“Vlažna staništa, tihi heroji reka, danas se suočavaju sa dramatičnim promenama koje će oblikovati njihovu i našu budućnost. Borba za njihovo očuvanje nekada liči na trku s vremenom.“
Priroda ima čudesnu moć da se sama obnavlja, ali čovek je danas urušava brže nego što ona može da se oporavi. U toj neravnoteži koja nastaje, vlažna staništa (bare, močvare, rukavci i ritovi) nestaju tiho, ali veoma brzo. Zabrinjavajuće je, a ujedno i crveni alarm za sve, to što istraživanja pokazuju da vlažna staništa nestaju tri puta brže od šuma.
“Procene pokazuju da je od 1970. godine na globalnom nivou izgubljeno između 35 i 85 procenata vlažnih staništa, dok se na prostoru Evroazije taj procenat kreće u rasponu između 50 i 60 odsto“, kaže dr Dušanka Cvijanović iz udruženja “Umovi Evrope“, jednog od partnera projekta.
Tri bisera Srbije: Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje
Vlažna staništa su tihi heroji reka, njihova pluća. Prečišćavaju vodu, ublažavaju poplave i pružaju sklonište ribama, pticama i vodozemcima.
Nestanak vlažnih staništa ne znači samo manje vode i ptica, već i pucanje veze između prirode i čoveka. Srbija je bogata brojnim vlažnim staništima, a među njima se posebno izdvajaju tri zaštićena rezervata: Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje. U okviru ovih rezervata vlažna staništa oblikuju bogate ekosistemske celine, čuvaju raznovrsnost biljaka i životinja i predstavljaju trajni izvor lepote i inspiracije za čoveka.
Upravo zbog izazova sa kojima se suočavaju i bogatstva života u ovim staništima započet je projekat “Obnova vodenih i vlažnih staništa u tri rezervata duž reka Dunava i Save (Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje)”.
Projekat ima za cilj da ekosistemima vrati punu funkcionalnost, unapredi kvalitet vode i otvori nove mogućnosti za život biljaka i životinja, pri čemu lokalno stanovništvo igra ključnu ulogu u praćenju i zaštiti ovih područja.
“Osim što predstavljaju mesta za rekreaciju, šetnju i pecanje, vlažna staništa su i potencijalni izvor prihoda. U svetu se sve više razvijaju poslovna rešenja koja se direktno oslanjaju na rezultate obnove vlažnih staništa, kako bi lokalno stanovništvo moglo neposredno da oseti koristi od same obnove prirode“, kaže Dušanka Cvijanović iz udruženja “Umovi Evrope“.
Nijedan senzor ne može da zameni čoveka
Naša sagovornica naglašava da je znanje ljudi koji žive u neposrednoj blizini vlažnih staništa neprocenjivo.
“Znanje lokalnog stanovništva je dragoceno jer oni svakodnevno borave na terenu i posmatraju prirodu, beležeći promene i događaje. Njihov lični interes je da razumeju šta se dešava u njihovom okruženju. Studentima često govorim: nijedan senzor ni satelit ne mogu da zamene uvid koji lokalno stanovništvo pruža kroz podatke koje sami prikupe“, objašnjava Cvijanović.
S druge strane, ljudi koji žive uz ove ekosisteme žele da sarađuju sa stručnjacima, ali problem može da nastane kad nisu uključeni na vreme.
“Kada se određeno rešenje za obnovu prirode predstavi lokalnom stanovništvu tek kao gotov proizvod, već je kasno. Oni bi trebali da budu uključeni od samog početka: od kreiranja rešenja, preko definisanja problema do pronalaženja potencijalnih odgovora. Zato je njihov angažman od ključnog značaja kroz čitav proces“, dodaje naša sagovornica.
U prirodi se ništa ne ponavlja
U prirodi ne postoje dva identična trenutka, zato je pre bilo kakve ljudske intervencije neophodno detaljno analizirati sve parametre koji bi mogli da izazovu promene.
“Vlažna staništa su dinamični ekosistemi, zavisni od plavljenja reka i vremenskih prilika. Nikada se ne ponavlja ista kombinacija faktora poput nivoa vode, temperature, stanja biodiverziteta ili hemijskih procesa u zemljištu koji su uvek različiti. Upravo to predstavlja najveći izazov u ekologiji: izvući zaključke i predvideti buduća dešavanja kako bi se moglo efikasno upravljati ovako dinamičnim sistemom“, objašnjava Cvijanović.
Kada se ulože novac i trud u obnovu vlažnih staništa, cilj je da voda ponovo dospe u rit. Nakon sprovedenog zahvata, postavlja se pitanje: koje su stvarne koristi, posledice i rezultati obnove? Da li bi slična intervencija na drugom lokalitetu bila isplativa?
“Mi želimo da izmerimo efekat obnove sprovedene na terenu. To se, između ostalog, radi pomoću satelita, koji omogućavaju praćenje stanja pre i posle zahvata. Ali kako uporediti podatke sa satelita? Na primer, da li vodena vegetacija i šume još uvek pokazuju stres ili je produkcija biljaka poboljšana? Posebno nas zanima stanje priobalne vegetacije da li se obnovila i kakva je njena produkcija“, dodaje ova naučnica.
Veštačka inteligencija u službi prirode
Da bismo mogli da uporedimo stanje pre i posle obnove, u pomoć nam dolazi veštačka inteligencija. Ona omogućava procenu kako bi ekosistem izgledao da restauracija nije sprovedena, uzimajući u obzir aktuelne klimatske uslove.
Model veštačke inteligencije predviđa stanje ekosistema u odsustvu obnove i pruža podršku adaptivnom upravljanju zaštićenim područjem, omogućavajući donošenje optimalnih odluka i primenu mera koje ekosistemu pomažu da funkcioniše u skladu sa svojim potencijalom. Drugim rečima, veštačka inteligencija predstavlja zamišljeni paralelni svet koji nam pokazuje šta bi se desilo da obnova nije započeta.
Za čoveka, vlažna staništa nisu samo prostori koje treba očuvati i kojima treba upravljati, već i mesta rekreacije, mira i uživanja u prirodi. Da nije očaravajuće lepote lokvanja, istorija umetnosti ostala bi uskraćena za više od 250 slika francuskog slikara Kloda Monea, koji je gotovo tri decenije svog života posvetio upravo ovom prizoru.
U tim pejzažima koji su vekovima inspiracija umetnicima danas možemo pronaći rešenja zasnovana na prirodi poput inovativnih plutajućih ostrva.
Filtriranje vode uz pomoć plutajućih ostrva
Plutajuća ostrva predstavljaju rešenja zasnovana na prirodi u službi filtracije vode. U okviru ovog projekta postavljena su dva ostrva, jedno u Karlovačkom dunavcu, a drugo u Obedskoj bari. Ona doprinose razvoju vodene vegetacije, stvaranju mikrostaništa za beskičmenjake i pružaju zaklon za mlađ ribe. Ostrvo površine oko 1m² postavljeno je u dubljoj vodi kao rešenje zasnovano na prirodi (NbS), kako bismo posmatrali filtriranje vode i razvoj novih organizama, poput beskičmenjaka.
Uticaj ovog malog komada “plutajuće prirode” na ekosistem vlažnih staništa, kao i efekat minimalnih, ali pažljivo usmerenih intervencija na očuvanje samih staništa, pratiće se kroz monitoring kvaliteta vode i faune dna.
Plutajuća ostrva iako nisu novost u svetu predstavljaju inovativna rešenja, a u Srbiji su još uvek u fazi testiranja.
“Ovo je neka vrsta pilot-instalacije. Definitivno prvi put tako nešto radimo kod nas. Glavna funkcija plutajućih ostrva bi bila da se biodiverzitet poveća, imitiranjem prirodnih staništa. U svom sastavu ona imaju prirodnu vegetaciju, tako da ostaje prostor za razvoj autohtone, domaće vegetacije. Plutajuća ostrva takođe imaju značaj i za razne životinjske vrste, počevši od manjih organizama, poput makrobeskimečnjaka preko skloništa za riblju mlađ, pa sve do skloništa za ptice”, kaže dr Tamara Jurca iz Društva za zaštitu i proučavanje riba Srbije, koje je angažovano na ovom projektu.
S obzirom da je ovo rešenje zasnovano na prirodi u test fazi, Jurca ističe da je tokom trajanja ovog projekta prioritet sagledati da li je ovo dobra ideja za naše vode i naše uslove.
Vlažna staništa kao “sunđeri”
“Vlažna staništa, među kojima su i neka unutar zaštićenih područja poput Obedske bare, Koviljsko-petrovaradinskog rita i Gornjeg Podunavlja, zahvaljujući svojoj povezanosti sa Dunavom i Savom, od izuzetnog su značaja pre svega za mrest riba, ali i za kasniji razvoj mlađi, kojoj služe kao prirodno sklonište“, kaže Jurca.
Kako objašnjava, ova vlažna područja mogu se posmatrati i kao veliki “sunđeri“ koji filtriraju različite materije koje u njih dospevaju rečnim tokovima. Kao plavne zone, ona primaju vodu bogatu organskom i hranljivom materijom, ali i sedimentom koji se u njima taloži.
Na taj način ovi ekosistemi doprinose prirodnom prečišćavanju vode. Istovremeno, tokom poplavnih talasa u sebe primaju velike količine vode, čime umanjuju intenzitet poplava. Prisustvo vode u ovakvim vlažnim područjima utiče i na lokalnu mikroklimu, ali i na klimatske uslove u širem prostoru.
Raznovrstan biljni i životinjski svet
Vlažna staništa odlikuju se izuzetnim bogatstvom biodiverziteta i predstavljaju utočište brojnim biljnim i životinjskim vrstama, uključujući i retke i zaštićene organizme. Mlađ štuke, bucova, šarana, deverike, smuđa, grgeča i soma samo su neke od brojnih ribljih vrsta koje se mogu naći u sva tri istraživana područja.
“Od svih riba posebno bih izdvojila linjaka, tipičnu močvarnu vrstu, koja se ovde nije zadržala samo zbog mresta, već joj ova područja predstavljaju stalno stanište“, objašnjava Jurca. Upravo zbog takve raznovrsnosti, ona Obedsku baru opisuje kao svojevrsni biodiverzitetski “hotspot“.
Raznovrsnost je podjednako izražena i u biljnom svetu.
“Kada odete na Obedsku baru, sve je prekriveno belim i žutim lokvanjima, što je slučaj i u Gornjem Podunavlju. Na Karlovačkom dunavcu lokvanja nema, ali se tamo može naći vodeni orašak – sve ove biljke su strogo zaštićene“, navodi naša sagovornica, ukazujući na specifičnost flore svakog od ovih vlažnih staništa.
Pretnje i izazovi očuvanja vlažnih staništa
Opstanak vlažnih staništa u velikoj meri zavisi od svakodnevnih postupaka ljudi. Način na koji se odnosimo prema vodi, otpadu, kao i biljnim i životinjskim vrstama, može imati dugoročne posledice po ove izuzetno osetljive ekosisteme. Upravo zato, kako upozorava Jurca, i naizgled male i “bezazlene“ radnje mogu prerasti u ozbiljne pretnje.
Jedna od značajnijih opasnosti jeste unošenje neautohtonih vrsta u vlažna staništa. Neretko se dešava da ljudi akvarijumske biljke puštaju u prirodu, gde one postaju invazivne, nekontrolisano se šire i ugrožavaju postojeći biljni i životinjski svet, objašnjava Jurca.
“Ono što je važno, iako može zvučati banalno, jeste da se otpad ne baca u reke, ali ni u kanalizaciju. Kod nas je postala uobičajena upotreba vlažnih maramica, koje nemaju gde da se adekvatno prečiste. Deo otpada može da se zadrži na rešetkama, ali najveći deo završava u Dunavu, a potom dospeva u vlažna staništa gde voda inače miruje, ugrožavajući njihovu funkciju i biljni i životinjski svet. Slična situacija je i sa upotrebom hemikalija, od deterdženata, preko pesticida, do veštačkih đubriva. Sve to na kraju završi u vodenoj sredini“, ističe Jurca.
Dodatni problem predstavlja i praksa paljenja trske tokom zimskog perioda. Iako je uklanjanje trske neophodno, njeno paljenje je izuzetno štetno, jer se na taj način uništava mikroflora zemljišta i ozbiljno narušava prirodna ravnoteža vlažnih staništa.
Značaj projekta “Obnova vodenih i vlažnih staništa u tri rezervata duž reka Dunava i Save“
Naša sagovornica posebno naglašava značaj ovakve vrste projekta koji ne samo da obnavlja prirodu, već i osnažuje lokalno stanovništvo, čiji angažman i znanje doprinosi dugoročnoj održivosti ovih ekosistema
“Već sam naslov projekta naglašava njegov osnovni cilj – obnova vodenih i vlažnih staništa. Reč je o obliku aktivne zaštite i revitalizacije, koja podrazumeva izmuljavanje, uređenje hidrološkog režima, ali i povećanje biodiverziteta, između ostalog kroz uvođenje plutajućih ostrva. Jedan od ključnih elemenata ove aktivne zaštite je stalni monitoring i praćenje stanja vodenih ekosistema. Na taj način možemo blagovremeno uočiti eventualno pogoršanje uslova ili neželjene incidente, jer posedujemo podatke o prethodnom stanju i možemo sagledati posledice“, objašnjava Jurca.
I na kraju da podsetimo, vlažna staništa nisu samo “tihi heroji“ reka, ona su ogledalo naše sposobnosti da učimo od prirode. Njihova budućnost zavisi od naše brige. Samo zajedničkim angažovanjem upravljača, naučnika, lokalnih zajednica i svih koji cene prirodu, ovi dragoceni ekosistemi mogu opstati i nastaviti da inspirišu generacije koje dolaze.
Partneri i podrška
Projekat “Obnova vodenih i vlažnih staništa u tri specijalna rezervata prirode duž reka Dunava i Save (Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje)” sprovodi JP “Vojvodinašume“, u saradnji sa udruženjima „Umovi Evrope – Institut za naučnu izvrsnost i tehnološki napredak“ i „Pokret gorana Vojvodine“, uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA) u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Izvor: Bojana Bačić
Foto: Jaroslav Pap, JP Vojvodina šume, Darko Milosavljević, Dušanka Cvijanović i Tamara Jurca
