Početna Kultura Održana konferencija “Umetnost koja (još uvek) čeka pravdu”: Vuk Radulović – U...

Održana konferencija “Umetnost koja (još uvek) čeka pravdu”: Vuk Radulović – U Srbiji uskoro stupa na snagu Zakon o Muzejskoj delatnosti

Kompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, održala je danas u online formatu konferenciju “UMETNOST KOJA (JOŠ UVEK) ČEKA PRAVDU” posvećenu vrednim umetničkim delima koja su nestala i ukradena iz kolekcija muzeja i galerija u proteklih 50 godina, као i borbi kulturnih institucija da zaštite kolekcije od budućih otuđenja.

– Koja su vredna umetnička dela ukradena i nestala iz kolekcija muzeja? Koja su od ukradenih dela pronađena? Na koji način institucije reaguju na nestanak eksponata iz kolekcija? Kolika je šteta naneta institucijama i kulturnom nasleđu Republike Srbije? Kako se institucije kulture bore sa krađama i na koji način štite kolekcije od budućih otuđenja? Značaj Zakona o muzejskoj delatnosti? – samo su neka od pitanja na koja su odgovore pokušali da daju učesnici današnje konferencije.

Kroz uvodna obraćanja i dva panela o pomenutim temama govorili su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, predstavnici muzeja, galerija i kulturnih institucija, istoričari umetnosti, eksperti iz oblasti umetnosti, aktivisti za zaštitu umetničkih dela i mnogi drugi.

Kroz uvodno obraćanje, obratio se Vuk Radulović, savetnik u kabinetu potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja.

“Ovde je reč o temi koja je, jedna od prioriteta Ministarstva kulture i informisanja koje je u prethodnom periodu u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, radilo na pronalaženju i vraćanju umetničkih dela, sa velikim uspehom, i reč je o temi na kojoj će se raditi i ubuduće. Izuzetno je značajno da se utvrdi kakvo je trenutno stanje u ovoj oblasti, oblasti kulturnog nasleđa tj. koje su to zloupotrebe nastajale u prošlosti. Takođe, istovremeno se radi na mehanizmima koji će sprečiti da se ove negativne prakse u budućnosti ponavljaju. Ministarstvo je prepoznalo potrebu da se uredi zakonodavna regulativa, da se uvedu nove zakonodavne prakse, pre svega Zakon o Muzejskoj delatnosti koji počinje da se primenjuje kroz nekoliko dana i verujem da ćemo uskoro dobiti prve, dobre rezultate i da ćemo se kroz evaluaciju uveriti da smo na pravom putu u uspostavljanju novih mehanizama koji će sprečiti pojavu ovakvih negativnih praksi. Smatramo da je to izuzetno značajno kako bismo mogli na najbolji način da zaštitimo ono što zajednički posedujemo, a to su kulturna dobra Republike Srbije“, naglasio je Radulović.

Prvi panel pod nazivom Umetnost od vidljivog, poznatog do nevidljivog, između ostalog, bavio se delima koja su otuđena iz kolekcija kulturnih institucija u proteklih 50 godina, na kojem su učestvovali Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavija, Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Biljana Jotić, v.d. direktora Muzeja primenjenih umetnosti, Tamara Ognjević, direktorka Artis centra i potpredsednica ICOM Srbija, Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti, Narodni muzej Zrenjanin i Čarna Milinković, viši kustos istoričar, Muzej Vojvodine.

Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, istakla je sledeće: “Ovo je veoma važna tema sa kojom se susrećemo. Kada kulturno dobro nestane ili bude uništeno, ono je nepovratno, ne možemo pričati o značaju nečega šta više nemamo. Ali možemo pričati o novim načinima tehničkog i fizičkog obezbeđenja, i upravo se od službenika obezbeđenja kojeg smo angažovali desila krađa u Muzeju Jugoslavije, gde je nestalo 8 predmeta 2008. godine i samo 2 ili 3 predmeta su vraćena. Rešenje ovog problema jeste sistemsko i na njemu trebamo svi da radimo“.

Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu istakla je: “Ovo jeste jako važno pitanje i mi kao institucija radimo na sistemima obezbeđenja kako na fizičkom tako i tehničkom sistemu obezbeđenja zaštite. Uvek je najvažnije krađe preduprediti, ali mi kao ustanove trebamo težiti da do toga i ne dođe, i da se uslovi za krađu ni ne stvore. 2003. godine iz Galerije ukradena su dela Save Šumanovića, a tada nismo imali mere tehničke zaštite već samo fizičke i ta situacija nas je trgla da je igra u našim rukama, i da mi moramo da preduzememo određene korake uvođena alarm sistema i video nadzora. Bezbednost je na prvom mestu. Sve što radimo u Muzejima jeste da prikupljamo, proučavamo i čuvamo umetnička dela, ali često se taj deo zaštitte, ne samo u smislu konzervacije i restuaracije, negde prenebregne. On je jako značajan, i na podizanju svesti o značaju tog dela aktivnosti Muzeja treba raditi aktivno, i sa zaposlenima a i sa publikom apsolutno. Velik je gubitak kada dođemo u situaciju da neke vredne stvari nestanu i ne mogu da se vrate“.  

“Tri najisplatljivije stvari su, kada je kriminalitet u pitanju, narkotici, oružja i umetnička dela. To nije simpatična fraza nego je nešto što je utemeljeno u realnosti na našoj i svetskoj sceni, i mi smo pred stalnim izazovom kako prevenirati krađu i kako zaustaviti proces ilegalne trgovine. Čak 90% krađa su organizovane u saradnji sa ljudima koji rade u muzejima, po statistici Interpola. Najbitnija je tajnost informacija o sigurnosti i obezbeđivanju predmeta. Ono sto ICOM može da uradi, jeste da da preporuke koje su utemeljene na analizama i ekspertizama, da na određene stvari ukazujemo, pozivamo na poštovanje određene prakse, ponudimo određene forme, obuke,.. Jedna od ključnih oblika preventive jeste dokumentovanje onog čime naši muzeji raspolažu. Trebamo aktivnije da se bavimo, ne ukradenim predmetima, već onim koji su prepoznati kao potencijalno osetljivi za mogućnost krađe i nelegalne trgovine“, napomenula je Tamara Ognjević, direktorka Artis centra i potpredsednica ICOM Srbija.

Tokom drugog panela Umetničko delo kao vrisak slobode, panelisti su, između ostalog, diskutovali o zaštiti i čuvanju  muzejske građe, i uopšte o brizi o arheološkim, umetničkim, i istorijskim predmetima.

U drugom panelu učestvovali su dr Biljana Đorđević, muzejski savetnik, šef Odeljenja za arhivsku i dokumentarnu gradju, Narodni muzej u Beogradu, Bora Dimitrijević, predsednik UO Narodnog muzeja Zaječar i predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasledje i Slavko Spasić, v.d. direktora Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, potpredsednik Regionalne alijanse ICOM SЕЕ.

Dr Biljana Đorđević naglasila je da je odgovornost osnivača Muzeja u očuvanju kulturnih dobara, što je jedan od segmenata koji nije pomenut, ali je od fundamentalnog značaja.

“U zavisnosti od toga kako se osnivači odnose prema kulturnim dobrima i prema onima koje su ovlastili da čuvaju kulturna dobra, zavisiće stepen zaštite dobara. A na osnovu mog dugogodišnjeg rada moram da priznam da se osnivači sve ozbiljnije odnose prema ovoj temi, jer se su se krađe najozbiljnijih umetničkih dela događale upravo 90ih godina, a samo nekolicina u prethodnim godinama. Jako je važno da osnivači muzeja razumeju da je neophodno da muzeji imaju svoje stalno zaposlene čuvarske službe, i određeni broj čuvara koji će biti vezani za ustanovu u kojoj rade. Neće se dogoditi da neko ko je više godina zaposlen i koji neće sutra otići, počini krađu“, rekla je Dr Biljana Đorđević.

Kompletan snimak konferencije možete pogledati na sledećem linku:  https://youtu.be/whjB5kiVetk