Večeras otvaranje izložbe „Sedam umetnika: Paralele slikarstva i umetnosti“ u Poklon-zbirci Rajka...

Večeras otvaranje izložbe „Sedam umetnika: Paralele slikarstva i umetnosti“ u Poklon-zbirci Rajka Mamuzića

SHARE

U Galeriji likovne umetnosti Poklon-zbirci Rajka Mamuzića (Vase Stajića 1) u sredu (20. septembra) u 19 sati biće otvorena izložba „Sedam umetnika: Paralele slikarstva i umetnosti“.

Na otvaranju izložbe, koju zajednički potpisuju Ustanova za izradu tapiserija Atelje 61 i Poklon-zbirka Rajka Mauzića, govoriće dr Ivana Simeonović Đelić.

Kako se navodi u saopštenju, imena umetnika koji su među prvima sarađivali sa “Ateljeom 61” obeležena su velikim slovima u istoriji jugoslovenske umetnosti XX veka.

Dela Boška Petrovića, Dragutina Cigarčića, Stojana Ćelića, Mladena Srbinovića, Jovana Soldatovića, Stevana Maksimovića i Ede Murtića, koja se čuvaju u Ateljeu 61 i u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića, zapravo jesu tačke ukrštanja koje su i pokrenule zamisao o ovoj izložbi kao pokušaju problematizovanja sličnosti i razlika između tapiserije i – pre svega – slikarstva.

Ove umetnike vezuje, podsećaju iz Ateljea, ista stvaralačka strast, koja je konsekventno vodila ka ideji da započnu novo poglavlje u istoriji jugoslovenske umetnosti.

Hrabri u suočavanju sa izazovima i opasnostima koje je tapiserijska umetnost, do tada nepoznata ili malo poznata na našem tlu, mogla doneti, ovi umetnici su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka sve sugestivnije i suverenije nametali nova načela vrednovanja.

Polazišne tačke u formulisanju tapiserijskog jezika referirale su pre svega sa njihovim primarnim vokacijama i prepoznatljivim obrascima koji su ih kao umetnike oblikovali u okvirima socio-kulturoloških specifičnosti bivše Jugoslavije.

Poređenjem slikarskih i vajarskih dela iz Poklon zbirke Rajka Mamuzića, čiji fond nudi pregled najvećih dometa u stvaralaštvu istaknutih umetnika epohe, sa tapiserijama koje su u skladu sa ambicioznim umetničkim ubeđenjima izrađivane u „Ateljeu 61“, moguće je izvršiti novu interpretaciju stvaralaštva svakog od sedam autora.

Učešćem u izradi tapiserija svoj likovni jezik su vešto prilagodili novoj tehnici i time afirmisali, ne samo validne doprinose razvoju novosadske i jugoslovenske tapiserije sedme i osme decenije XX veka, već i veštinu, versatilnost i raspon imaginacije u okviru sopstvenih, individualnih opusa…

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR