Početna Kultura Organske strukture u kraljevstvu lampi Violete Labat

Organske strukture u kraljevstvu lampi Violete Labat

violeta

Sinoć je u kamernom prostoru pinakoteke “Forma”, Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), otvorena izložba lampi, prominentne novosadske slikarke, vajarke i vitražistkinje Violete Labat Mitrušić.

U vremenima sveopšteg konzumerizma, globalne masovne industrijalizacije određenih aspekata u oblasti primenjene umetnosti, Labatkina konzistentnost i istrajnost u eksperimentisanju i tvorenju specifičnog jezika svetlosti u predmetu kakav je lampa, a u cilju tvorenja istovremeno – i unikatnog, manufakturnog umetničkog dela ali i utilitarnog, enterijerskog predmeta koji oplemenjuje prostor, jeste u određenom smislu i način, stvaralačkog (autorkinog) nepristajanja na posledice sveopšte globalizacije, koja “svoj danak uzima” i u pogledu individualnog i jedinstvenog umetničkog čina i dela.

violeta1

Reminescentno se prisećajući vremena, u kojima je upoznao Labatovu, arhitekta i projektant, Vladimir Rakić je podsetio prisutne na tvorenje, danas kultnog Radija 021 sa njegovim kafeom, koji je bio kadgod i porodična kuća Labatovih na adresi u samom strogom jezgru grada, smešten i dans u Miletićevoj ulici na broju 45:

Do rada na projektu adaptacije rekonstrukcije objekta u Miletićevoj 45 koji je od stambenog objekta pretvoren u prostorije Radija 021, poznavao sam Violetu Labat kao umetnicu o kojoj je u umetničkim i esnafskim krugovima pripovedano kao o jednoj od najtalentovanijih slikarki svoje generacije. Ali, kako to biva među umetnicima, radoznalim, a spremnim na izazove, a kojima nešto ide lako i bez preteranog napora od ruke i kista, i Violeta se u godinama potonjim, okrenula onome što je izazovnije, neizvesnije i teže – okrenula se vajarstvu. Tokom brojnih razgovora koje smo vodili u njenom ateljeu, čudio sam se u ne malom broju prilika sa kojom je posvećenošću i predanošću pristupala izradi vajarskih umetničkih predmeta, bilo da su dolazila iz sfera likovnosti ili primenjenih umetnosti i uprkos činjenici da je to i fizički i tehnički izuzetno težak posao. U svakom slučaju, radeći na projektu adaptacije ‘Radija 021’, upoznao sam Labatovu i kao saradnika u poslu. I tada se po prvi puta susreo sa njenim lampama, budući je tada uradila, serijal zidnih lampi kao deo rasvete u prostorijama kafea i radija. Likovnost samih lampi i funkcionalni raspored rasvete u samom prostoru, davali su mogućnost za bezbroj kombinacija, te samim tim i za različite atmosfere unutar prostora, te je bilo teško odlučiti se za onu dobitnu kombinaciju. Imam utisak, da je sa njenim lampama tako i danas – kako god i gde god ih postavite u prostoru, uvek otvarate mogućnost da uđete u novo unikatno kraljevstvo svetlosti i organskih struktura sa kojima Labatova eksperimentiše”, zaključio je Rakić.

violeta2

Vretenaste, kristalizovane, pahuljaste i geometrijske lampe iz manufakture Violete Labat, među ostalim sinoć su aplauzima pozdravili i umetnice Maja Ćurčić, Gordana Galešev, protokol majstor, Dobrila Martinov, kompozitorka i klavijaturistkinja kultnih novosadskih benodova “Luna” i “La strada”, Mina Mitrušić, pesnik i teoretičar književnosti i pozorišne umetnosti, dr Zoran Đerić, izdavač, novinar i vlasnik kompanije Color press group, Robert Čoban, vlasnik “Velike male knjige”, Radmilo Mulić, Dušica Mihajlov, ispred UPIDIV-a, i drugi.

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: RČ

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here