Početna Aktuelno Završena konferencija “Kultura u doba pandemije” – Ustanove kulture su bezbedna mesta...

Završena konferencija “Kultura u doba pandemije” – Ustanove kulture su bezbedna mesta i moraju ostati otvorena

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja, Maja Gojković otvorila je jutros online konferenciju „Kultura u doba pandemije“ koju organizuje kompanija Color Media Communications pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i informisanje.

Ministarka kulture i informisanja, Maja Gojković tom prilikom je istakla: “Kako bi se suprostavili ovom izazovu koji predstavlja pandemija kovidom 19, važno je da razmotrimo i osmislimo i model regionalnog pristupa, u prevazilaženju efeketa pandemije u oblasti kulture. U tom pogledu, naša dosadašnja regionalna saradnja u ovoj oblasti odvijala se u sklopu širih inicijativa i organizacija. Do sada nije uspostavljena specifična kulturna platforma regionalne saradnje, iako je činjenica da su pojedine ustanove kulture učestvovale u regionalnim i evropskim inicijativama. Današnja konferencija mogla bi se razumeti i kao način unapređenja dosadašnjih oblika saradnje u oblasti kulture. Prvi korak ka tome je da međusobno predstavimo najbolje prakse i najznačajnija iskustva u pogledu mera koje svako od nas u svojoj zemlji preduzima.”

Ministarka je dalje objasnila koje sve korake je konkretno Srbija preduzela na svom putu da pobedi ovaj virus i naglasila da iako je finansijski aspekt, mere vlade koje su bile usvojene, veoma bitne za sve zaposlene u kulturi, podjednako je važan i nastavak rada kulturnih institucija u onom domenu koji ne ugrožava zdravlje ljudi. Takođe, digitalizacija kulturnih sadržaja je ubrzanim tempom postala neophodna za dugoročno održanje ovog sektora.

“Od posebnog je značaja i uočljivo uvećanje budžeta za kulturu Republike Srbije za narednu godinu, koji je dobio i razvojni karakter. Drugim rečima, ulaganje u kulturu predstavlja ne trošak, već investiciju u budućnost“, zaključila je ministarka Gojković.

Pored ministarke kulture i informisanja na otvaranju konferencije govorili su Meri Kumbe, zamenik ministra kulture Republike Albanije, Krešimir Partl, državni sekretar u Ministarstvu kulture i medija Republike Hrvatske, dr Ignacija Fridl Jarc, državni sekretar u Ministarstvu kulture Republike Slovenije i Suvad Džafić, pomoćnik ministra za nauku i kulturu u Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine i svi su saglasni da je značaj države ogroman u teškim vremenima i da samo merama vlade i finansijskim pomoćnim sredstvima se može održati ceo sistem kulture u svakoj zemlji.

Epidemiološke mere radi održavanja zdravlja stanovništva koje su u svim državama uspostavljene su ponajviše onemogućavale da kulturne institucije obavljaju svoje aktivnosti kao pre epidemije. Opšti zaključak koji možemo navesti je da su sve zemlje u regionu iz državnog budžeta pomagale kulturu, a na taj način i sve koji rade u kulturnim institucijama, kao i nezavisne umetnike. Posebno je značajno što je većina država za narednu godinu ili povećala ili održala na istom nivou budžet planiran za kulturne aktivnosti i to možemo shvatiti da je značaj kulturnog stvaralaštva za stanovnike postao očigledniji u ovim neuzvesnim vremenima.

Nakon uvodnih izlaganja ministara regiona, iskustva svojih država kada je uticaj pandemije na kulturu u pitanju, kroz primere dobre prakse dali su sledeći ambasadori i predstavnici diplomatskog kora: Nj.E. Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske, Nj.E. Amr Alguvejli, ambasador Egipta, Nj.E. Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije, Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Mohamed Amin Belhaž, ambasador Kraljevine Maroka, Nj.E. Kimo Lahdevirta, ambasador Finske, Nj.E. Alberto di Luka, ambasador Suverenog Malteškog reda, Nj.E. Subrata Batačardži, ambasador Indije, Nj.E. Mohamed Čandra, ambasador Republike Indonezije, Nj.E. Radko Vlajkov, ambasador Bugarske, NJ.E. Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske Unije, Peter Brown, direktor Britanskog Saveta za Srbiju i Zapadni Balkan, Joakim Vern, zamenik ambasadora Švedske i Paola Kordone, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.

Ambasadori su u svojim obraćanjima skrenuli pažnju na više pitanja i zaista svojim primerima dali izuzetne smernice za buduće kulturne projekte koji se mogu sprovoditi i u Srbiji i u regionu. Bitno je sačuvati zdravlje ljudi, poštovati epidemiološke mere i pronaći modele kroz koje će kultura nastaviti da živi.
Nj.E. Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske je istakao važnost specijalnih programa za umetnike, kao što oni imaju u svojoj zemlji gde kroz taj program, umetnici koji su priznati u svojim oblastima čak i kada su onemogućeni da obavljaju svoje profesionalne zadatke mogu biti plaćeni jer ih ovaj program štiti i vlada ga priznaje. To je dobar primer prakse kako se individualnim umetnicima može pomoći.

Nj.E. Mohamed Amin Belhaž, ambasador Kraljevine Maroka rekao je da se u cilju održanja nivoa kulturnih dešavanja koji su na raspolaganju sugrađanima kao jedini ispravni put pokazalo povećanje digitalne ponude i prilagođavanje online formatu svih dešavanja, konferencija, predstava, koncerata, poseta muzejima i galerijama i ostalih kulturnih aktivnosti.

Nj.E. Kimo Lahdevirta, ambasador Finske je istakao jednu jako važnu stvar koju bi svi prilikom kreiranja sadržaja za digitalne kanale trebalo da imaju na umu. “Sav sadržaj, čak i online, podleže autorskim pravima i treba dobiti dozvolu za korišćenje svega što nismo direktni vlasnik jer u ovim vremenima je posebno važno voditi računa o svim oblicima prava intelektualne svojine”, istakao je ambasador Finske.

“Kultura ne staje”, rekla je Paola Kordone, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, što je i naziv zvanične kampanje koju sprovode u Italiji i dodala: “Iako je postojala i još uvek postoji potreba da se sve digitalizije i da se sav kulturni sadržaj prebaci na digitalne kanale to ne znači da je kvalitet ovog sadržaja opao, štaviše otvorile su se nove mogućnosti, može se doći do mnogo više ljudi, u sadržaju se može uživati iz topline svog doma i mnogi efekti koji nisu mogući uživo se sada mogu koristiti. Zapravo, ova situacija je otvorila debate koji model je bolji za kulturno stvaraštvo i kontakt sa publikom.”

Nakon inspirativnih uvodnih izlaganja i obraćanja imali smo priliku da kroz dva panela više čujemo o radu konkretnih kulturnih institucija i kako su se oni organizovali za vreme pandemije i kako dalje dok ne stigne vakcina.

Prvi panel na konferenciji “Kako je korona ugasila svetla reflektora?!” okupio je čelne ljude institucija kulture u regionu. Govorili su: Zana Cela, direktor Narodnog pozorišta za operu i balet Albanije, Katarina Kocevska, direktor Dramskog pozorišta u Skoplju, Goranka Horjan, direktor Etnografskog muzeja u Zagrebu, Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice Srpske, dr Barbara Jaki, direktorka Narodne galerije u Ljubljani, Mladen Banjac, kustos Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske, Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije i Danijel Vidović, direktor Hrvatskog doma “Herceg Stjepan Kosača” u Mostaru.

Zaključci panela su da su sve institucije kulture uspele da deo svog sadržaja predstave kroz nove kanale, da animiraju svoju publiku čak i na daljinu kroz zanimljive projekte i to je odlično prihvaćeno od strane publike. Ipak, svi sa nestrpljenjem žele da vrate publiku u svoje prostorije jer kultura treba da živi i uživo i u virtuelnoj stvarnosti.

Zana Cela, direktor Narodnog pozorišta za operu i balet Albanije nam je predstavila više projekata koje su pokrenuli, čitav spektar online aktivnosti su imali u proteklom periodu. Najupečatljiviji je “Pratite operu u pidžami” što je opcija koju publika nikad ranije imala. Posebno je istakla da su mediji i publika odlično prihvatili sve njihove akcije u cilju održavanja sadržaja, što nije slučaj sa sponzorima koji su se mahom povukli. Međutim, država koja je i najveći finansijer je održala nivo ulaganja na istom nivou kao i pre pandemije.

Katarina Kocevska, direktor Dramskog pozorišta u Skoplju je istakla da je njihovo pozorište bilo zatvoreno zbog velikog broja zaraženih građana. Uspeli su da otvore letnju pozornicu koja je lepo prihvaćena od strane publike. Kada su uspeli da otvore pozorište, to je bilo za manji broj ljudi uz praćenje epidemioloških mera.

Goranka Horjan, direktor Etnografskog muzeja u Zagrebu je istakla na tehničke probleme sa kojima se susreću jer je u pitanju specifična delatnost koja koristi alate koji se baš i ne podudaraju sa novom virtuelnom stvarnošću jer je teško digitalno predstaviti šta sve oni rade.

Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice Srpske je predstavila nekoliko zanimljivih predloga kako da jedan muzej i dalje ima odličan program čak i u teškim vremenima. Jedan od primera je da su svake nedelje u posebnoj prostoriji izdvajali po jedno umetnično delo zajedno sa kaučem gde su u individualnim posetama građani imali mogućnost da na miru uživaju u delu. Trenutno je u toku nova akcija posvećena praznicima i odaziv je zaista neverovatan.

Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije je istakla da muzej i pre pandemije koristio digitalne kanale za promociju svog sadržaja što im je uveliko olakšalo da takvu komunikaciju prodube i upravo zato su organizovali za socijalne mreže dve kampanje #ostaniumuzeyu i #yudom koje su bile jako propraćene u svim državama bivše Jugoslavije.

U drugom panelu “Da li je umetnost pozitivna na Covid 19”  diskutovalo se na temu opstanka kulturne scene regiona ukoliko nam ne stigne vakcina za kulturu. Može li kultura opstati bez te vakcine, koliko umetnost zavisi od budžeta, neka su od pitanja na koje su odgovore pokušali da daju: Klodi Menegri, direktor centra “Museum of Style – Ethno Vibes” Albanija, Iskra Gešoska, osnivač i predsednik Asocijacije za razvoj kritičke teorije, sociokulturnog aktivizma i savremene umetničke prakse “Kontrapunkt”, Slađana Bojković, Istorijski muzej Srbije, Đurđa Papazoglu, direktorka MAP – Muzika nade, Vesna Latinović, direktor Galerije Bel Art, direktor i osnivač Festivala savremene umetnosti “Dunavski dijalozi”, Aleš Šteger, programski direktor izdavačke kuće Beletrina, Slovenija i Jusuf Hadžifejzović Charlama, nezavisni umetnik, Bosna i Hercegovina.

Zaključci panela su da se mora naći način da umetnici pokažu svoja dela. Treba voditi računa o zdravlju građana, s tim da im treba i omogućiti da rade i privređuju a ukoliko nemaju publiku onda je njihov rad onemogućen. Država i svi akteri u kulturnoj delatnosti moraju raditi zajedno kako bi došli do prihvatljivih rešenja za sve pogođene strane. Neizvesnost kada će tačno vakcina stići i kada će se najveći deo stanovništva vakcinisati ostavlja mnogo prostora za neizvesnost i nije dovoljno samo se osloniti na nju. Dok ona ne dođe mora se nastaviti sa radom.

Konferencija je uspešno uspela da skrene pažnju na veoma važna pitanja, a svi učesnici su sa konkretnim primerima delovanja uspeli da razmene ideje i stavove kako se može raditi iako smo ograničeni epidemiološkim merama. Sigurno je da će ova razmena informacija na regionalnom i međunarodnom nivou izroditi nove planove i akcije koji će brisati granice i gde će svi zajedno raditi da kulturne aktivnosti ne stanu.