetu muzike i pozorišta, u Novom Sadu će se predstaviti zajedno sa čuvenom holandskom koreografkinjom Pandom van Prozdij, u okviru programskog luka Budućnost Evrope.

Inspirisani Novim Sadom, pojedini programi su dodatno povezali nacionalne, regionalne i evropske umetnike kako bi se predstavila nesvakidašnja umetnička dostignuća.

I dok će holandski reditelj Majkl Helmerhorst potpisati predstavu o čuvenoj strip junakinji Baneta Kerca, Cat Claw, zahvaljući saradnji Gabrijele Grejson, Italijanske spisateljice, rediteljke i fizičarke, sa eminetnim srpskim timom, prvi put će velikom izložbom svetskoj javnosti biti predstavljen život i značaj Mileve Marić Ajnštajn. Svako će učestvovati u svom delu ekspertize, a tome će doprineti i Novosadski Case3D studio, jedan od najcenjenijih svetskih arhitektonskih studija za virtuelnu realnost, te Aleksandra Ninković i dr Dušan Jovović, evropski nagrađivani autori koji su domaćoj javnosti poznati po tematizovanju života naših velikana (Pupin, Tesla, Milunka Savić…). S druge strane, tekst predstave o srpskoj naučnici, u koprodukciji Sterijinog pozorija i Somborskog pozorišta, zajedničkim snagama napisaće istaknute autorke iz regiona – Minja Bogavac, Olga Dimitrijević i Tijana Grumić iz Srbije, Vedrana Božinović iz BiH i Vedrana Klepica iz Hrvatske.

Čak će i obnovljeno podgrađe Petrovaradinske tvrđave, zahvaljujući internacionalnom saradnjom umetnika na različitim svetlosnim instalacijama tokom Dočeka, postati Teslina svetlosna galerija, odajući poštu Nikoli Tesli, počasnom građaninu Novog Sada i Prometeju savremenog doba.

Iz regiona nam stižu umetnici evropskog renomea. Za ceremoniju otvaranja, zakazanu za 13. januar 2022, biće zadužen legendarni slovenački reditelj Dragan Živadinov, suosnivač umetničkog pokreta „Neue Slovenische Kunst” i tvorac jedinstvene u svetu postgravitacione umetnosti. Svoje umetnička dostignuća, u drugim programskim lukovima, predstaviće u srpskoj Atini i drugi poznati reditelji: Haris Pašović, Kokan Mladenović, Anica Tomić, Robert Raponja, Aleksandar Nikolić i mnogi drugi.

Najmlađima će se u okviru luka Budućnost Evrope prezentovati i pisci Jasminka Petrović, Tode Nikoletić, Dejan Aleksić, Miloš Petković, Ištvan Lakatoš.

Pored svih novosadskih ustanova kulture i najvećeg dela vaninstitucionalne scene, program Evropske prestonice kulture obogatiće i Novosađani svetskog ugleda. Aleksandri Vrebalov, jednoj od najboljih srpskih kompozitorki koja živi i radi u Njujorku, pridružiće se u godini titule proslavljeni mađarsko-srpski pisac Laslo Vegel, kao i Stefan Milenković, koji je krajem prošle godine potvrdio da je za sledeći stepenik u svojoj karijeri odabrao Novi Sad, gde će kao umetnički direktor Gradske koncertne dvorane živeti i raditi.

U narednim mesecima nastavlja se najava programa za 2022. godinu. Celokupna programska knjiga projekta biće objavljena u oktobru ove godine.

U programskom narativu projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” definisana su četiri programska mosta, simbolično nazvana po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrednostima koje grad želi da razvije u kontekstu evrointegracija: Sloboda, Duga, Nada i Ljubav. Mostovi se dele na programske lukove, koji predstavljaju hronološki podeljene programske celine, a njih ukupno osam nas očekuje 2022. godine:

  • Doček (Proslava interkulturalnosti / 31. 12. 2021 – 16. 1. 2022.),
  • Seobe (Susret različitosti / 1. 2 – 20. 3. 2022.),
  • Budućnost Evrope (Kultura u vaspitanju i obrazovanju / 20. 3 – 15. 5. 2022.),
  • Heroine (Moć ženskog stvaralaštva / 16. 5 – 14. 6. 2022.),
  • Tvrđava mira (Kultura dijaloga / 17. 6 – 17. 7. 2022.),
  • Dunavsko more (Otkrivanje i očuvanje Dunava / 22. 7 – 21. 8. 2022.),
  • Kaleidoskop kulture (Kultura zajedništva / 1. 9 – 7. 10. 2022.) i
  • Druga? Evropa (Kultura drugačijeg / 8. 10 – 27. 11. 2022.).

Autor: NSHronika.rs
Foto: NSEPK / Promo