Početna Kultura Otvoreno 60. Sterijino pozorje: Celi svet i jedna varoš Steriji na poklonjenju

Otvoreno 60. Sterijino pozorje: Celi svet i jedna varoš Steriji na poklonjenju

3

Dupke puna sala Scene „Jovan Đorđević“, obeležila otvaranje 60. Sterijinog pozorja, sinoć u Srpskom narodnom pozorištu. Jubilarna festivalska godina, za najdugovečniji i jedan od najreferentnijih dramskih festivala na prostoru Zapadnog Balkana, otvorena je pozdravnom besedom doajena srpskog glumišta Predraga Ejdusa, i selekcionom predstavom „Providenca“ čiju režiju potpisuje proslavljeni Egon Savin.

9

Izložbom “Pozorijanski vremeplov“ (jedan od brojnih pratećih programa ovogodišnjeg Pozorja), koju su otvorili član Gradskog veća zadužen za kulturu i informisanje, Vanja Vučenović i Zoran Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine, a na kojoj je u bogatoj i značajnoj dokumentaciono-fotografskoj zbirci od samog ustanovljenja festivala, davne 1956. godine, odabran korpus predstava, ljudi i događaja koji su obeležili teatarski i sterijanski život u regionu i u nas do današnjih dana, korifejka našeg glumišta, Mira Banjac je zaplakala. Veli, setila se onog „našeg što nekad bejaše“. I zaista, tako je i bilo! Kao kadgod, kada su Sterijine igre bile kulturno-socijalni događaj od vrhunskog značaja par exellance, na prostoru zemlje koja je tada brojala 23 miliona stanovnika.

7

Otvarajući Festival, Predrag Ejdus je upozoravajući naglasio da su ekonomske okolnosti u kojima živimo dovele do svekolikih posrnuća empatije, morala, ogromne usamljenosti, beznađa i dezorjentacije ljudi:

“Državne institucije kulture tavore u pogubljenim kriterijumima vrednosti. Političke elite, u tzv.tranzicionim vremenima, kulturu, pa i pozorište, polako ali sigurno osiromašuju, onemogućavaju njegovu transformaciju i negativnom selekcijom rukovodećih kadrova srozavaju njegove umetničke vizije. Pozorišta su postala socijalne ustanove, a umetnici doslovno ekonomski ugrožena kategorija stanovništva. U atmosferi obesmišljene kulturne politike, Sterijino pozorje, kao jedna od najznačajnijih i najrelevantnijih pozorišnih institucija, opstaje i dokazuje da kod nas ipak postoje talentovani i obrazovni stvaraoci”, rekao je među ostalim u besedi Ejdus.

10

Predstavom „Providenca“, Centra za kulturu iz Tivta, reditelj Egon Savin je pokušao da problematizuje pitanja i pokušao da odgoneta odgovore na teme ljubavi shvaćene izvitopereno, „kao duševni poremećaj“, istine koja je ljudima neprihvatljiva, a samim time i pobune koja je retka i slaba. Spoj motiva i likova iz Čehovljevog „Ujka Vanje“ na dramskom predlošku, uradio je dramaturg Stevan Koprivica („Bokeški D-mol“, “Tre sorele“, “Novela od ljubavi“, “Betula u malu valu“, neki od hit tekstova koje potpisuje ovaj autor) kombinujući mediteransku melanholiju (sa kojom se odlično identifikovala i prepoznala novosadska publika), imploziju ljudskih osećanja i neumitno proticanje vremena u svojevrsnom tavorenju i gubljenju snova i nada.
Fenomen Pozorišnog bifea.

2

Kao kadgod, kada su Sterijine igre bile smotra pozorišnika, ljudi iz sveta umetnosti inih provinijencija, političkih elita, iz zemlje i inostranstva, ovogodišnje jubilarno Sterijino pozorje otvorio je doslovce, gotovo celi javni Novi Sad. Ukoliko izuzmemo tradicionalno nepojavljivanje gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića i magistratske svite i izostanak resornog republičkog ministra za kulturu, Ivana Tasovca, na koktelu u povodu otvaranja 60. Sterijinog pozorja bili su: vojvođanski premijer, Bojan Pajtić sa suprugom Vesnom; resorni pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje, Slaviša Grujić; Dobar deo funkcionera Demokratske stranke involviranih ili senzibilisanih ka kulturi, odnosno glasovima u izbornoj godini poput: Vide Ognjenović, Dragoljuba Mićunovića, Gordane Čomić, Siniše Lazića. „Desni“ a nosioci izvršne vlasti, bili su malobrojni, tako da istaknutijih članova Srpske napredne stranke nije ni bilo.

8

 

Boje SPS na lokalnom nivou, branila je „mlada nada levice“-direktor Doma zdravlja Novi Sad, dr Veselin Bojat, a bili su tu i vlasnik univerziteta Fabus, Aleksandar Andrejević; advokati Vladimir Horovic i Vladimir Beljanski, sekretar Muzičke omladine Novog Sada, Milan Radulović i pijanistkinja svetskog renomea, Rita Kinka, slikari Slobodan Mojak i Branislav Popržan; fotografi – Darko Dozet, Radivoj Hadžić, Peđa Uzelac, Aleksandar Jovanović; privrednici- Srđan Delić, Slavica Bošnjaković, Mihajlo Stojkov; arhitekte Vladimir Rakić i Jasna Babić; upravnica Galerije Matice srpske, mr Tijana Palkovljević-Bugarski; upravnik Biblioteke Matice srpske, Selimir Radulović; pisci i sterijanci dr Sava Damjanov i Igor Burić, upravnik Novosadskog pozorišta, Valentin Vencel; glumci Sonja Damjanović, Milovan Filipović, Saša Gajin, Novak Bilbija; Sonja Josić Stipić; upravnik Srpskog narodnog pozorišta, Aleksandar Milosavljević; pionir pokreta „Novi optimizam“, Branislav Guta Grubački, rečju izuzetno impozantan broj ličnosti iz javnog, kulturnog i političkog života Srbije.
Institut tzv. „pozorišnog bifea“ u kojem se promišljaju društveno-angažovane teme nanovo je zaživeo u našoj varoši, utisak je većine prisutnih na početku ovih Sterijinih igara.

10

U tom kontekstu, Pozorje se danas nastavlja u takmičarskom delu predstavom „Dok nas smrt ne rastavi“, Radionice integracije iz Beograda, dočim će u međunarodnom programu „Krugovi“, Sterijanci i pozorišnici moći uživati u antalogiku slovenačke drame „Kralju Betajnove“, Ivana cankara koje će izvesti Slovensko narodno gledališče.

 

12

14

Autor: Teodora Ž. Janković