Početna Kultura Održana konferencija “Hilandar, istorija i budućnost”: Danijela Vanušić – Republika Srbija nastaviće...

Održana konferencija “Hilandar, istorija i budućnost”: Danijela Vanušić – Republika Srbija nastaviće da pruža podršku Hilandaru kao jedinstvenom trezoru srpske kulturne baštine

Onlajn konferencija “Hilandar, istorija i budućnost” koju je u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije organizovala kompanija Color Media Communications, održana je juče, a posvećena je bila, prevashodno značaju ovog manastira, kako za srpsku kulturu i duhovnost tako i za svetsku baštinu.

Šta sadrži Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, na koji će način Srbija pružati podršku i pomoć manastiru, značaj Hilandara u istoriji Srpske crkve i srpskog naroda samo su neka od pitanja koja su bila u fokusu konferencije.

Kroz uvodna obraćanja i dva panela ove teme su obraditi predstavnici Ministarstva kulture I informisanja, predstavnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture, arhitekte, pisci, istoričari, predstavnici Zadužbine manastira Hilandar, profesori i mnogi drugi.

Danijela Vanušić, v.d. pomoćnika ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju iz Ministarstva kulture i informisanja otvorila je konferenciju sledećim rečima:

“Naša država preuzela je na sebe obnovu srpske svetinje i pokazala najviši nivo svesti i patriotskog osećanja odgovornosti prema srpskoj istoriji, tradiciji i duhovnosti. Danas se nalazimo na prekretnici, i želimo da na jednako dobar način nastavimo da pružamo podršku Hilandaru kao jedinstvenom trezoru srpske kulturne baštine. Da bismo to valjano uradili, bilo je potrebno izraditi Zakon kojim će se obezbediti kontinuirana stručna, materijalna i finansijska podrška Republike Srbije. Republika Srbija će nastaviti da preuzima aktivnosti i sprovodi programe koji se odnose na očuvanje i negovanje istorijskih, verskih i kulturnih tradicija Manastira Hilandara. Donošenje ovog zakona je od najvažnijeg državnog interesa jer sve što se tiče Svetog Manastira Hilandara zadire direktno u temelj na identitetska pitanja srpskog naroda, a to je nešto čemu se ne može i ne sme odlučivati stihijski, već mora biti prepoznato državnim zakonima. Tek tako će našoj generaciji pokazati razvijenu svest o neophodnosti čuvanja istorijskog i kulturnog kontinuiteta, a to je, osnova postojanja svakog uređenog društva.“

Prof. Dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture prilikom svog obraćanja naglasila je da je obnova manastirskog kompleksa počela u maju 2006. godine i da još uvek traje. Do danas je građevinski obnovljeno oko 80 posto oštećenih objekata i pretpostavka je da bi radovi mogli biti završeni najranije 2023. godine.

„Obim ove obnove upravo govori o značaju podrške države Srbije svim radovima na obnovi manastira Hilandar i očuvanju svih dragocenosti koje on čuva. S obzirom da se svi radovi na Hilandaru sprovode pod strogim konzervatorskim principima, poseban izazov je bilo uvođenje savremene infrastrukturne opreme i instalacija, od vodovoda, kanalizacija, elektroinstalacija, telekomunikacija do protivpožarnih sistema zaštite, a sve uz uslov da manastirske građevine zadrže svoj autentičan izgled. Za savremenu konzervatorsku praksu obnova i zaštita bogatog kulturnog nasleđa manastira Hilandar pretstavlja veliki, i iz više razloga slojevit izazov“, istakla je Đukanović.

Prvi panel Briga kao imperativ, između ostalog bavio se značajem Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar i u njemu su učestvovali: prof. dr Mirko Kovačević, glavni arhitekta Obnove Hilandara, Goran Vukčević, filmski i televizijski reditelj, Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine manastira Hilandar u Beogradu i dr Dalibor Đukić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prof. dr Mirko Kovačević, glavni arhitekta Obnove Hilandara istakao je:

„Za ovih 50 godina od kad se ja bavim Hilandarom, mnogo se stvari promenilo i izdešavalo u ovom periodu. Sveta Gora je pre 50 godina izgledala drugačije, kada su u pitanju neke savremene tekovine. Civilizacija prodire na Svetu Goru. Tokom vremena, događala su se različita iskustva i mnogobrojni usponi i padovi. Do 90-tih godina Manastir nije bio baš u zavidnom stanju, i to je prekretnica kada počinje period oživljavanja Manastira. Obeležavanje 800. godišnjice 1998. godine, počinje drugačiji odnos i drugačiji način finansiranja u Manastiru. A od 2000. finansiranje se, do dan danas, odvija sistematski i na zadovoljavajući način. A ovim Zakonom je finansiranje dovedeno u drugačiji status i podignuto na zavidan nivo“.

Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine manastira Hilandar u Beogradu naglasio je:

„Tokom rekonstrukcije Manastira, udareni raznim finansijskim i ostalim nedaćama, naš jedini cilj bio je ne prekinuti radove ni jednog trenutka i očuvati taj kontinuitet “brige”. Drugi cilj bio je postići kvalitet radova, i tek na trećem mestu bilo je postići ekonomičnost i efikasnost rada“, istakao je Ranđić.

Tokom drugog panela Hilandar, jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja I tradicije, između ostalog, diskutovalo se o tome kolika je svest građana o srpskom kulturnom I istorijskom nasleđu na Svetoj Gori Atonskoj.

U panelu su učestvovali: dr Aleksandra Pavičević, naučni savetnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, Nenad Andrić, pisac knjiga „Susreti sa svetogorskim starcima” i „Peške kroz Svetu Goru”, Zoran Kolundžija, vlasnik izdavačke kuće “Prometej” i Snežana Sekulić – Bio – Energoterapeut

Kompletan snimak konferencije možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=rV5Ev7wle3E