Početna Kultura Promocija knjige Harija Štajnera “Ogledanje moći” u galeriji Spomen zbirka Pavla Beljanskog

Promocija knjige Harija Štajnera “Ogledanje moći” u galeriji Spomen zbirka Pavla Beljanskog

0

clio

U sredu, 9. decembra, u 12 časova, u organizaciji Color Press Groupe, Spomen zbirka Pavla Beljanskog i Izdavačke kuće “Clio” biće predstavljena knjiga Harija Štajnera “Ogledanje moći”.

Govornici u galeriji Spomen zbirka Pavla Beljanskog biće:

Budimir Lončar – poslednji ministar inostranih poslova Jugoslavije
Hansjoerg Eiff – poslednji nemački ambasador u Jugoslaviji
Boško Jakšić – novinar
Zoran Hamović – glavni urednik u IP Clio,
Hari Štajner – autor

Ljubitelji knjiga moći će na dan promocije da kupe knjigu po ceni od 1000 dinara, dok je knjižarka cena 1430 dinara.

Ogledanje moći – razgovori sa poltičarima sveta predstavlja krunu autorovog rada u verovatno najzahtevnijom novinarskom žanru. Posebno su važni razgovori, jedinstvena istorijska svedočanstva sa nekih značajnih događaja, kao sa carem Selasijem, Modibom Keitom i kraljem Mahendrom o Prvom samitu nesvrstanih zemalja, sa Vladimirom Velebitom o tršćanskoj krizi, sa Hibakušom o nuklearnim katastrofama, Flugbajlom o Berlinskom zidu, Budimirom Lončarom o sastanku šefova diplomatija balkanskih zemalja i Devetom samitu nesvrstanih u Beogradu, Helmutom Šmitom o sastanku bivših predsednika i premijera, Mazovjeckim i Manolićem o ratu u Jugoslaviji. Kao neposredni učesnici ili svedoci događaja koji su često određivali sudbinu sveta, u knjizi govore i druge značajne ličnosti – Vili Brant, Henri Kisindžer, Marko Nikezić, Simon Vizental, Edvard Kenedi, Hans-Ditrih Genšer, Bruno Krajski, Iindira Gandi, Margaret Tačer, Ulof Palme, Norodom Sihanuk, Robert Maknamara…Tokom pedesetogodišnjeg bavljena novinarstvom Štajner je izveštavanjem, a naročito intervjuima, obeležio dug period u istoriji Jugoslavije, a u novinarstvu postigao zavidne profesionalne standarde. U knjizi Ogledanje moći upoznajemo veštinu pisanja dobrog intervjua koja omogućava bolje, potpunije upoznavanje ličnosti sa kojom se razgovara, ali i sveobuhvatni pogled na vreme, prilike i događaje tog vremena. Izbor svetskih lidera koje je Štajner intervjuisao svedoči i o položaju i ugledu nekadašnje Jugoslavije, njenom značaju na političkoj mapi sveta, ali i o ugledu profesije čiji je izuzetni predstavnik autor ove knjige.

Hari Štajner rođen je 1930. u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju (Prva muška). Studirao Novinarsko-diplomatsku visoku školu. Nemačku okupaciju, zajedno sa majkom, dočekao je u Beogradu, da bi u jesen 1941. sa lažnim dokumentima, pobegao u Split, odakle je prebačen u Italiju kao civilni ratni internirac. Posle kapitulacije Italije priključio se partizanskom zbegu u El Šatu, u Egiptu, gde je dočekao kraj rata. Rdio je u Borbi, Večernjim novostima, NIN-u i Vremenu. Uporedo sa novinarstvom, bio je aktivan u nezavisnim novinarskim organizacijama – prvi predsednik Fonda novinarske solidarnosti, jedan od osnivača NUNS-a, osnivač i direktor Medija centra, predsednik radne grupe za medije Centralnoevropske inicijative. Govori engleski, nemački i italijanski. Živi u Beogradu.