Početna Novosađani u belom svetu Dragoslav: Motivišu me novi projekti koje veštom igrom svetla i senki pretvorim...

Dragoslav: Motivišu me novi projekti koje veštom igrom svetla i senki pretvorim u nešto što na kraju rezultira mojim pečatom!

2

Novosađanin Dragoslav Ulić Dag, umetnički fotograf, u javnosti poznat kao fotograf magazina “Plejboj” autor je velikog broja kratkometražnih filmova i dobitnik Zlatne palme u Kanu za za kratki naučni film. Ambicija i ideje koje nosi u sebi morao je da podeli i sa ljudima van naše zemlje, tako je novi izazov za njega bila Amerika. Sada živi u Kaliforniji , mirnom i inspirativnom gradu, na obali velikog okeana, sa dugačkim peščanim plažama, koji mahom podseća na stil Evropskih primorskih gradova. Trenutno je najviše fokusiran na fotografiju, fotografiše prestižne modele automobila i priprema svoju prvu izložbu u Americi. Najviše mu nedostaju prijatelji i najbliži, kuća u Ribnjaku na obali Dunava a potom i grad u koji će se kako kaže jednog dana vratiti.

Koji je motiv tvog odlaska iz Novog Sada, zašto baš Amerika na sreću ili preporuka?

Čovek koji u životu traga za novim izazovima mora da napravi i velike promene, ima više motiva, motiv mog odlaska, jedan od glavnih je bila moja ambicija i ideja koju nosim u sebi. Kad sam odlučio da odem pre nekoliko godina prvo sam obišao četiri velika grada na tri kontinenta, razmislio i odlučio se za Kaliforniju.

6

Kada si postao Plejboj fotograf i kako je sve počelo?

Za “Plejboj” sam počeo da radim posle jedne serije slika koju sam napravio u Njujorku 2013. godine, svidele su im se moje slike, direktno sam dobio poziv, tako da je odmah po povratku iz Njujorka započeta i saradnja, potom sam istu seriju fotografija realizovao u performans – izložbu pod nazivom “Insajder” koja je održana u SKC u Beogradu novembra 2013. godine.

Kako bi opisao svoj stil slikanja?

Teško je govoriti o svom stilu, zato ću pre govoriti o svom doživljaju i izrazu, mene motivišu uvek novi projekti koje veštom igrom svetla i senki pretvorim u nešto što na kraju rezultira mojim pečatom. Kada fotografišem vodim računa o planiranju fotografije po dubini, tako da mi drugi i treći plan rade i pričaju sa prvim planom, od presudnog značaja je uspeti preneti emociju. Naravno moj izraz će se još menjati i usavršavati tokom mog budućeg rada, ali to ćemo prepustiti posmatračima mojih slika da ocene.

7

Koje su prednosti i mane fotografisanja Plejboj zečica?

Nema tu ni prednosti ni mana, u pitanju je veoma delikatni zadatak koji mora da prikaže maksimalni ženski seksipil a pritom da se održi granica potrebne erotike.

Šta te više ispunjava rad na filmskim i tv projektima ili je to ipak umetnička fotografija?

Da li sam stao iza kamere ili foto-aparata, podjednako me ispunjava, ali film je priča za sebe, to je krupniji zalogaj pa je samim tim i veća moja naklonost.

Koji ti je omiljeni deo celog tog procesa rad u studiju, na terenu ili završna obrada fotografija?

Najomiljeniji mi je deo dok radim na setu, da li je studio ili eksterijer nema razlike.

4

Šta te motiviše i inspiriše da stvaraš?

To je pitanje koje često postavljam sebi. Možda kad bi znao odgovor prestao bi da se bavim ovim poslom, ali pokušaću da kažem, nešto gori u meni i tera me da stvaram.

Na čemu sad trenutno radiš, da li da očekujemo neku samostalnu izložbu uskoro?

Trenutno fotografišem prestižne modele automobila i pripremam svoju prvu izložbu ovde u Americi.

3

Šta te najviše fascinira u novom gradu, koja je tvoja omiljena destinacija?

Imam sreće da živim u zaista jednom od najprestižnijih gradova u Americi, to je “Newport Beach”, miran i inspirativan grad, na obali velikog okeana, sa dugačkim peščanim plažama, surferima koji žele da pobede talase, grad je u stilu elitnih Evropskih primorskih gradova. Na petnaest minuta od “Lagune Beach” isto prelepog gradića koji se odlikuje umetničkim galerijama, i slikarskim kolonijama, udaljen od Los Anđelesa oko 70 km. Svoje slobodno vreme najviše volim da provodim uz okean.

Šta ti najviše nedostaje i koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?

Najviše mi nedostaju prijatelji i moji najbliži, moja kuća u Ribnjaku na obali Dunava a potom i grad u koji ću se naravno vratiti jednog dana. S obzirom da mi se ovih dana navršava prva godina odsustva, kraću posetu planiram posle izložbe na kojoj trenutno radim.

1

5

Autor i foto: Nataša Polarecki, NsHronika.rs

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here