Početna Kultura Tabakovićeva nagrada dodeljena arhitekti Radoju Cvetkovu

Tabakovićeva nagrada dodeljena arhitekti Radoju Cvetkovu

6

Velika sala Kulturnog centra Novog Sada (KCNS) bila je mala da primi sve Starosađane koje je sinoć, okupilo uručenje najznačajnijeg priznanja za arhitektonsko stvaralaštvo, koju dodeljuje Društvo arhitekata Novog Sada (DANS), nagrada „Đorđe Tabaković“ za 2015. godinu, znamenitom novosadskom i regionalnom arhitekti, Radoju Cvetkovu.

 

5

Projektant i autor brojnih zgrada, rezidencijalnih, turističkih, privrednih i poslovnih objekata, među kojima i: zgrade „Societe general banke“ u Železničkoj ulici, objekta „Dinamika“ (Oportunity banka na Bulevaru), poslovnog objekta sa tržnim centrom „Dalton“, hotela „Modena“, restorana „Alaska koliba“, Univerexporta, prodajnih objekata kompanije „Manual“, brojnih poslovno stambenih objekata, od kojih svakako treba izdvojiti pionirsko graditeljstvo u pogledu stvaranja osamdesetih godina prošla veka, Novog naselja, u kojem je Cvetkov, radeći sa kolegama Borom Radusinovićem i Slavkom Županskim, sačinivši tzv. Stambeni blok A-4, i osvojio tada, izuzetno prestižnu „Borbinu“ nagradu za arhitekturu jer je prema oceni žirija unapređivao dotadašnju stambenu arhitekturu koja predstavlja primer dobrog i humanog stanovanja sa zadovoljavajućim funkcionalnim rešenjima i optimizacijom. Netom za stanogradnjom, zdavao se arhitekta Cvetkov u stvaralačkom i projektanskom smislu i stvarajući sportske i objekte vezane za delatnosti iz oblasti obrazovanja i kulture, te su njegova „čeda“ u prostoru i: Sportski centar(SC) „Tikvara“ u Bačkoj Palanci; fudbalski stadioni u Sjenici i Lučanima; Dom kulture u Vrbasu ili pak, objekat SC „Vujadin Boškov“ na Veterniku. Novosađani koji imaju kulturu odlaska u bircuze, kafiće i ostale ugostiteljske objekte, često ne znaju da sede ili su sedeli baš u Cvetkovljevim „lokalima“ među kojima se svojom toplinom i prijatnom atmosferom, izdvajaju: „Inspiracija“, “Kej“ (koji je u vlasništvu porodice Cvetkov), “Beli lav“, „Gaucho“, “Bolero“, “Fontana“, “Kruna“, “No.1“, “Kod Matice“, “Veris“, “Park“, „Novi Sad“, „Leopold“.

3

Brojnost stvaralačko-projektantskih zamisli, tehnička preciznost, ambijentalne vrednosti u kojima se vodilo računa o funcionalnosti i praktičnosti, a istovremeno vođenje računa o urbanitetu i očuvanju same arhitektonske kulture grada(kroz interpolativne dijaloge sa zgradama iz okruženja), kandidovali su u varoši odmaćenog arhitektu Cveleta, za dobijanje prestižnog Tabakovićevog priznanja, dočim istoričar umetnosti, Vladimir Mitrović ističe, da se laureatov graditeljski opus može smestiti u period od druge polovine 70-tih godina do prve decenije 21. stoleća i dodaje:

Radikalna promena svih činilaca koji neposredno utiču na arhitekturu, na prvom mestu konteksta, označiće delatnost Cvetkova kao svojevrstan uvod u novo doba graditeljske delatnosti Novog Sada.Tako se njegov rad može tumačiti i kao spona između arhitekture XX i XXI veka, koja je naglo, usled velikih društvenih, arhitektonskih, te i umetničkih promena, zapljusnula i naše krajeve. Ujedno, projektantska karijera arh. Cvetkova označiće i kraj tradicionalnog, modernističkog pristupa oblikovanju arhitektonskog dela, koje posle svega, više nikada neće biti isto – zaključuje Mitrović u eseju o Cvetkovljevom graditeljskom opusu, u Katalogu kojim je praćena izložba radova dobitnika „Tabakovića“ nagrade.

2

Dobijajući priznanje, od predsednika Komisije Veća Tabakovićeve nagrade, Mirka Krstonošića, laureat je sa pijetetom govorio o vezama svoje porodice sa znamenitim vojvođanskim i jugoslovenskim modernistom, Đorđem Tabakovićem, istakavši:

Pored činjenice da mi je srce puno što večeras vidim toliki broj svojih koleginica i kolega, različitih dobi, g-đu Marijanu Tabaković, predstavnike Grada kojima sam zahvalan na pomoći prilikom realizacije moje izložbe, Inžinjerskoj komori Srbije, te mom najvernijem investitoru, Dušanu Pajeviću, moram reći da „Tabakovićevu nagradu“ primam sa naravno, ogromnom radošću, ali i dubokim poštovanjem, budući se čika Đukica kako smo ga mi zvali, družio a pokad-kad i radio sa mojim ocem Milanom, te sam bio u prilici da još tada kao mali, „kradem zanat“ od jednog od, uz Brašovana, velikana naše moderne u ovoj našoj branši – rekao je Cvetkov.

7

Novi Sad, onaj stari sa merom i odnosom prema zaslužnim pojedincima koji su svojim radom, ličnošću i biografijama utkali sebe u solidne temelje ovog grada, sinoć je u istinu bio u izuzetno lepom sastavu, koji tako retko viđamo, u ova nesolidna vremena, po institucijama kulture, kakav je kadgod bio KCNS (kadgodnja Tribina Mladih). Ali, laureatu „Tabakovićeve“ nagrade je pošlo za rukom da okupi, baš te Novosadiste, koji se sklonište, pred „najezdom furešta“ u našu varoš, te smo tako uz toržestveni muški hor u trećoj mladosti „Različak“ (sastavljen od kadgodnjih advokata, inžinjera, arhitekata i lekara) koji su zabavljali prisutne uz one graždanske hitiće starovremenske i svevremenske „Miruj, miruj srce moje“ i „Što se bore misli moje“, primetili brojne Novosadiste, međ kojima i: pravnika Nenada Jeremića- Jerusa; načenicu uprave za kulturu grada, Vesnu Srdanov; arhitekte: Radmilu i Slobodana Kuzmanovića; Vladu Rakića; Milana Gobeca; Leonida Nešića; Đorđa Grbića; Draga Pekeza; Gordanu Đilas; Miku i Ružicu Jovanović; Sonju Stoju, itd..; advokate Dragana Vujovića, Voju Čeleketića i Miodraga Lotinu; novinare Sonju i Sašu Dotlić; Radmilu Lotinu; Duška Bogdanovića; Iliju Lakobriju; investitora Bajila; mladog lava SNS, Milana Cvetkova sa suprugom mu Tanjom; biznismena, Branka Krcunovića; kadgodnjeg SPS-ovog funkcionera, Lazu Isakova koji je došao porodično sa suprugom Aleksandrom i kćerkom, arhitekticom, Lanom; slikara Gigu Đuragića; profesora Mikloša Biroa; Vladu Štajnera; građevince Zorana Stanića i Miloša Ticu; dr Pavla Avramova; ekonomistu, Sašu Vujkova i brojne druge starosađane koji su došli da se naklone onome koji je jedan od reprezenata novosadskog manira, načina i prostornog planiranja.

Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: V.Rakić

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here