Početna Kultura Novosadska povorka na izložbi “Albreht Direr i savremenici”

Novosadska povorka na izložbi “Albreht Direr i savremenici”

U istinu, beše to povorka! Dođoše i oni koji nikada ne kročiše.
Ovo bi bio opis u dve rečenice sinoćnjeg gala otvaranja izložbe “Albreht Direr i savremenici”, autora Ivana Havlice, upriličene u Galeriji Matice srpske (GMS) koju je otvorio pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje, Slaviša Grujić.

DSC_2897Nakon Beograda i deset evropskih gradova, izložba iz zbirki Istočnoslovačkog muzeja iz Košica, koja je upriličena u nas zahvaljujući saradnji tri muzejske ustanove: pominjanog Košičkog muzeja, Muzeja grada Beograda i GMS našla se pred vaskolikom javnošću novosadskom i ljubiteljima i mariocima grafike kao likovne discipline, kojoj je autor “Nosoroga” jedan od korifeja i utemeljitelja kao autohtonog i autonomnog likovnog izraza.

DSC_2860Povorku od čak 138 grafičkih listova, koncipiranih u dve celine: od kojih prvu sačinjava 20 Direrovih dela i 74 njegovih savremenika, a drugu- 44 lista kompozicije “Trijumfalne povorke cara Maksimilijana” nastale po nalogu samog cara u slavu Habzburškog plemstva, “potpisuju” uz Direra, čuvena imena Istorije umetnosti, stilskog pravca ranorenesansnog, germanske škole poput Luke Kranaha Starijeg, Albrehta Altdorfera, Hansa Špringinklea, Hansa Burgmajera, Hansa Šofelajna i Leonarda Beka, ali i Rafaela Santija, Antonija Salamanke

DSC_2835Objašnjavajući prirodu međumuzejske saradnje međ institucijama kulture, dr Robert Polak, direktor Istočnoslovačkog muzeja u Košicama čije postojanje seže u 1872. godinu, a zbirke obuhvataju gotovo pola miliona predmeta rekao je da je zbirka “Direra i savremenika mu” jedna od prvih poklonjenih ovome muzeju i izrazio zadovoljstvo što je nakon deset evropskih gradova, izložba prezentovana i “van granica Evropske unije”.

DSC_2852Otvarajući izložbu, Slaviša Grujić je izrazio svoje lokal patriotskog zadovoljstvo,kako izuzetnom produkcijom ovogodišnje kulturne ponude u pokrajini i našoj varoši (nastupi Kronos kvarteta blagodareći kompozitorki Aleksandri Vrebalov; šekspirijanskog “Globe teatra”, izložbi Henrija Mura…), kojoj se pridružuje svojom reprezentativnošću i sinoćna u GMS,dočim je upravnica galerije GMS, mr Tijana Palkovljević Bugarski istakla da je celokupna organizacija, te plasman i predstavljanje dela zbirke Košičkog muzeja bio pokušaj, zaposlenih u ovoj instituciji da svim znatiželjnicima i mariocima dočaraju ne samo stvaralaštvo Direra i savremenika, već i epohu i njene društveno-estetičke vrednosti utkane u evropsku i svetsku kulturnu baštinu.

DSC_2846Osnovne informacije i značajke o Direru, dala je, profesorka Evropske umetnosti Novog veka sa Katedre za Istoriju umetnosti beogradskog Filosofskog fakulteta dr Saša Brajović, napominjući da je Direr sama suština renesansnog ideala, univerzalnog čoveka i umetnika:
“Bio je naučnik i pisao prve tekstove o geometriji i ljudskim proporcijama na nemačkom jeziku. Dakle, istovremeno posvećen razumu i iskustvu, a opet, istovremeno pobožan i posvećen tradicionalnim pitanjima odnosa Boga i čoveka,smisla i svrhe umetnika i umetnosti. To dvojstvo je sama suština renesansne kulture i ona je lako uočljiva na Direrovim autoportretima“, objasnila je Brajovićeva.

DSC_2837Izložbu “Direr i njegovi savremenici: Trijumfalna povorka cara Maksimilijana” zainteresovani mogu pogledati do 9. januara 2016. godine, a do ovog datuma impozantan je i broj pratećih programa kojima će biti praćena i koji će uz standardna, svakodnevna kustoska vođenja, biti upotpunjen ciklusom predavanja istoričara i teoretičara umetnosti na teme identiteta, putopisne kulture, muzikologije, istorije, gastroheritologije te kreativnim i edukativnim radionicama za mališane.

DSC_2802Iako je Direr međ Novosađanima po drugi put (1997. godine Novosađani su bili u prilici da se upoznaju sa 59 grafičkih ostvarenja Majstora blagodareći Gete institutu i Galeriji SANU), izuzetno interesovanje za otvaranje ove izložbe, pokazatelj je kako dobro strateški promišljene kampanje GMS tako i preferencija potencijalnih konzumenata kulture odnosno publike, koja od naših muzeoloških institucija izgleda očekuje eksluzivnost i tradicionalnu matricu sveopšte prepoznatljivosti u pogledu programske izlagačke delatnosti.

GalerijaMS DirerBLU_01GalerijaMS DirerBLU_13jpg (1)U tom smislu, povorka Novosađana koji su želeli da šacnu “Viteza, Smrt i Đavola” , “Beštije sa rogovima”, priviđenja svetih otaca, mučeničke živote i ostale alegorijske biblijske slike i predstave koje se datiraju na početke 16. veka, zaista je okupila vasceli “javni” sokak te smo međ prisutnima prepoznali i Mitu Boarova i Žiku Berisavljevića, mr Ivanu Vasiljević, Ritu Kinku i Milana Radulovića, pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju, Branislava Bugarskog, Veru Kopicl, Maju Ćurčić, ispred Gradske uprave za kulturu načelnicu Vesnu Srdanov i Bojanu Petrović, glumicu Sanju Mikitišin, slikare Milana Kešelja, Marka Milovića, grafičara pavela papa, istoričara, mr Sinišu Jokića, scenografkinju Dijanu Radosavljević, vajara Aleksandra Adžića, dr Slobodanku Latinović sa suprugom rediteljem Petrom, advokata Peđu Bogavca, Draganu Erdelj i Noru Latov, čak i Sašu Dragina za kojeg ne znamo da li je došao sa ili bez nanogice i brojne druge.

Tekst: Teodora Ž. Janković, foto: Borislav Radanović, GMS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here