Početna Kultura Otvorena izložba “Tragom niti”: Tapiserije modernističkih Potpisa prvi put pred publikom nakon...

Otvorena izložba “Tragom niti”: Tapiserije modernističkih Potpisa prvi put pred publikom nakon 35 godina

Direktor “Ateljea 61” Zoran Bulatović sa autorkom postavke i ostalim zvaničnicima

Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada (MGNS) bila je pretesna da primi sve marišnike i namernike, koji želeše da se upoznaju sa delom kultur blaga, koji izložiše MGNS i Tapiserijski centar „Atelje 61“ (A 61) o utorku večeri, u povodu otvaranja izložbe „Tragom niti“.

Dr Jelena Banjac, autorka postavke

Nastala kao finalni produkt, međuinstitucionalne saradnje ove dve renomirane gradske ustanove kulture, te višemesečnog istraživanja, dr Jelene Banjac, koje je za temu imalo mnogostrukost i divergentnost stvaralačkih, muzeoloških i poetičkih veza kako dve ustanove, tako i njihovih zbirki, koje baštine umetnička dela korifejnih Potpisa u oblasti likovnosti iz perioda jugoslovenskog Modernizma, postavka „Tragom niti“ svojevrsni je ekskluzivni događaj u oblasti izlagačkih produkcija u 2019. godini, budući su neke tapiserije prikazane publici po prvi puta nakon 35 godina!

Ist. um. Tanja Panić i mr Nada Poznanović Adžić

– Najznačajnija nit koja povezuje naše dve institucije, leži u činjenici da se u fondu Zavičajne galerije MGNS čuva zbirka od 27 tapiserija nastalih u periodu od 60-tih do 80-tih godina prošlog veka, od kojih je većina izvedena upravo u „Ateljeu 61“. Takođe, u javnosti je malo poznat podatak da je Boško Petrović učestvovao u uspostavljanju Zavičajne galerije MGNS, kao član Komisije za otkup dela novosadskih savremenih umetnika. Neka od tih dela biće predstavljena publici po prvi puta nakon 35 godina – izdvaja dragocene podatke svoga istraživanja, istoričarka umetnosti, dr Banjac.

Branislava Jeftić i Miša Vučetić

Pozdravljajući prisutne direktori MGNS i „A61“ , Vesna Jovičić i Zoran Bulatović, izrazili su zadovoljstvo u povodu činjenice da pripadaju generaciji, onih estetičara i menadžera, u čijim mandatima su dve ustanove po prvi put sarađivale kako u naučno-istraživačkom, tako i u izložbenom smislu, za neverovatnih 60 godina!

Dragoljub Adžić i Slobodan Bodulić

– Iako smo susedi na Petrovaradinskoj tvrđavi, iako MGNS, ima u fundusu svojih zbirki nekolicinu dela koja bi mogla korespondirati sa onim što baštini, neguje i populariše „A 61“, mi sarađujemo po prvi puta na ovako kompleksan i sveobuhvatan način – potcrtao je direktor „A 61“, Bulatović, izražavajući uverenje da je ovo tek jedna u nizu, aktivnosti koje će u okviru međuinstitucionalne saradnje i zajedničkog projekta realizovati „A61“.

Pera Ćurčić i Vera Zarić

Istorijat i specifičnosti, jedinstvene ustanove kulture, “Ateljea 61“, na prostoru Balkana i jedne od malobrojnih na evropskom kontinentu, a sa vrlim renomeom i jednom od najprominentnijih zbirki tapiserija na svetu, u najkraćim crtama predočila je saradnica na projektu, kustoskinja, Tatjana Panić, dočim su u muzičkom delu ceremonije otvaranja „Tragova niti“ učestvovali učenici Muzičke škole „Isidor Bajić“ – Kinga Lakatoš i Jovan Tomić.

Porodica Popović, umetničko-novinarska i autorka teksta Teodora Ž. Janković

Sama postavka „Tragom niti“ obuhvata 28 dela, osam novosadskih i vojvođanskih modernističkih Potpisa među kojima su i korifeji poput – osnivača „A61“, Boška Petrovića, Ankice Oprešnik, Miodraga Miše Nedeljkovića, Milivoja Nikolajevića, Milana Kešelja, Isidora Vrsajkova, Stevana Maksimovića i Mileta Vitorović.

Među brojnim publikumom o otvaranju postavke „Tragom niti“, prepoznali smo i: tapiseriste – mr Nadu Poznanović Adžić, Smiljanu Hadžić, Branku Janković-Knežević; profesore novosadske Akademije umetnosti – Nikolu Macuru, Iru Prodanov, Branislava Dobanovačkog; istoričarke umetnosti- Suzanu Vuksanović, Milicu Orlović Čobanov, Jasminu Jakšić; ekonomiste – Srđana Grujića i Vojislava Medića; vajare – Slobodana Bodulića i Dragoljuba Adžića; arhitekte – Savu Forkapića i Gordanu Đilas; etnologa, Ivanu Jovanović -Gudurić; operskog izvođača – Zvezdanu Terzić; grafičkog dizajnera, mr Tijanu Popović; novinare – Stanka Popovića, Gordanu Nonin, Biljanu Krupinski; kostimografe – Lidiju Stanković i Senku Ranosavljević; pokrajinskog poslanika, Gorana Gonđu; potpredsednicu „Zelene stranke“ i poslanicu, Branislavu Jeftić,u društvu sa poznatim novosadskim restoraterom, Mišom Vučetićem; predsednika NVO „Srpska Atina“, Savu Todorova; kolekcionara, Nebojšu Rakića; tužiteljicu, Vladanu Todorić; tehnologa, mr Biserku Vukasović; Gigu Đuragić; Sandra Čavić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo; i brojne druge…

Sava Todorov, NVO Srpska Atina, mr Bisa Vukasović i autorka teksta

Izložba će imati bogat prateći program u vidu predavanja, panel diskusija i autorskih vođenja, dočim je za publiku otvorena do 6. januara 2020. godine.

Dr Ira Prodanov, ist. um, Jasmina Jakšić i Mirjana Dobanovački
Vajar Đorđe Lazić Ćapša i arhitekta Sava Forkapić

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Vladimir Zubac