Početna Novosađani u belom svetu Dejan: Malta je zemlja mog budućeg života!

Dejan: Malta je zemlja mog budućeg života!

0

dejan3

Danas, koliko nas radi posao koji voli? Ovo pitanje Dejan Felbaba, naš Novosađanin u belom svetu, sebi ne mora da postavi. On je ispekao zanat vodoinstalatera, kako on kaže, to mnogima nije top 5 zanimanje, ali on ga voli. Kao većinu naših sugrađana, uslovi za život su ga naterali da izabere drugi grad, gde će graditi svoju sreću. Dejan je izabrao da živi i radi na Malti, u zemlji gde je stopa kriminala svedena na minimum, i obezbedi sebi i svojoj porodici bolje uslove za život.

Kada si otišao iz Novog Sada i čime se trenutno baviš?

Iz Novog Sada sam otišao pre dva meseca i trenutno radim za lokalnu maltešku kompaniju kao vodoinstalater. Znam da to mnogima nije top 5 zanimanje, ali eto ja ga volim i njime se bavim već 15 godina.

Šta je bio motiv tvog odlaska iz Srbije?

O motivima mislim da nije ni potrebno pričati, jer svi veoma dobro znamo kakva je ekonomska situacija u Srbiji. Nedostatak posla i para, nemogućnost normalnog života… Poslednjih godinu dana provedenih u Srbiji sam bezuspešno tražio posao u struci, pa posle čak i bilo kakav posao. Međutim, kako do istog nisam mogao da dođem, odlučio sam da krenem trbuhom za kruhom, što bi mi rekli, kako bi osigurao bolji i kvalitetniji život svojoj porodici, a ne samo puko preživljavanje. I eto, posle mnogih pretraga i gledanja gde otići i kako, odabrao sam Maltu kao zemlju svog budućeg života i mogu se pohvaliti da nisam pogrešio. Posle svega nedelju dana koje sam proveo ovde, počeo sam da radim posao u struci, nešto što mi je u Srbiji bio samo san, nažalost.

dejan

Po čemu je poseban grad u kojem živiš?

Birzebuggia je ustvari malo mestašce koje se nalazi na jugoistoku ostrva, i ne mogu ga baš smatrati gradom. Ono što je za njega specifično je da deluje kao da je vreme stalo. Ljudi se zadovoljavaju malim stvarima, mirni su, ljubazni i uvek spremni da pomognu. Veoma su kulturni, žive život na sebi svojstven način. Ne znam da li ste znali, ali stopa kriminala ovde je toliko niska da se Malta nalazi u top 10 bezbednih zemalja na svetu. Ne biste verovali koliko kamera ima na ulicama, na svakom ćošku po jedna, a kriminala, evo ovde sam 2 meseca i još nisam čuo da se nešto loše desilo. Nema krađe, otimanja torbi, novčanika niti skidanja lančića sa vrata. Nema straha da će neko da ti upadne u stan ili da će da ti presretne devojku, verenicu, ženu, sestru noću na ulici i probati da je siluje i tome slično. Inače ono što je još zanimljivo jeste da su Maltežani vrlo religiozan narod pa shodno tome imaju 365 crkava ukupno. Oni su veoma bogati i priča o tome ko ima i koliko ne postoji jer im to nije bitno, svako ima koliko mu treba.

Sa kim se najviše družiš u novom gradu?

Većina stanovništva u ovom mestu zapravo i jesu stanovnici Malte. Međutim ima dosta i naših ljudi. Mislim na balkan i na ljude koji su ovde došli pre 30-tak godina i od tada su tu, žive, rade i vrlo su zadovoljni. Naravno kao i većina ljudi koji odu u tuđinu, najčešće se družim sa našim ljudima kojih ovde ne manjka (iz Subotice, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Niša…). Prvo nas je zbližilo to što pričamo isti jezik i što smo došli tu iz istog razloga, a posle smo prosto nastavili da se družimo.

Da li često dolaziš u Srbiju?

Ne mogu da kažem da li često dolazim u Srbiju pošto sam ovde tek dva meseca, ali evo za mesec dana se vraćam u Novi Sad, pošto još uvek čekam da mi se srede papiri za trajni boravak na Malti. Već u septembru ponovo dolazim na Maltu, a nakon toga planiram da dolazim u Srbiju samo za godišnji odmor. Tako da bi to pitanje trebala da mi postaviš za jedno godinu dana.

dejan2

Šta ti iz Novog Sada najviše nedostaje?

Naravno najviše mi nedostaje moja verenica i moja majka, pa onaj najbliži krug prijatelja. Kada si u tuđini sve ti to mnogo fali, ali eto, zarad nekoh višeg cilja stisneš zube i guraš dalje. Možda će zvučati smešno, ali Novosađani će me razumeti, nedostaje mi burek iz Rumenačke ulice i jogurt koji obavezno ide uz njega. Inače, svima koji planiraju da dođu na Maltu predlažem da se psihički spreme na to da je hrana mnogo drugačija od onog na šta smo mi navikli. I još jedna bitna stavka je da voda na Malti nije za piće, jeste bakteriološki ispravna ali je slana i ako niste navikli na taj ukus (a stranci naravno da nisu) u situaciji ste da je kupujete, tako da mogu da kažem da mi i to nedostaje.
Nedostaje mi i internet koji je ovde teško uvesti ili nahvatati lokalni, on nam je jedino sredstvo komunikacije sa voljenima, zato često po parku (gde hvatamo najbolji lokalni wifi) šetamo tražeći što bolji signal i naravno uvek se čuje ono neizostavno “Šta kažeš? ne čujem te, prekida se veza… Molim?”. Ali posle nekog vremena navikneš se i na to.

Vraćaš li se uskoro u Srbiju?

Kao što rekoh, za mesec dana dolazim, pa ću biti u Novom Sadu dok papiri ne budu gotovi. Moram priznati da se vraćam teška srca ali što se mora, mora se. Međutim, ne planiram da gradim život u Srbiji, jer koliko vidim situacija je sve gora. Kada budem dolazio u septembru na Maltu, dolazim sa mojom verenicom i planiramo ovde da gradimo život i širimo porodicu uz neke bolje uslove, bolji standard i veću sigurnost za njih.

dejan1

Autor: Ljiljana Kozarev, NsHronika.rs