Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada (MGNS) bila je pretesna da primi sve marišnike i namernike, koji želeše da se upoznaju sa delom kultur blaga, koji izložiše MGNS i Tapiserijski centar „Atelje 61“ (A 61) o utorku večeri, u povodu otvaranja izložbe „Tragom niti“.
Nastala kao finalni produkt, međuinstitucionalne saradnje ove dve renomirane gradske ustanove kulture, te višemesečnog istraživanja, dr Jelene Banjac, koje je za temu imalo mnogostrukost i divergentnost stvaralačkih, muzeoloških i poetičkih veza kako dve ustanove, tako i njihovih zbirki, koje baštine umetnička dela korifejnih Potpisa u oblasti likovnosti iz perioda jugoslovenskog Modernizma, postavka „Tragom niti“ svojevrsni je ekskluzivni događaj u oblasti izlagačkih produkcija u 2019. godini, budući su neke tapiserije prikazane publici po prvi puta nakon 35 godina!
– Najznačajnija nit koja povezuje naše dve institucije, leži u činjenici da se u fondu Zavičajne galerije MGNS čuva zbirka od 27 tapiserija nastalih u periodu od 60-tih do 80-tih godina prošlog veka, od kojih je većina izvedena upravo u „Ateljeu 61“. Takođe, u javnosti je malo poznat podatak da je Boško Petrović učestvovao u uspostavljanju Zavičajne galerije MGNS, kao član Komisije za otkup dela novosadskih savremenih umetnika. Neka od tih dela biće predstavljena publici po prvi puta nakon 35 godina – izdvaja dragocene podatke svoga istraživanja, istoričarka umetnosti, dr Banjac.
Pozdravljajući prisutne direktori MGNS i „A61“ , Vesna Jovičić i Zoran Bulatović, izrazili su zadovoljstvo u povodu činjenice da pripadaju generaciji, onih estetičara i menadžera, u čijim mandatima su dve ustanove po prvi put sarađivale kako u naučno-istraživačkom, tako i u izložbenom smislu, za neverovatnih 60 godina!
– Iako smo susedi na Petrovaradinskoj tvrđavi, iako MGNS, ima u fundusu svojih zbirki nekolicinu dela koja bi mogla korespondirati sa onim što baštini, neguje i populariše „A 61“, mi sarađujemo po prvi puta na ovako kompleksan i sveobuhvatan način – potcrtao je direktor „A 61“, Bulatović, izražavajući uverenje da je ovo tek jedna u nizu, aktivnosti koje će u okviru međuinstitucionalne saradnje i zajedničkog projekta realizovati „A61“.
Istorijat i specifičnosti, jedinstvene ustanove kulture, “Ateljea 61“, na prostoru Balkana i jedne od malobrojnih na evropskom kontinentu, a sa vrlim renomeom i jednom od najprominentnijih zbirki tapiserija na svetu, u najkraćim crtama predočila je saradnica na projektu, kustoskinja, Tatjana Panić, dočim su u muzičkom delu ceremonije otvaranja „Tragova niti“ učestvovali učenici Muzičke škole „Isidor Bajić“ – Kinga Lakatoš i Jovan Tomić.
Sama postavka „Tragom niti“ obuhvata 28 dela, osam novosadskih i vojvođanskih modernističkih Potpisa među kojima su i korifeji poput – osnivača „A61“, Boška Petrovića, Ankice Oprešnik, Miodraga Miše Nedeljkovića, Milivoja Nikolajevića, Milana Kešelja, Isidora Vrsajkova, Stevana Maksimovića i Mileta Vitorović.
Među brojnim publikumom o otvaranju postavke „Tragom niti“, prepoznali smo i: tapiseriste – mr Nadu Poznanović Adžić, Smiljanu Hadžić, Branku Janković-Knežević; profesore novosadske Akademije umetnosti – Nikolu Macuru, Iru Prodanov, Branislava Dobanovačkog; istoričarke umetnosti- Suzanu Vuksanović, Milicu Orlović Čobanov, Jasminu Jakšić; ekonomiste – Srđana Grujića i Vojislava Medića; vajare – Slobodana Bodulića i Dragoljuba Adžića; arhitekte – Savu Forkapića i Gordanu Đilas; etnologa, Ivanu Jovanović -Gudurić; operskog izvođača – Zvezdanu Terzić; grafičkog dizajnera, mr Tijanu Popović; novinare – Stanka Popovića, Gordanu Nonin, Biljanu Krupinski; kostimografe – Lidiju Stanković i Senku Ranosavljević; pokrajinskog poslanika, Gorana Gonđu; potpredsednicu „Zelene stranke“ i poslanicu, Branislavu Jeftić,u društvu sa poznatim novosadskim restoraterom, Mišom Vučetićem; predsednika NVO „Srpska Atina“, Savu Todorova; kolekcionara, Nebojšu Rakića; tužiteljicu, Vladanu Todorić; tehnologa, mr Biserku Vukasović; Gigu Đuragić; Sandra Čavić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo; i brojne druge…
Izložba će imati bogat prateći program u vidu predavanja, panel diskusija i autorskih vođenja, dočim je za publiku otvorena do 6. januara 2020. godine.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Vladimir Zubac
