Početna Novosađani u belom svetu Irena Balog: Novi Sad se mnogo promenio od kada sam otišla, a...

Irena Balog: Novi Sad se mnogo promenio od kada sam otišla, a verovatno sam se promenila i ja

Poseta grada Peruđa

Novosađanka Irena Balog živi u italijanskom gradu Anguillara Sabazia blizu Rima, a radi u ENEA istraživačkom centru u Rimu, gde je odradila deo doktorata. Po struci je doktor prirodnih nauka, a zbog stipendiranih doktorskih studija, došla je u Italiju 2012. godine. Italija joj je pored završenih doktorskih studija donela zaposlenje i brak sa italijanskim državljaninom, koji je po zanimanju istraživač, kao i ona. U razgovoru za Nshroniku govori o svom profesionalnom putu, životu u Italiji, doktorskim studijama u Italiji i uspomenama iz Novog Sada. Na kraju razgovora upućuje savet svim novosadskim studentima, koji razmišljaju da svoje master ili doktorske studije nastave u Italiji.

Zbog čega ste odlučili da svoj profesionalni i životni put iz rodnog Novog Sada nastavite u italijanskom gradu Anguillara Sabazia, nedaleko od Rima?
– Odgovor je jednostavan – odlučila sam se da započnem doktorske studije van naše zemlje, i po planu i programu mog doktorata Univerziteta u Trstu, provela sam jedno vreme u istraživačkom centru ENEA u Rimu. Kao i svi istraživački centri u belom svetu, nalaze se na samom obodu velikih gradova, gde je i ovde slučaj. Moj cilj je bio da završim doktorat, pa posle, videćemo. Nadala sam se da će mi se otvoriti vrata negde, ko zna gde, posle završenog doktorata. Tako se i desilo. Život ima svoje puteve. Ovde postoji jedna izreka, “znamo grad u kom smo se rodili, ali ne u kom ćemo završiti”. Pružila mi se prilika da nastavim sa postdoktorskim studijama u istraživačkom centru gde se sve lepo poklopilo i sa mojim ličnim planovima. Anguillara je miran grad na samom obodu severno od Rima, na jezeru Braćano, udaljen je samo 3km od istraživačkog centra. Možda jedno od najboljih poređenja mesta je kao naši Sremski Karlovci. Pruža miran i jednostavan život pored prelepog i haotičnog Rima.

Odbrana doktorata na Univerzitetu u Trstu

Koje su prednosti univerzitetskog života u Italiji u odnosu na univerzitetski život u Novom Sadu?
– Kada završite jedan od naših fakulteta (mogu da pričam samo o prirodnim naukama) iskrena da budem, mi smo u prednosti u odnosu na naše strane kolege. Naši fakulteti vam možda neće pružiti mogućnost da diplomski ili master rad odradite u jednom velikom istraživačkom centru, privatnoj kompaniji, ili da vam daju bazu podataka sa jasnim ciljevima šta je vaš zadatak. Bićete u prednosti da se konstantno borite i napredujete, i da predlažete ideje kako rešiti neki od problema, i na koji se način suprotstaviti svim zahtevima istraživačkog rada. U inostranstvu je lepo biti deo internacionalne grupe gde su vaše kolege iz Meksika, Španije, Poljske, Malte, Irana, Etiopije, Kube, Kolumbije i naravno Italije. Ostala sam u dobrim kontaktima sa profesorima sa mog fakulteta gde je nekoliko mojih kolega nastavilo istraživačku karijeru sa kojima rado predlažemo razne naučne projekte i sa kojima se saradnja rado nastavlja.

Koliko je u egzistencijalnom smislu zahtevan život u inostranstvu, u Vašem slučaju u Italiji, u odnosu na život u Srbiji?
– U tom smislu možda Italija nije jedno od najsrećnijih rešenja, ali u poređenju sa Srbijom razlika je ogromna. Sa samom stipendijom doktorata bila sam u mogućnosti da odem na bilo koji destinaciju u Evropi samo i za vikend, da sednem u restoran sa kolegama bez toga da razmišljam da li ću imati da platim račun (što nije bio slučaj kad sam živela u svom rodnom gradu). Sada, moj život je jednostavniji, sa svojim suprugom koji je isto istraživač kao ja, lepo živimo po italijanskim standardima.

Sportske aktivnosti posle posla

Šta Vam najviše nedostaje iz Novog Sada?
– Ovde je lista dugačka. Nedostaje mi Dunav, moj Kej, tvrđava (kada nije EXIT), šetnja centrom i da jednostavno sretneš drugare iz zabavišta, osnovne, srednje škole, fakulteta, kokice u centru, riblja čorba, kotlići, jednostavna druženja, miris lipe, miris Dunava, da se osoba koja vam ide u susret malo pomeri na trotoaru prilikom mimoilaženja, i verovatno još mnogo toga. Novi Sad se mnogo promenio od kada sam ja otišla, a verovatno sam se promenila i ja. Uvek je lepo vratiti se, znajući da nas naš grad uvek čeka.

Koji savet biste uputili svim novosadskim studentima koji planiraju master ili doktorske studije da nastave u Italiji?
– Idite, probajte, dajte sve od sebe. Doktorat u inostranstvu je prelepo iskustvo. Nije jednostavno, to sigurno, niti vam bilo ko može reći šta će vas sve čekati. Od papirologije, do raznoraznih biroktatskih dozvola, života sa raznoraznim cimerima, sve se može. Ja sam otišla sama, bez toga da pričam ili razumem italijanski. Moj doktorat je bio na engleskom, gde sam usput naučila italijanski, i sada bez problema učestvujem na nacionalnim projektima i komuniciram isključivo na italijanskom jeziku. Sve se može. Možda je Italija malo specifična u tom smislu, gde zaista ako želite ovde da živite, morate naučiti jezik. Uvek se možete vratiti, sa jednim iskustvom više.

Obilazak Koloseuma sa suprugom

Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here